Referendumom „protiv“ vanrednih izbora?

Glavni izgovor Vučića pred domaćom, ali i inostranom javnošću biće da su svi termini, zbog referendumskih izjašnjavanja zauzeti i da zbog uštede vremena ne preostaje ništa drugo nego da svi izbori budu održani istovremeno, smatraju sagovornici Danasa i podsećaju da ustavne izmene nisu ništa novo, hitno i nenajavljeno i da je to posao koji je prema akcionom planu trebalo da bude okončan do početka 2018.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić objašnjava da ovaj saziv parlamenta mora da proglasi nove ustavne promene. Napominje i da ukoliko se ostvari najava predsednika Srbije o istovremenom održavanju vanrednih parlamentarnih izbora, beogradskih i predsedničkih, referendum o ustavnim promenama mora da se održi na jesen.

„Moguće da je namera vlasti da referendum bude zamena za vanredne parlamentarne izbore, što je smešno i apsurdno. Ali, ako to nije namera, onda je možda cilj vlasti svakako da zakomplikuje stvari, da se stvori utisak da i pored najbolje volje nema termina za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, a ono što je najverovatnije je da nađu opravdanje pred domaćim i stranim faktorima da je istovremeno održavanje sva tri izbora neminovno. Kao tobože nema se vremena, jer su svi termini zauzeti. Ostaje otvoreno i pitanje da li oni uopšte žele vanredne parlamentarne izbore, ili je to obećanje samo dato zbog masovnih i nasilnih protesta od prošlog leta i zbog psihološkog efekta. Možda su se u međuvremenu predomislili i po pitanju vanrednih parlamentarnih izbora i oročavanja vlade“, napominje Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli.

Dodaje da mu se ipak čini da su najave referenduma osnovni Vučićev motiv za obesmišljavanje glavnog zahteva opozicije koji se tiče razdvajanja izbora.

Za Ivana Ninića, iz Centra za vladavinu prava, ustavne izmene nisu ništa novo i nenajavljeno.

„Očigledno je da je ovo prečica do vanrednih parlamentarnih izbora, a nije isključeno da je reč i o ultimatumu međunarodne zajednice, da nema novih izbora dok se ovaj posao ne obavi. Javnost trenutno ne zna šta se iza brda valja, ali možemo da slutimo šta je cena oročenja vlade. Vidimo da vlast, a ni relevantne međunarodne institucije, ne haju previše što će predlog ustavnih izmena i odluku o referendumu doneti okrnjeni skupštinski saziv sa deficitom političkog legitimiteta. To je ono što najviše zabrinjava, jer Ustav je fundament na kome počiva država i zato to ne može biti pitanje jedne stranke i njenog članstva, već pitanje svih građana i svih relevantnih političkih subjekata“, napominje Ninić.

Miniranje bojkotom

Politikolog Mladen Mrdalj uveren je da će vanrednih skupštinskih izbora biti, pre svega zato da bi se pročistila partijska situacija u SNS i konačno uklonio Nebojša Stefanović sa svih funkcija, ali i da bi u skupštinu ušla nova skupštinska desnica i delovi bojktujuće opozicije.

„Ukoliko ustavni referendum bude odvojen od svih izbora, postoji mogućnost da ga opozicija minira bojkotom, jer ne bi izašlo 50 odsto upisanih birača. U tom slučaju će Vučić optužiti opoziciju za kukavičluk i miniranje reforme pravosuđa, spinujući to kao dokaz da opoziciji odgovara ovakvo pravosuđe koje je SNS, eto, bezuspešno pokušao da reformiše u korist naroda. Što se tiče Rio Tinta, Vučić je već video da je narod ozbiljan kad se mobiliše u odbranu svog životnog prostora, tako da ovo može biti izlaz pred stranim vladama i investitorima, ali i spinovanje opravdanja za ekonomske probleme, jer, eto, deo naroda nije hteo strane investicije i bolji život. Istovremeno, zanimljivo je da Vučić izbegava da referendum o Rio Tintu raspiše za teritoriju cele Srbije, jer bi verovatno doživeo ubedljiv poraz, što bi onda dovelo u pitanje i legitimitet njegove vlasti. Ovo sve pokazuje da je referendum poslednji pravno-politički instrument odbrane slobode i demokratije u Srbiji, pa se zaista čudim zašto se opozicija već nije ujedinila iz ‘referendumske strategije’ po bilo kom pitanju“, zaključuje Mrdalj.