Prorektor Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić: Vučiću nisu potrebni protesti do izbora

Rudarstvo u Srbiji treba podržati samo kroz projekte kojima se zadovoljavaju jasni nacionalni interesi, nikako glad za profitom privatnih kompanija, stranih ili domaćih. Srbijom ne mogu više vladati političke strukture sa ignorantskim odnosom prema brizi ljudi za stanje životne sredine. To je poruka aktuelnoj vlasti ali i nekoj budućoj ukoliko dođe do smene na predstojećim izborima, kaže za Danas Ratko Ristić, prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu, odgovarajući na pitanje veruje li da će Rio Tinto biti isteran iz Srbije i na koji način.

*Kako shvatate zbunjujuće izjave predstavnika vlasti o postojanju i nepostojanju obaveza države prema ovoj komaniji?

– Činjenica je da postoje brojni potpisani dokumenti za koje aktuelna vlast nije odgovorna, ali samo do 2012. godine. Za sve donete dokumente i realizovane aktivnosti u poslednjih devet godina isključivo su odgovorni trenutni vršioci vlasti, posebno zbog Vladine uredbe o Prostornom Planu područja posebne namene, akta o prenameni poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko za više od 300 domaćinstava Gornjeg Jadra (prema rešenju Republičkog geodetskog zavoda), izdavanja lokacijskih uslova za postrojenje za preradu jadarita. Tu se ističe sramna, prećutna saglasnost države za realizaciju „Akcionog plana raseljavanja stanovništva“, koji sprovodi Rio Sava. Ovo poslednje tera me da se pitam: da li smo mi suverena država ili kiosk brze hrane za potrebe korporacija? Posebno su uvredljive reklamne poruke Rio Tinta emitovane preko državnog javnog servisa RTS, zatim analize „nezavisnih“ eksperata koji nemaju ni formalno ni neformalno obrazovanje niti terensko iskustvo da se bave problemima degradacije prostora i zaštite životne sredine, kao i diletantske tirade pojedinih ministara o mogućim koristima od realizacije projekta „Jadar“.

Istovremeno, neki zvaničnici Vlade su pokušavali da omalovaže ili diskredituju pojedince iz akademske zajednice koji su se argumentovano izjasnili protiv projekta „Jadar“. Odbor SANU „Čovek i životna sredina“ uputio je kritički intonirane dopise Ani Brnabić i Zorani Mihajlović. Od premijerke još uvek nema odgovora a umesto Ministarstva rudarstva i energetike odgovorio je Rio Tinto na 49 strana. Iako se promoviše stav „kako još ništa nije odlučeno“ predstavnici RT i dalje šalju SMS poruke stanovnicima Gornjih Nedeljica u vezi nastavka prodaje zemlje i nekretnina, što izaziva ogorčenje, nemir ali i dodatno jača volju da se ne ustukne. Svako dalje neiskreno i pritvorno ponašanje države pojačavaće nezadovoljstvo, strah i osećaj beznađa, posle čega se rađa ljutnja i odlučnost za borbu do kraja. Kome to nije jasno, treba da prošeta do Gornjih Nedeljica, Pranjana, Koštunića, Dobrinje, Ursula, Lukavca i ostalih mesta gde traje egzistencijalna drama ljudi koji ne daju svoje njive, šume, livade, kuće, crkve i groblja. Oni nisu sami jer ih podržava veliki broj pisaca, sportista, glumaca, akademika SANU, članova Akademije inženjerskih nauka Srbije, studenata, srednjoškolaca, sveštenika, profesora univerziteta, novinara, policajaca, značajnih ličnosti i običnih ljudi iz srpske dijaspore…

*Kako ocenjujete ponašanje predsednika Srbije kada je reč o Rio Tintu?

– Vučić je doživeo jednu vrstu otrežnjenja, po pitanju projekta „Jadar“, kada je video desetine hiljada ljudi na ulicama širom Srbije. Razumeo je sinergiju besa i očaja ne samo zbog planova u dolini Jadra, već i na područjima Valjeva, Požege, Gornjeg Milanovca, Rekovca, Jagodine i ko zna još koliko mesta gde su izdata famozna „istražna prava“. Iznenadilo ga je rađanje novog senzibiliteta i samosvesti našeg naroda koji jednostavno neće više da trpi košmare zagađenja, bahate eksproprijacije i nekritičko veličanje „njihovih investitorskih visosti“. Imam utisak da je sagledao obim štete koju su mu, u političkom smislu, naneli predstavnici interesnih grupa koji sede u Vladi, ministarstvima, javnim preduzećima i privatnim kompanijama. Taj „matriks“ pojedinaca bez ideološkog i moralnog sidrišta, vođen jedino pohlepom i nekontrolisanim nagonom za sticanjem, deluje pod parolom „društvenog razvoja, povećanja bruto nacionalnog dohotka i zapošljavanja“, tretirajući delove Srbije kao pustinju, bez ikakve milosti i obzira za narod koji tamo živi. Interesno udruženi sa stranim i domaćim korporacijama, deluju oni koje poznajemo od 90-tih godina prošlog veka, zajedno sa novim licima posle 5. oktobra 2000. godine, da bi danas svi zajedno bili istaknuti članovi vladajuće stranke i njenih koalicionih partnera. Te socijalno-partijske metamorfoze, nepoznate u prirodi, porodile su kastu bogatih i oholih koji se običnom čoveku obraćaju isključivo radi sopstvene političke promocije. Njima i Vučić odgovara samo dok ostvaruju svoje koristoljubive ciljeve, a koliko ga zaista poštuju može da utvrdi ako se priseti sa kojom brzinom su se odrekli Miloševića ili Tadića, kojima su do tada servilno i posvećeno služili. Vučić ima priliku da završi sa Rio Tintom, a ukoliko bude drugačije napraviće najveću grešku u karijeri, jer to bi bio početak stampeda za raskopavanje i zagađivanje Srbije i mogućeg generisanja narodnog nezadovoljstva koje bi se razlilo ulicama i institucijama.

*Sme li Vučić da sačeka izbore sa protestima na ulici i verujete li da će se protesti održati do 3. aprila?

– Kao politički laik, usudiću se da iznesem stav da Vučiću nisu potrebni protesti do izbora, a da li će ih biti zavisi isključivo od njega, odnosno, njegove procene da li mu je mesto uz narod kome je predsednik ili uz interesne grupe i korporacije.

*Očekujete li policiju na protestima i jači njen pritisak na demonstrante? Od čega to zavisi?

– Ukoliko bude protesta trebalo bi da budu mirni i artikulisani kao izražavanje volje mislećih ljudi. Tu nema mesta nasilju i nadam se da će uloga policije biti da obezbeđuje sigurnost učesnika protesta od potencijalnih provokatora.

*Mislite li da je dobro što se zasad, osim političkih opcija Zajedno za Srbiju i Ne davimo Beograd koje izlaze na izbore, političke partije drže dalje od protesta? Podržavaju ali ne organizuju i ne prisvajaju.

– Ne pratim delovanje stranaka. Mislim da bi svaka partija trebalo da ima ozbiljan ekološki program, jasnu nameru da se primenjuju svi standardi zaštite životne sredine i čuva priroda za one posle nas. Koliko je to važno govore podaci da u pojedinim danima naši gradovi imaju najzagađeniji vazduh na svetu, da smo najsiromašniji na Balkanu po stepenu šumovitosti i raspoloživim površinskim vodama i da smo deo regiona koji je na globalnom nivou jedan od najugroženijih usled dejstva tekućih i prognoziranih klimatskih anomalija.

*Zašto nema više vaših kolega sa univerziteta širom Srbije koji bi poput vas učestvovali i govorili na protestima? Da li je to vaša posebna hrabrost ili njihov strah?

– Mali broj pojedinaca sa univerziteta veoma jasno i argumentovano govori na protestima. Pretpostavljam da ima nezainteresovanih, neki se plaše ili ne žele da izađu iz zone ličnog komfora i nezameranja. Ima i onih koji rade za Rio Tinto i druge rudarske kompanije i pritom mi zameraju zbog mojih javno iznetih stavova. Ja lično imam svoje crvene linije iza kojih ne odstupam, bez obzira na cenu. U protivnom, pogazio bih principe kojih se držim kao profesor Univerziteta u Beogradu, istraživač i inženjer. Ćutanjem bih izdao svoje studente, porodicu, čitav narod.

*Premijerka protiv vas koristi argument da ste bili član revizionih komisija koje su davale dozvole za male hidroelektrane.

– Učestvovao sam u radu Republičke revizione komisije tokom 2015. i 2016. godine, kada sam glasao za usvajanje projekata za nekoliko malih hidroelektrana, ali samo do trenutka kada sam ustanovio katastrofalne posledice po životnu sredinu. Kao član RRK prvi sam izneo negativno mišljenje za jednu MHE („Pakleštica“, reka Visočica, Stara planina; 20.12.2017.). Glasao sam protiv Idejnog rešenja za izgradnju gondole na Kalemegdanskom platou (sa kolegama sa Građevinskog i Elektrotehničkog fakulteta UB) nisam siguran da li sam još uvek član te komisije. Javno sam kritikovao projekat stanogradnje na račun uništenja 40 ha zelenih površina u Košutnjaku, projekat izgradnje ski staze u zaštićenom području Avale, nameru proširenja golf terena na Adi Ciganliji na račun zaštitinih šuma na desnoj obali Save, kao i nezakonitu urbanizaciju leve obale Save u zoni nasipa.

*Hoće li vaš aktivizam preći i u političke vode, odnosno hoćete li biti nestranački kandidat na nekoj od izbornih lista?

– Nemam nameru da učestvujem u političko-stranačkom životu Srbije. Isto tako zadržavam za sebe pravo da se pojavim gde hoću i kažem ono što mislim. Podržavam kreativnu subverzivnost, hrabrost i iskrenost Aleksandra Jovanovića Ćute, posebno zbog spremnosti da stane uz običnog čoveka kome su zgažena prava i ugrožena budućnost.

Izaći ću na referendum i zaokružiti NE

*Šta mislite o predstojećem referendumu? Treba li izaći ili ne i kako glasati?

– Izmene ustava ne treba obavljati u predizbornim mesecima. To bi trebalo pripremiti kroz otvoren javni dijalog, bez ikakvih pritisaka i nametnutih rokova. Zato, izaći ću na referendum i zaokružiti NE.