Referendum o sporazumu s Prištinom verovatno 2019.

Naši sagovornici ističu da je takav scenario najavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju posle razgovora u Briselu sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, porukom da „on neće ništa potpisivati, već će konačnu odluku dati narod“.

„Referendum će biti organizovan što je moguće kasnije, verovatno početkom 2019. godine. Zapad, međutim, neće blagonaklono na to gledati i smatraće referendum nepotrebnim“, kažu izvori Danasa.

U kabinetu predsednika Vučića nismo dobili precizan odgovor na pitanje kada bi „narod mogao da bude pitan“ s obzirom na to da razgovori još traju i da se za rešenjem još traga. Naši diplomatski izvori navode da bi do novog susreta Vučića i Tačija moglo da dođe uskoro, ali da još ništa nije precizirano s obzirom na to da obojica imaju predsedničke obaveze. Jedna od njih je, kako nam je rečeno, susret Vučića i predsednika Francuske Emanuela Makrona 17. jula u Parizu.

Prema saznanjima našeg lista, ako Beograd i Priština potpišu sporazum u narednim mesecima rok za primenu biće proleće 2019, a Zapad i dalje insistira na dogovoru koji bi podrazumevao da Kosovo dobije članstvo u UN i drugim međunarodnim organizacijama, dok bi Srbija dobila zajednicu srpsku opština na Kosovu, a, moguće, i „preciznu godinu ulaska u EU“. Taj ishod značio bio definitivno okretanje Srbije Zapadu.

S druge strane, srpski zvaničnici se, kako je Danas pisao u više navrata, zalažu za podelu Kosova, tako što bi Beogradu pripao sever i manastiri, što nikako nije po volji zapadnim zemljama. Kako su juče preneli mediji, ambasador Nemačke u Prištini Kristijan Helt izjavio je za prištinski list Zeri da bi „podela Kosova stvorila potencijal za destabilizaciju celog regiona i šire“, ističući da se Berlin protivi tome.

– Niko ne može da pruži ubedljiv odgovor na pitanje koje bi probleme rešila podela. Da li bi se poboljšao položaj kosovskih Srba južno od Ibra. Da li bi se poboljšala situacija sa istorijskim i verskim centrima kao što su pravoslavni manastiri? Da li bila ojačala srpska zajednica unutar kosovskog društva? Ne“, rekao je Helt. Nemački ambasador je istakao da bi pažnju trebalo usmeriti na uslove života srpskog stanovništva na Kosovu, a ne samo na privilegovane krugove, preneo je FoNet.

Mogerini: „Ohrabrujući smer“

Luksemburg – Visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini izjavila je da je imala dobre sastanke sa predsednicima Srbije i Kosova u Briselu i da dijalog ide u ohrabrujućem smeru, kao i da je napredak na Balkanu impresivan. Zapadnom Balkanu sada je potrebno da se Evropa ujedini i da saradnja donosi rezultate, rekla je Federika Mogerini novinarima u Luksemburgu uoči sastanka Saveta ministara odbrane i inostranih poslova. Ona je kazala da je napredak na Balkanu impresivan, navodeæi da je dogovor Skoplja i Grčke o rešavanju spora oko imena Makedonije istorijski i mora biti podržan.

Drecun: Dobro je da se u Briselu krenulo sa mrtve tačke

Dobro je da se krenulo sa „mrtve tačke“ jer dijalog Beograda i Prištine u Briselu bio doveden u „zamrznuto stanje“ zbog opstrukcija Prištine. Ono što je očigledno posle jučerašnjih razgovora je da se nije razgovaralo o konkretnim temama poput ZSO ili bar nije postignut nikakav dogovor o tome, ali je evidentno da ulazimo u jednu novu fazu procesa normalizacije odnosa čiji će fokus biti na stvaranju pravno-obavezujućeg sporazuma“, rekao je novinarima u parlamentu Srbije Milovan Drecun , predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju i dodao da na to ukazuju izjave Federike Mogerini i Hašima Tačija koji govori o „nekakvom konačnom rešenju“.

Drecun je naveo da smo sada ušli u proces izgradnje okvira za taj sveobuhvatni pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa. „Mislim da u ovom formatu EU nema dovoljan kapacitet da se postigne konačno rešavanje statusa Kosmeta, jer su pozicije sve tri strane udaljene . Priština očekuje da se preko tog sporazuma prizna Kosovo i da se Srbija na protivi članstvu Kosova u UN, dok EU nema jedinstven stav, a srpska pozicija je da neće priznati lažnu državu, niti će otvoriti vrata ka članstvu u UN“, naveo je Drecun i dodao da je zato predsednik Vučić rekao da nije veliki optimista po postizanju kompromisa.

Prema njegovim rečima, pitanje je da li ima političke volje na svim stranama da se postigne pravno-obavezujući sporazum. Kod Srbije postoji ta politička volja, ali, kako je rekao, za sada je ne vidimo kod Albanaca i onih zapadnih država koje stoje iza secesije Kosova.

M. R. Milenković