Referendum 16. januara nije demokratski bez javne debate, kampanje, stranih posmatrača…

Podsetimo, predsednik Skupštine Ivica Dačić raspisao je za 16. januar 2022. referendum na kojem će birači odlučivati o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.

Odluka je donesena posle sednice parlamenta na kojoj su poslanici izglasali su Predlog Akta o promeni Ustava Srbije, Predlog Ustavnog zakona za sprovođenje tog Akta i Predlog odluke o raspisivanju referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava čije usvajanje omogućava promene Ustava u delu koji se tiče pravosuđa.

Kako bi se pravosuđe uskladilo sa evropskim zakonodavstvom, Vlada je prethodno predložila da se promeni način na koji se sudije i tužioci biraju, a Skupština to usvojila dvotrećinskom većinom 7. juna.

– Pitanje o učešću stranih posmatrača na referendumima je regulasano priručnicima OEBS još 1996. godine. Na svakoj državi, učesnici OEBS je da odluči da li taj dokument usvaja i primenjuje, a njime se preporučuje da se na aktivnostima izjašnjavanja građana, pozivaju posmatrači OEBS. To se, pre svega, odnosi na države u tranziciji ali pre, pre svega, na države učesnice ove organizacije – kaže Branka Latinović.

Ona podseća da je Turska  2017. godine, prilikom održavanja referenduma o ustavnim promenama, pozvala posmatrače OEBS. Makedonija je, dodaje ona, isto učinila 2018. godine, kada je imala referendumsko izjašnjavanje o Prespanskom sporazumu.

– To nije obaveza u kontekstu prava, ali jeste preporuka i zavisi od svake države da li će uputiti posmatrače ili ne. Deo je opšte prakse da se pomatrači pozivaju i na referendum. Ako smatrate potrebnim da svako izjašnjavanja građana i stepen transparentnosti koji taj proces prate, odražavaju i nivo poverenja vlasti i građana i sam kredibilitet i odgovornost onih koji to organizuje tj vlasti. Poziv posmatračima, da prate proces izjašnjavanja građana, predstavlja potvrdu da su ti kriterijumi postignuti. Poziv međunarodnim posmatračima je i potvrda visokog nivoa poštovanja drugih međunarodnih obaveza iz te oblasti kao što su Konvencija UN o ljudskim pravima, Konvencija o ljudskim pravima Saveta Evrope, prvi protokol, dokument OEBS iz Kopenhagena o ljudskoj dimenziji, i drugi – kaže Branka Latinović.

Prema njenim rečima, svaki referendum mora da ima i debatu o refendumu.

– Odluka o referenduma mora da sadrži javnu debatu, odnosno kad ona počinje, kad se završava. Ta debata bi morala da se vodi na sredstvima javnog informisanja i posebno na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Nešto slično kao i za izbore. Sučeljavanje argumenata bi doprinelo izjašnjavanju građana. Mislim da je sve ovo bilo u kratkom roku, verovatno zbog obaveza koje predstoje u vezi sa poglavljima 23 i 24 u procesu integracija u Evropsku uniju. Ali, nedostatak transparetnosti je najveća manjkaviost zbog nemogućnost sučeljavanja mišljenja. Debata je neophodna – smatra naša sagovornica.

Ona napominje da je za tako preostao vrlo kratak rok.

– To je mesec dana. Nije jasno ni da li će pozvati strani posmatrači. To je svakako kratko vreme da bi se pripremili. Postoje standarni uslovi u kojima se referendum odvijaju i održavaju, a čini mi se da to sada nije slučaj što urušava kredibilitet samog demokratskog procesa. Izborni proces je deo demokratskog procesa i to vrlo snažan – kaže naša sagovornica.

Referendum o poslovanju Rio Tinta je vrlo diskutabilan, napominje Branka Latinović.

– Prvo da vidimo kako će se obaviti referendum 16. januara. Kako će proći sve ovo u vezi sa zakonom o ekspropijaciji. To je jedna vrlo ozbiljna tema, s obzirom na problematiku koja je prati. Takva pitanja moraju biti pod odgovornošću vlasti. Naravno, uz jedan transparentan način i uz konsultovanje svih relevatnih i zainteresovanih strana. Ako bi se svi oni složili da je to pitanje na kojem bi trebalo da se izjašnjava na referendumu, onda bi to bilo preovlađujuće stanovište – zaključuje sagovornica Danasa.

Podsetimo, pre mesec dana, Vlada Srbije usvojila je i Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi kojim se ukida obavezni cenzus za izlazak potrebnog broja glasača kao uslova za uspeh referenduma.

Prvi referendum u Srbiji dogodio se u oktobru 1992. godine kada je Muslimansko nacionalno veće Sandžaka donelo odluku o raspisivanju neobavezujućeg referenduma o autonomiji Sandžaka.

Odlučeno je da referendumsko pitanje glasi: „Da li ste za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka sa pravom priključenja jednoj od suverenih republika?”. Čak 98,93 odsto izašlih na referendum se izjasnilo pozitivno.

Referendum o simbolima Republike Srbije održan je 31. maja 1992. godine.

Na referendumu se odlučivalo o državnim simbolima Srbije, a grb Srbije u obliku štita sa četiri ocila, zastava sa petokrakom i himna Marš na Drinu dobili su većinu glasova, mada ipak ne i apsolutnu većinu glasača pa je referendum proglašen nevažećim.

Narodna skupština Republike Srbije raspisala je, na predlog Slobodana Miloševića, tada predsednika Savezne Republike Jugoslavije, 7. aprila 1998. referendum o međunarodnom posredovanju u sukobu na Kosovu i Metohiji.

Referendumsko pitanje je glasilo: Da li prihvatate učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji? Referendum je održan 23. aprila 1998. godine.

Protiv učešća stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu izjasnilo se 94,73 odsto glasača, a za je bilo 3,41 odsto.

Referendum na kojem su se građani iznjašavali o novom Ustavu, održan je 28. oktobar 2006. godine. Više od 53 odsto izašlih građana se izjasnilo za novi ustavu, ali,naznačimo, da je ovaj refendum okarakterisan kao jedan od najsumnjivijih u kontekstu dobijenih rezultata.

Neuspeli referendum u Smederevu je održan 8. avgusta 2010. godine. Na njemu se stanovništvo grada izjašnjavalo o tome da li je za izgradnju rafinerije za preradu sirove nafte.

Nije uspeo zbog nedovoljne izlaznosti. Prema nezvaničnim podacima, na neuspelom referendumu se čak 72 odsto izašlih izjasnilo protiv.

Kako se navodi na sajtu Skupštine Srbije, referendum predstavlja način neposrednog izjašnjavanja, odnosno odlučivanja građana.

Referendumom građani odlučuju o pitanjima za koja je to Ustavom i zakonom određeno, kao i o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, odnosno skupštine autonomne pokrajine, opštine ili grada, ako nadležna skupština tako odluči.

U skladu s Ustavom, referendum radi odlučivanja svih građana Republike Srbije (republički referendum) raspisuje Narodna skupština, na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača.

Kako je to propisano Ustavom, republički referendum se obavezno raspisuje radi potvrđivanja akta o promeni Ustava, ako se ta promena odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.