Različite poruke iz EU i SAD o Otvorenom Balkanu: Šta je sporno u ovoj inicijativi?

Samitovanja tri lidera koja su pokrenula inicijativu uz puno medijske pompe realnost su na svakih nekoliko meseci. Da pregovori o ekonomskoj integraciji bolje teku pobrinuo se i sajam vina održan u septembru. “Obilazio sam brojne evropske sajmove, ali malo gde je to urađeno kako je Otvoreni Balkan uradio ovom prilikom u Beogradu,” izjavio je tada predsednik Vučić.

Sa liderima Otvorenog Balkana tom prilikom je u vinu uživao i Evropski komesar za proširenje, Oliver Varhelji. On je tada ponovio da podržava ovu inicijativu, ali je jasno istakao da standardi Evropske unije moraju biti u središtu inicijative. Međutim, čini se da sajam vina nije za sve u Evropskoj uniji bio dovoljno uverljiv pokazatelj potencijala ove regionalne inicijative, piše europeanwesternbalkans.rs.

Već druže vreme Otvoreni Balkan privlači pažnju ne zbog postignutih rezultata, već zbog onoga što mu nedostaje — učešće celokupnog regiona, kao i nedvosmislena podrška EU.

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen u poseti Albaniji 2021. izbegla je da pruži podršku Otvorenom Balkanu i naglasila važnost Berlinskog procesa u kome učestvuje svih šest država regiona.

Poslanici Evropskog parlamenta otišli su korak dalje i u nedavno usvojenoj rezoluciji pozvali na izražavanje “jake rezerve u vezi sa bilo kojom incijativom regionalne saradnje koja ne obuhvata svih šest zemalja Zapadnog Balkana i nije zasnovana na pravilima EU, kao što je inicijativa Otvoreni Balkan.”

Sa novim zamahom Berlinskog procesa i polarizacijom koju je Otvoreni Balkan izazvao u Crnoj Gori, i van granica tri države potpisnice postavljaju se pitanja o kompatibilnosti ove inicijative sa Berlinskim procesom, kao i evropskim integracijama država regiona. Pod znakom pitanja je i način funkcionisanja Otvorenog Balkana, ali i postojanje konkretnih dostignuća.

Koji je stav Evropske unije o Otvorenom Balkanu i da li ga uopšte ima?

Rezolucija Evropskog parlamenta koja ne gleda blagonaklono na Otvoreni Balkan i različiti signali koje šalju evropski zvaničnici ne obećavaju da će se podrška EU ovoj inicijativi uskoro povećati.

U izveštaju o napretku Srbije 2022, Komisija je navela da Otvoreni Balkan “de facto implementira neke elemente Zajedničkog regionalnog tržišta o kojima još uvek nije postignut formalni dogovor između strana.” Kako je svaki korak ka Zajedničkom regionalnom tržištu korak napred u evropskim integracijama, zbog čega onda EU ne iskazuje otvorenu podršku Otvorenom Balkanu?

Naši sagovornici saglasni su u tome da evropski standardi moraju biti u centru svake regionalne inicijative koja želi da osigura podršku najvećeg ekonomskog partnera država Zapadnog Balkana. Otvoreni Balkan nije to jasno stavio do znanja.

Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, Jelica Minić, smatra da razlog podozrenja EU prema Otvorenom Balkanu leži u nedostatku “jasno izraženog stava da sledi standarde i regulativu EU i da je u funkciji procesa evropske integracije,” nepostojanju organizovane upravljačke strukture i podeli koju je ova inicijativa izazvala u regionu.

Međutim, Ardian Hačkaj, direktor istraživanja Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane, ukazuje na to da Otvoreni Balkan nije jedina regionalna inicijativa u kojoj ne učestvuje svih šest država Zapadnog Balkana, te da je Institut u “Opservatoriji regionalne saradnje” identifikovao više takvih inicijativa.

“Slažem se sa fokusom u pogledu poštovanja pravila EU, ali izgleda da ova jaka rezerva nije svesna učešća nekih zemalja šestorke Zapadnog Balkana u drugim inicijativama regionalne saradnje sa trećim zemljama,” objašnjava Hackaj.

Stefan Ristovski, istraživač Centra evropske politike iz Skoplja, slaže se da su “sposbnost da ostane inkluzivan i da prati pravila EU” razlozi koji izazivaju zabrinutost povodom Otvorenog Balkana ne samo u Evropskom parlamentu, već u svim institucijama EU. Međutim, on dodaje da EU zapravo nema jedinstveno mišljenje o ovoj inicijativi, ni na nivou EU institucija, kao ni na nivou država članica. On podseća da je jedino Mađarska signalizirala podršku Otvorenom Balkanu, dok druge države članice nisu direktno iskazale rezervu, iako je jasno da Nemačka daje primat Berlinskom procesu.

“EU treba da ima jedinstveno mišljenje i da pošalje jasan signal o ovom pitanju zemljama u regionu,” poručuje Ristovski.

Minić ipak smatra da je rezolucija Evropskog parlamenta signal da se prostor raščišćava, kada je reč o odnosu Evropskih institucija o Otvorenom Balkanu. Ona ocenjuje stav Evropskog parlamenta kao politički merodavan i veruje da će on nadalje određivati politiku institucija EU prema ovoj regionalnoj inicijativi.

“Formulacija Evropskog parlamenta je pravi odraz raspoloženja prema Otvorenom Balkanu u Evropskoj uniji, uprkos povremenim ohrabrujućim izjavama komesara Varheljija i visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku Borelja,” dodaje Minić.

Zašto Otvoreni Balkan nije inkluzivan?

Jedna od najvećih zamerki EU na Otvoreni Balkan je činjenica da nije inkluzivan, jer ne uključuje ceo region. Čak je i komesar Varhelji, koji bi se mogao nazvati najvećim pobornikom ove inicijative među zvaničnicima EU, više puta naglasio da je ključno da Otvoreni Balkan ostane otvoren za sve.

Lideri tri države potpisnice na samitima od 2019. koristili su prilike da pozovu Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo da se priključe inicijativi, ali na ove pozive nisu dobili potvrdan odgovor.

Dok je kosovski premijer Aljbin Kurti odlučno odbacio inicijativu kao štetnu i rekao da bi države regiona trebalo da rade na tome da spreče Srbiju u promovisanju ruskih i kineskih interesa, u Bosni i Hercegovini, a posebno u Crnoj Gori, Otvoreni Balkan podelio je javnost i političku elitu.

Crnogorski premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović otvoreno je podržao ideju pristupanja njegove države inicijativi i učestvovao je kao posmatrač na samitima u Ohridu i Beogradu. Prema poslednjim informacijama Pobjede, on bi mogao da iskoristi svoja premijerska ovlašćenja da Crnu Goru konačno uključi u inicijativu, uprkos snažnom protivljenju opozicije, ali i jednog dela sopstvene partije.

Otvoreni Balkan uzburkao je javnost u Crnoj Gori prošlog meseca kada je na sajtu Ministarstva za evropske poslove objavljenja, potom uklonjena, pa opet objavljena „Analiza o prednostima i manama učešća Crne Gore u inicijativi Otvoreni Balkan.“ Smatra se da je uklanjanje analize sa dnevnog reda sednice Vlade bio neposredni povod za ostavku Jovane Marović sa funkcija ministarke za evropske poslove, potpredsednice Vlade i potpredsednice Abazovićeve URA-e.

Analiza koju je izradilo Ministarstvo za evropske poslove uz podršku GIZ-a ne preporučuje pristupanje Crne Gore Otvorenom Balkanu, ali i daje odgovore na mnoga pitanja u vezi sa ovom inicijativom. Istaknut je nedostatak pravnog okvira u kome inicijativa funkcioniše, mehanizama za nadzor i evaluaciju sprovođenja postignutih dogovora, kao i strategije, što dovodi u pitanje transparentnost celog projekta.

U okviru ambiciozne inicijative za stvaranje regionalnog tržišta koju su lideri tri države pokrenuli 2019. godine pod nazivom Mini Šengen do sada je potpisano 6 memoranduma o razumevanju, 13 sporazuma i jedan operativni plan, od kojih Albanija i Severna Makedonija još uvek nisu ratifikovale nijedan, dok je Srbija ratifikovala pet. Sa tim u vidu, analiza crnogorskog ministarstva skreće pažnju na nedostatak “konkretnih i opipljivijih rezultata koji pokazuju uspešnost preduzetih koraka.”

Navodi se zabrinutost da bi otvaranje granica koje Otvoreni Balkan predviđa išlo u korist organizovanom kriminalu koji deluje na balkanskoj ruti, te da bi napredak u ekonomiji mogao da rezultuje nazadovanjem u vladavini prava.

“U poređenju sa ostalim regionalnim inicijativama, Otvoreni Balkan je inicijativa kojoj se otvoreno suprotstavlja jedna od šest država regiona. Za razliku od OB, učešće svih 6 država u CRM kao i proces upravljanja u okviru Berlinskog procesa, implementacija EU standarda sa jasnom mapom puta i akcionim planovima, mjerama i indikatorima uspjeha nameću ovaj vid regionalne saradnje i EU integracije kao primaran, poželjan i transparentan”, zaključuje se u analizi.

Pored kritika stručnjaka iznesenih u analizi, opozicija predvođena DPS-om Mila Đukanovića takođe se protivi članstvu Crne Gore u Otvorenom Balkanu. Đukanović je izjavio da je ova inicijativa pokrenuta od strane onih koji su “izgubili poverenje u realnost evropske perspektive za njihove zemlje” i da bi uvođenje Crne Gore u Otvoreni Balkan bilo ravno veleizdaji.

Ni u Bosni i Hercegovini nema političkog konsenzusa oko pristupanja inicijativi. Predsedavajući Veća ministara BiH Zoran Tegeltija prisustvovao je samitima u Ohridu i Beogradu signalizirajući podršku Republike Srpske Otvorenom Balkanu, ali iz Federacije BiH od početka mogu se čuti suprotni stavovi i pozivi da BiH ostane fokusirana na Berlinski proces.

Otvoreni Balkan privukao je širok spektar kritika iz regiona, koje variraju od manje do više opravdanih. Ali, čini se da na ove druge lideri i dalje nisu pružili adekvatan odgovor koji bi odagnao sve glasnije sumnje u vezi sa zasnovanošću na standardima EU.

Otvoreni Balkan ili Berlinski proces?

Još jedna kritika na račun potrebe za Otvorenim Balkanom koja se često može čuti kako u regionu, tako i u EU, jeste da okvir za saradnju u stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta već postoji, obuhvata svih šest država regiona i nudi garancije u vidu usaglašenosti sa pravilima EU, ali i strukturu koju Otvoreni Balkan nema.

Na samitu u Trstu 2017. u okviru Berlinskog procesa potpisan je Višegodišnji akcioni plan o Regionalnom ekonomskom području (MAP REA) koji je evoluirao u Zajedničko regionalno tržište  (CRM). Ciljevi CRM-a i Otvorenog Balkana se u značajnoj meri preklapaju — obe inicijative teže ostvarivanju “četiri slobode”: slobode kretanja roba, usluga, ljudi i kapitala u regionu Zapadnog Balkana. Najvidljiviji rezultati saradnje pod vođstvom Regionalnog saveta za saradnju (RCC) u okviru CRM-a jesu ukidanje roming tarifa u regionu, kao i uspostavljanje zelenih koridora koji su smanjili čekanje na granicama ovih država.

Zbog toga, mnogi sa pravom postavljaju pitanje čemu služi Otvoreni Balkan ukoliko već postoji inicijativa koja bi ostvarila sve njegove ciljeve i nadomestila njegove nedostatke. Moguć odgovor nalazi se u neujednačenom, a po nekim ocenama i sporom tempu kojim se ceo Berlinski proces kreće, kao i povremenih neslaganja među državama koje su blokirale rad CEFTA-e, poput uvođenja takse od 100% na proizvode iz Srbije i BiH 2018, na šta Jelica Minić skreće pažnju.

Minić podseća da se Otvoreni Balkan pojavio u trenutku kada su Berlinski proces, ali i napredak Srbije, Albanije i Severne Makedonije ka EU bili u ozbiljnom zastoju.

“Tako se pojavio Otvoreni Balkan, koji je okupio tri države koje su htele i mogle da sarađuju i u takvim okolnostima. Ali, on ne može da ugrozi Berlinski process, niti Zajedničko regionalno tržište koje se s njim pogrešno identifikuje, ukoliko se normalizuju odnosi u regionu i stvore pretpostavke za saradnju svih šest partnera. Potpisivanje tri sporazuma o slobodi kretanja ljudi na samitu Berlinskog procesa upućuje na zaključak da će se stvari razvijati u tom pravcu,” smatra predsednica EPuS-a.

Stefan Ristovski smatra da bi inkluzivna saradnja u okviru Berlinskog procesa preovladala nad “fragmentiranim pristupom regionalnoj saradnji i integraciji” kakvu nudi Otvoreni Balkan, ali uslov za to je prevaziližanje “političkih opstrukcija” u ratifikaciji i implementaciji tri sporazuma o mobilnosti potpisanih na samitu u Berlinu 3. novembra.

“U suprotnom scenariju, Otvoreni Balkan bi zaista mogao da signalizira da može biti uspešan tamo gde Berlinski proces ne da rezultate,” dodaje Ristovski.

Zaista, čini se da je glavni “selling point” lidera Otvorenog Balkana to što nema političkih opstrukcija, ali sa druge strane, za sada ne deluje da je ta prednost pomogla liderima Otvorenog Balkana u ratifikaciji i primeni većine postignutih sporazuma.

Da li bi Otvoreni Balkan i Berlinski proces mogli da budu komplementarne inicijative ili će uvek biti posmatrane kao rivalske? Ardian Hačkaj veruje da bi obe inicijative mogle da doprinesu procesu reformi i evropskih integracija kroz “dovođenjem snažne političke volje relevantnih državnih aktera iz EU (u slučaju Berlinskog Procesa) i sa Zapadnog Balkana (u slučaju OB).

“Predstavljenje inicijative kao alternative Berlinskom procesu ne pomaže promoterima Otvorenog Balkana – umesto toga oni moraju da objasne svoja dostignuća i eventualni uticaj tokom poslednje tri godine i tako na kraju ubede preostale suzdržane zemlje da se pridruže,” poručuje Hačkaj.

Ristovski ne smatra da bi Otvoreni Balkan mogao da ugrozi Berlinski proces sve dok države učesnice ostanu posvećene obema inicijativama. On podseća i da zbog užeg obima aktivnosti, kao i manjeg broja učesnica, Otvoreni Balkan ne može da pretenduje na ostvarivanje ambicioznih ciljeva Berlinskog procesa.

Jasno je da bi novi zamah Berlinskog procesa mogao da bude signal da je Evropska unija, poučena prethnodnim iskustvom, shvatila da je potrebno uložiti više energije u obezbeđivanje političke volje svih relevantnih aktera sa Zapadnog Balkana kako bi se regionalna saradnja nesmetano odvijala i zaista predstavljala korake ka članstvu u Evropskoj uniji za ove države.

Da li iko još uvek podržava Otvoreni Balkan?

Sjedinjene Američke Države pod Trampovom administracijom dale su vetar u leđa Otvorenom Balkanu, koji je uključen i u tekst Vašingtonskog sporazuma između Beograda i Prištine, dok se još uvek zvao Mini Šengen. U dokumentu koji je tom prilikom potpisan, stajalo je da će se Kosovo priključiti inicijativi Mini Šengen, što je Aljbin Kurti, naslednik kosovskog premijera Abdulaha Hotija koji je potpisao taj sporazum, kategorički odbio.

Sa promenom administracije, čini se da je podrška inicijativi Otvoreni Balkan ostala na snazi, ali uz određene uslove.

“Podstičemo regionalne lidere da traže mogućnosti za smanjenje trgovinskih barijera, podizanje ekonomske konkurentnosti i izgradnju regionalno integrisanih i otpornih ekonomija, koje pružaju ono što je građanima potrebno,” pisalo je u saopštenju Stejt departmenta na pitanje portala Glas Amerike o stavu američke administracije povodom inicijative Otvoreni Balkan.

Američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar više puta je ponovio da podrška SAD-a ovoj regionalnoj inicijativi zavisi od otvorenosti za sve države Zapadnog Balkana i ispunjavanja odgovarajućih kriterijuma, koji se ne odnose samo na standarde EU, već i na organizacionu strukturu Otvorenog Balkana. Ovo je bila njegova poruka liderima i na ohridskom samitu.

“On (Eskobar) je tom prilikom rekao da bi ova inicijativa trebalo da bude inkluzivna i uključi sve članice Zapadnog Balkana, da bi trebalo da bude u skladu sa aspiracijama regiona da se integriše u EU, da ne bi trebalo da konkuriše već postojećim regionalnim inicijativama, da bi proces upravljanja trebalo da bude transparentniji i da bi bilo poželjno da se u process odlučivanja uključe i drugi akteri, kao što su privredne komore, a ne samo lideri tri zemlje članice. Čini se da je ovo vrlo jasna poruka da se približavaju politike EU i SAD u regionu,” podseća Jelica Minić.

Bezuslovna podrška SAD-a ekonomskoj integraciji kakvu predviđa Otvoreni Balkan više nije na stolu, što znači da bi lideri Otvorenog Balkana morali da ulože više truda u adresiranje problema ove inicijative koje su istakli i EU i SAD.

Bivši izaslanik Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel, od početka je podržavao inicijativu Otvoreni Balkan i kritikovao Kurtija zbog odbijanja da se pridruži. On je posetio Srbiju i Albaniju u avgustu 2021, ali nije jasno u kom svojstvu se sastao sa srpskim i albanskim zvaničnicima, imajući u vidu da Grenel trenutno nema nikakvu funkciju u Bajednovoj administraciji i trenutno radi u privatnom sektoru, kako prenosi Glas Amerike.

Tada je izjavio da “traži mogućnosti za stvaranje privatnog sektora za strana ulaganja na Balkanu,” dok je tadašnji ministar finansija Siniša Mali rekao da je Grenelova poseta “izraz nastojanja države da gradi dugoročne odnose sa svima i bori se za nove investicije.”

Osim ovog bivšeg američkog zvaničnika, Otvoreni Balkan naizgled ima podršku i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je u junu ove godine izjavio da je Brisel sprečio njegovu posetu Srbiji jer, između ostalog, nije želeo da se razgovara o podršci inicijativi Otvoreni Balkan.

“NATO i EU hoće da pretvore Balkan u svoj projekat pod nazivom “zatvoreni Balkan”” rekao je tada Lavrov.

Odnos Rusije prema Otvorenom Balkanu nije sasvim jasan, jer se podrška ovoj inicijativi u postojećem geopolitičkom kontekstu može čitati i kao pokušaj diskreditacije ove inicijative, odnosno stvaranja novih razdora po ovom pitanju. Izjava Sergeja Lavrova svakako je uspela da u diskusiju o Otvorenom Balkanu uključi i pomenutu geopolitičku dimenziju koja ranije nije bila tema.