Spasavanje Vučićevog obraza: Janjić o bojkotu referenduma 21. aprila na severu Kosova

Održavanje i uspeh referenduma o smeni albanskih gradonačelnika u opštinama Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok i Leposavić, do skora je bilo veoma neizvesno, najpre zbog pravnih poteškoća, a zatim zbog nespremnosti političkih aktera da ga raspišu, a drugih da na njemu učestvuju.

Odlučeno je, ipak, da se procedura potencijalne smene gradonačelnika sprovede putem referenduma, nakon što je ustanovljeno da ostavke istih nisu opcija, jer kako je rekao kosovski premijer Aljbin Kurti “odluka o izborima mora biti zakonita” a on je objasnio da nije imao “zakonsko, institucionalno i ustavno pravo” da traži njihovu ostavku.

Nakon odluke da se održi referendum kako bi smena gradonačelika bila legitimna, sporno je bilo nepostojanje Zakona o referendumu, pa je Ministarstvo lokalne samouprave Kosova donelo Administrativno uputstvo u kojem stoji da je za održavanje referenduma potrebna peticija koja bi sadržala potpise 20% registrovanih birača.

Srpske stranke na Kosovu skupile su dovoljan broj potpisa, a referendum je zakazan za 21. april.

Ipak u utorak, Srpska lista pozvala je Srbe na Kosovu da bojkotuju referendum jer smatra da su vlasti uradile sve da referendum ne uspe, poput uvođenja uslova da je potrebna izlaznost od 50 odsto plus jedan galsač, dok sumnjaju i u spremnost Prištine da prizna rezulatate referenduma ukoliko se pokaže uspešnim.

Naš sagovornik, politički analitičar Dušan Janjić, objašnjava, zašto po njemu ova odluka SL pokazuje da ne postoji strategija i taktika političkog nastupa Srba na Kosovu.

“Pre svega, Srpska lista se izjašnjava o tome tek pošto su se dve opozicione partije izjasnile prethodno, što znači da je u Beogradu verovatno sazrela ideja da nešto nije u redu”, tvrdi Janjić.

On ističe da se problem nalazi u kosovskim izborima održanim u aprilu prošle godine koji nisu bili “ni legalni ni legitimni”.

Kako Janjić objašnjava, nelegalni su bili zbog suprotnosti sa “garantovanim predstavljanjem Srba u lokalnim zajednicama koje je predviđeno Ustavom Kosova i u Artisarijevim planom”, dok su bili nelegitimni zbog činjenice da je “300 ili 400 birača odlučilo o tome ko će voditi jednu zajednicu u kojoj je većina manjinska zajednica, odnosno Srbi, i da potpuno ponište pravo većine.”

Janjić tvrdi da je najpre podržavanje izbora od strane zemalja Kvinte (SAD, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija), a zatim njihova izjava da izbori “nisu dali očekivane političke rezultate” početak onoga što se danas dešava na severu Kosova.

“Beograd je tada dozvolio da se ti izbori dešavaju povukavši pogrešan potez izvlačenja Srba iz institucija, dok je Kvinta je u ovom nelegitimnom i nelegalnom potezu Kurtija videla odgovor koji je bio koristan u konflikt menadžmentu jer su u neke organe ipak ušli Srbi, i time stavili do znanja da je Vučić strašno pogrešio potezom napuštanja institucija”, dodaje.

Janjić tvrdi da je za temu referenduma i bojkota najvažnije nepriznavanje postojanja bezbednosnog i institucionalnog vakuuma od strane međunarodne zajednice čime se Vučiću nije dozvolilo da vodi bilo kakve razgovore o povratku Srba.

Srpska lista je po tvrdnjama Vučića sama na sebe preuzela inicijativu da napusti institucije, a kada ih je napustila, bojkotovala je izbore tvrdeći da je potrebna Zajednica srpskih opština ili ništa da bi na kraju prihvatila da se ponaša po proceduri koju je smislila Vlada Kosova, a koja nije do kraja zakonska i vrlo je komplikovana. Suština procedure je dobijanje podrške većine onih čija ste prava poništili,  objašnjava naš sagovornik.

On smatra da je to najsramniji deo u ulozi Srpske liste prema srpskoj zajednici, jer su time su “legalizovali i legitimisali naknadno sve ono što je propustila Kosovska vlada”.

Ipak, Janjić smatra da bi izlazak srpskih stranaka na referendum bila “vrlo važna Kurtijeva pobeda”, jer bi time i legitimnim sredstvima obezbedio vojno-političku i administrativnu kontrolu nad Kosovom, čime bi obezbedio bezbednosni vakuum i time povećao sebi šanse na dolazećim parlamentarnim izborima na Kosovu.

U tom smislu, “Srpska lista bi se po treći put pojavila kao neko ko je na strani Kurtija u unutrašnjem odmeravanju snaga.”

“Ne znam šta žele da postignu, ali ovaj potez je jedini način da spasu obraz Vučića na unutrašnjem planu,” kaže Janjić i dodaje da je “naknadno izjašnjavanje protiv izlaska na referendum koji su sazvali pokušaj da se onemoguće svi oni Srbi koji su podneli najteži deo sve ove godine, ušli u institucije i koliko toliko zaštitili prava Srba, i da se potpuno izbace iz igre i time se da osnov Beogradu i međunarodnoj zajednici da igra na Srpsku listu.”

To je, smatra naš sagovornik “vrlo nedosledna igra Lajčaka i Eskobara sa Srpskom listom gde niko neće da prizna svoju grešku, dok Srpska lista povlači potez sa dodatnom rizičnom glupošću, a to je poziv na bojkot popisa.”

“To pokazuje da i kad se vade iz problema koji su napravili i Srpska lista i Vučić ne znaju granicu. Popis ne treba da bude predmet političkih obračuna, ali je to nova tema sa kojom odlažete suštinu, odnosno razgovore Vučića Kurtija oko popunjavanja institucija, odnosno povratka srba dok nema ZSO i bezbednosnom paketu,” kaže Janjić i dodaje da se ovim samo “prave novi problemi i produbljava bezbednosna kriza umesto vraćanaj u dijalog.“

Janjić zaključuje da je potez bojkota “očekivan, bez ikakve strategije i na kraju poguban po interese srpske zajednice jer se onemogućava unutarnji slobodni izbor vođstva i demokratizacija srpske zajednice.”

“Građani srpskog etničkog porekla se manipulišu i ucenjuju preko te lojalnosti Beogradu jer nemaju drugu matičnu državu,” objašnjava naš sagovornik i dodaje da se “indirektno građani uteruju u kosovske pravne institucije, dok oni ne ostvaruju kosovskim ustavom zagarantovana prava niti im se pomaže u tome.”

Poređenje bojkota na Kosovu i u Beogradu veoma opasno

Komentarišući moguće paralele između bojkota na severu Kosova i u Beogradu i reakcije srpskih vlasti koje bojkot u Beogradu osuđuju dok ovaj u Prištini podržavaju, Janjić kaže da je to “mešanje baba i žaba i da je vrlo opasno”, ali dodaje da je to takođe vrsta “konflikt menadžmenta koji se primenjuje od strane Kvinte i na unutrašnjem i na spoljnom planu”.

“To je vrlo opasna igra kada se pomeša, a na to se računa jer, u suštini, jedno je pitanje položaja etničke zajednice čije regulisanje statusa je uslov za priznavanje Kosova kao evropske demokratske države, odnosno punpravno člasntvo u evropsku demokratsku zajednicu, a drugo je pitanje uzdrmanosti legitimiteta i legalnosti izbora 17. decembra, pogotovu beogradskih vlasti,” objašnjava sagovornik Danasa.

“Dakle sa jedne strane imate evropske institucije i pravila koji se zalažu za sva prava, a sa druge strane imate suštinsku politiku konflikta koja se primenjuje na zapadni balkan i Srbiju, a to je da su demokratija i vladavina prava uvek iza pitanja bezbednosti, prioritet je bezbednost,” tvrdi Janjić.

Janjić smatra da je Vučić garant bezbednosti i da je stav međunarodne zajednice da “ako je on zamislio ovakve izbore treba sam to da rešava, što je trebalo da kažu i Kurtiju, a ne da ga podržavaju.”

Naš sagovornik zaključuje da nema direktne veze između situacije na severu Kosova i u Beogradu, i bojkota na oba mesta, osim „duboke političke i institucionalne krize“.