Razlaz SSP i NS opterećuje odnose u udruženoj opoziciji

Mislim da je u tim odnosima SSP pokazao više dobre volje da se ti odnosi reše pozitivno, kaže za Danas Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije Sloga, odgovarajući na pitanje da li se razlazom grupa SSP i NS zapravo raspala i dalja njihova saradnja.

Kako dodaje, on se sklonio iz dnevne politike i ne učestvuje aktivno u radu UOPS.

– Jednim delom zato što imam dosta svog posla, pogotovo u vreme pandemije, a drugim delom zato što UOPS i ne radi ništa, malo zbog virusa, a malo zbog brzopoteznog formiranja koje je trebalo da zamaskira raspad Saveza za Srbiju, tako da objektivno ne postoji ni mogućnost za nekim aktivizmom. Nadam se da će se to po okončanju pandemije promeniti – navodi Veselinović.

* Deo ste odborničkog kluba sa SSP i PZP u Beogradu. Zašto se niste odlučili za klub Narodne stranke?

– Mislim da je uloga odborničkog kluba u Beogradu preuveličana jer svakako nećemo učestvovati u radu skupštine do kraja ovog mandata, što je meni ponekad i žao jer na žalost ne mogu raskrinkavati pljačku i otimačinu u većini JKP u Beogradu i ne mogu se oči u oči suočiti sa džedajima i kerberima iz vladajuće koalicije. Ostao sam u odborničkoj grupi SSP-a jer sam na izbore ušao u dogovoru sa Draganom Đilasom i smatram da je prirodno da ostanem u toj grupi.

* Čini se da posle slučaja sa Nikolom Jovanovićem NS ima pravo da se zaštiti od otimanja odbornika. Kažu da su na tome unutar UOPS insistirali, ali da nije bilo sluha u SSP. Kako ćete sprečiti utapanje Sloge u SSP?

– Sindikat nikako ne može da se utopi u bilo koju stranku jer to nije moguće, a i nas stranačka politika ne zanima. Mi želimo da uvežemo sindikat i politiku kao što to čine naše kolege svuda u svetu i da se kroz politiku borimo za bolji položaj i status radnika jer su u divljačkom kapitalizmu, u kome mi živimo, položaj i prava sindikata marginalizovani i svedeni na minimum, tako da klasična sindikalna borba nestaje i mora se naći alternativa. Mi smo tu alternativu našli i tako se i ponašamo. Pravo Narodne stranke je da čuva svoje odbornike. Na mesto Nikole Jovanovića, koga cenim kao velikog borca i hrabrog čoveka koji je moralno podneo ostavku, je došao sledeći predstavnik Narodne stranke sa liste. Niko nikome ne može oteti mandat jer je odbornik vlasnik svog mandata.

* Zašto se SZS raspao?

– Iskreno mi je žao što se SZS raspao. UOPS, uz svo uvažavanje, nikada neće biti to što je bio Savez u koji je uloženo mnogo rada, truda i energije. Savez je bio oformljen kao neka vrsta predizborne koalicije koja je trebalo da učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima koje su veliki narodni protesti odložili. U tom periodu mislim da se Savez nije baš najbolje snašao. Za mene su problem bili očigledno poremećeni odnosi između nekih lidera, zatim ideologija koja je beznačajna stvar u ovakvim okolnostima. Kada kuća gori da se mi prepiremo ko je za EU, ko za Rusiju i da li je dobro što je neko upao u RTS ili nije. Za mene su to bile trivijalne stvari, ali za većinu nisu. Savez je počeo da se kruni odlaskom (Milana) Stamatovića i kasnije (Nebojše) Zelenovića, ali je srž i glavnina Saveza ostala. Prvi sastanak koji smo imali nakon lažnih izbora umesto da analiziramo rezultate i pravimo plan za dalje, počeo je predlogom Narodne stranke da SZS rasformiramo jer je odigrao svoju ulogu. Većina ostalih članica je bila protiv ili je bila za to da barem sve to odložimo za neko vreme dok se ne reorganizujemo. Narodna stranka je bila protiv toga i na žalost to je bio kraj SZS . Meni je žao što svi mi ostali nismo ostali u SZS , a oni koji su želeli da izađu mogli su da izađu. Nakon toga kod mene je došlo do razočaranja i pasivizirao sam se. Nisam želeo da učestvujem u fingiranim sastancima Saveza koji su služili isključivo za pokrivanje raspada. Pred formiranje UOPS razmišljao sam da li uopšte da dođem na potpisivanje ali sam uz dogovor sa svojim najbližim saradnicima odlučio da ipak ispoštujem kolege iz UOPS a i potpišem osnivački akt sklepan na brzinu. Sve ovo uveren sam neće biti ozbiljan problem u nastavku saradnje koja će zasigurno uslediti nakon završetka pandemije. Sve organizacije iz SZS i UOPS-a su iskreno opozicione i siguran sam da ćemo ponovo biti na istoj strani. U jednoj, dve, tri kolone potpuno je nevažno, ako nam je cilj rušenje ove okupatorske vlasti koja je za gotovo devet godina vlasti uništila i zadužila Srbiju više nego Turci za 500 godina, onda ćemo naći zajednički jezik.