Reakcije na mural Fidela Kastra u Beogradu – počast prijateljskom vođi ili veličanje diktatora?

Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) oslikao je džinovski mural Fidela Kastra kod spomenika Večna vatra u Parku prijateljstva u Beogradu.

Aleksandar Đenić, sekretar SKOJ-a, objasnio je za Danas razloge za postavljanje ovog murala.

„Ove godine smo povodom rođendana Fidela Kastra želeli da oslikamo mural na zidu u parku Prijateljstva gde je Kastro zasadio drvo kada je bio gost u Beogradu, a tu se nalazi spomenik „Večna vatra“ koji simbolizuje sve žrtve NATO bombardovanja čemu se Kastro žestoko protivio. Mi želimo da oslikavamo grad sa progresivnim ljudima iz istorije kako bi mladi mogli da se upoznaju sa tim ličnostima, naveo je on.

Ovu inicijativu podržao je Joška Broz, predsednik Udruženja građana „Josip Broz Tito“, i unuk pokojnog predsednika SFRJ koji je sa Kastrom izgradio prijateljske odnose.

„Radujem se takvom gestu i takvoj odluci, a i ranije sam bio među onima koji su podržavali ideju da se na takav način oda počast Fidelu Kastru. U vezi s tim, trebalo je da na tom mestu, gde je mural urađen, održimo skup i obeležimo taj događaj, ali je on odložen zbog lošeg vremena za neku drugu priliku. Inače, ambasador Kube je moj veliki prijatelj, a može se reći i da je Kuba moj veliki prijatelj“, naveo je on.

Ima i onih, kao što je Stefan Tasić, iz inicijative Ne davimo Beograd, koji ovom muralu ne pridaju veliki značaj posebno obzirom na veliki broj murala sa političkim porukama koji su se u poslednje vreme pojavili u Beogradu.

„U Beogradu već postoje postoje brojni grafiti i murali različitih kreatora – od radikalne levice do radikalne desnice tako da na tom simboličkom i umetničkom nivou ne vidim neku novu vrednost ovog grafita“, naveo je on.

Pojedini sa druge strane kritikuju i „inflaciju“ murala po Beogradu, kao što je Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma.

„To je još jedan dokaz da nam je preko potreban pravilnik o oslikavanju murala u Beogradu. Bivša vlast Beograda je tri puta odbila inicijativu GDF-a za donošenje istog. U principu sam protiv žvrljotina na fasadama. U Beogradu se vodi decenijama politički rat na fasadama i niko ne pita stanare da li im to odgovara ili ne. Grad bi morao da zabrani uništavanje fasada i da ih redovno čisti, kao i da kažnjava počinioce. Umesto toga, vlast čuva te žvrljotine, čak i učestvuje verovatno u njihovom postavljanju. Za očekivati je bilo da kada mogu ratni zločinci da se veličaju sa fasada zašto se ne bi i druge političke grupe oglasile. Nažalost i ovoga puta ekstremna. Bas me zanima da li će i ovaj mural vlast da čuva kao onaj Ratka Mladića“, naglašava Vuletić.

Mural Kastru još oštrije kritikuje politikolog Nikola Parun koji kaže da nam „još Hitler i Staljin fale i imamo sve zločince i diktatore na zidovima“.

„A Staljina sigurno i ima na nekom paraumetničkom ćumezu“, kaže Parun.