Reforma procesa proširenja EU nosi izazove ali i mogućnosti

Politika proširenja EU na Zapadnom Balkanu nikada nije bila sporna kao danas, navela je Teglhofer dodajući da je francuski predsednik Emanuel Makron reformu procesa pristupanja EU postavio kao preduslov za otvaranje pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Međutim, iako trenutni zastoj procesa proširenja potkopava reformsku agendu i proces stabilzacije u regionu, on istovremeno nudi mogućnost za preispitivanje procesa proširenja, što je, navela je Teglhofer, odavno potrebno.

Teglhofer smatra da bi u martu Evropski savet trebalo da da zeleno svetlo za početak pregovora o pristupanju Albaniji i Severnoj Makedoniji istovremeno precizirajući ključne principe za reformu.

Ona u brifingu „EU nema vremena za gubljenje – Prevladavanje zastoja u pristupanju na Zapadnom Balkanu“ takođe upozorava da podela procesa pristupanja na sedam faza, kao što se predlaže u francuskom „non pejperu“, nosi opasnost od usporavanja i zastoja u procesu i gubitka uticaja EU na zemlje kandidate za članstvo.

Zato reforma procesa pristupanja EU, smatra Teglhofer, treba da donese neophodne izmene i poboljšanja procesa proširenja.

Prema njenim rečima, Konferencija o budućnosti Evrope, koju je najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i koja će biti pokrenuta u 2020, predstavljaće idealnu priliku da se pozovu predstavnici politike i civilnog društva sa Zapadnog Balkana da aktivno učestvuju, ali i da se ojača politički dijalog o njihovim dugoročnim perspektivama u EU.

Iako do reforme dolazi u nepovoljnim oklolnostima, ona predstavlja jedinstvenu priliku da se iskorene značajni nedostaci koji umanjuju efikasnost politike proširenja, smatra Teglhofer.

Reforme procesa proširenja omogućiće EU da dobije veću težinu na Zapadnom Balkanu jer predložene mere, umesto da nude jedan specifičan model, odgovaraju na niz izazova koje treba rešiti u redizajnu procesa proširenja, dodala je ona.

Rasprava o predlozima za reformu, kako navodi, polazi od pretpostavke da cilj postepenog procesa pristupanja treba da bude punopravno članstvo, uz uslov da kandidati zaista ispune uslove EU.

Na Zapadnom Balkanu bi povlačenje perspektive priključenja EU bilo shvaćeno kao odbacivanje i odustajanje Unije od prethodno preuzetih obaveza.

Teglhofer je uverena da bi neki drugi oblik udruživanja umesto punog članstva umanjio uticaj EU na reforme, posebno u pogledu demokratskih standarda i vladavine zakona u regionu.

Takođe to teško da bi bilo dovoljno da se EU suprotstavi uticaju drugih stranih aktera i moglo bi da šteti dugoročnoj stabilizaciji u regionu.

Stoga svaka promena procesa pristupanja mora biti zasnovana na verodostojnoj perspektivi članstva, zaključila je Teglhofer.

Ona takođe podseća da blokade procesa pristupanja na Zapadnom Balkanu imaju dugu tradiciju ali da su ranije bile posledica bilateralnih sporova članica EU i kandidata – npr. Slovenije i Hrvatske pre nego što je ova druga postala članica ili Hrvatske i Srbije.

Blokada je bilo i zbog stroge interpretacije uslova pristupanja – npr. insistiranje Holandije na saradnji Srbije sa Haškim tribunalom.

Međutim, sadašnji zastoj je kvalitativno drugačiji, kaže Teglhofer.

Ona podseća da je na oktobarskom Savetu najglasniji protivnik otvaranja pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom bila Francuska koja je u slučaju Albanije imala podršku Danske i Holandije.

Predsednik Makron je odbacio sva kompromisna rešenja, uključujući nemački predlog za uslovljeno otvaranje pregovora o pristupanju.

Teglhofer kaže da poslednji događaji otkrivaju „očigledan nedostatak zajedničkog razumevanja“ među EU akterima o reformama koje su sprovele dve balkanske zemlje, zatim da je Pariz uslovio nastavak procesa proširenja reformama EU, kao i da ukazuju da domaći „motivi“, posebno pitanje migracija, podgrevaju skepticizam oko proširenja.