– Evropsku integraciju Srbije ubrzaće njena još veća posvećenost reformama i izručenje Ratka Mladića, a ne tako što će srpski političari da lobiraju u inostranstvu, a da u domaćoj javnosti stvaraju nerealna očekivanja, ističe Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, u razgovoru za Danas povodom odluke Saveta ministara EU da odobri početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.
Koliki je značaj odluke Saveta ministra EU o početku ratifikacije SSP?
– To je očekivana odluka koja jeste zeleno svetlo za početak ratifikacije, ali, na žalost, nije zeleno svetlo i za njen završetak. Kao što i srpska javnost dobro zna, neke zemlje neće ratifikovati Sporazum sve dok se saradnja s Haškim tribunalom ne završi. To znači da Ratka Mladića treba dovesti u Hag. Tek tada će Holandija biti spremna da ratifikuje SSP. Ova odluka je važna i za mene kao izvestioca za Srbiju, jer mi omogućava da Izveštaj o godišnjem napretku Srbije stavim na dnevni red Evropskog parlamenta na jesen ove godine. Poboljšanjem saradnje s Haškim tribunalom, Srbija je omogućila početak ratifikacije SSP u zemljama članicama EU, a izvestiocu omogućila da predstavi Izveštaj o napretku.
Osim hapšenja Ratka Mladića, od čega još zavisi dužina trajanja procesa ratifikacije u zemljama članicama EU?
– Dvadeset sedam država članica imaju raznoliku proceduru. Morate znati da se u nekim državama proces ratifikacije vuče dosta dugo. U Belgiji svi regionalni parlamenti moraju dati svoje mišljenje da bi na kraju taj sporazum bio potvrđen. Tehnički gledano, Belgija je svakako jedna od najkomplikovanijih zemalja.
Može li se proceniti koliko bi potvrđivanje SSP moglo da traje?
– Ne, nije moguće to proceniti. Srbija se mora okrenuti sebi i reformama, što jedino može poslati pozitivnu poruku državama članicama EU. Srbija mora da ubrza reforme da bi ojačala svoj kredibilitet i mora rešiti strateško pitanje saradnje s Hagom. Iz izjava najviših zvaničnika u institucijama Srbije proizilazi da su svi odlučni da završe saradnju.
Na sastanku Saveta ministara izostala je odluka o prosleđivanju srpske kandidature Evropskoj komisiji. Beograd očekuje da do toga dođe na jesen. Šta se do tada može promeniti?
– Nema potrebe da se u ovom trenutku podižu očekivanja na nivo koji nije moguće ostvariti. Iskreno bih savetovao da se Srbija okrene sebi, a ne da postavlja pitanje koliko brzo, odnosno kako nedovoljno brzo ide proces ratifikacije i zašto zemlje članice nisu odlučile i o datumu razmatranja kandidature. One nisu odlučile ni o jednom datumu, ni za Island, koji je daleko ispred Srbije, niti o Crnoj Gori, koja je završila proces ratifikacije. Zato krajnje dobronamerno govorim da Srbija mora da se okrene okončanju saradnje sa Hagom i uspostavljanju iskrenih prijateljskih odnosa sa svojim susedima, kao i reformama u okviru EU integracija. To su jedine stvari koje mogu ubrzati evropske integracije Srbije, ne pritisci i lobiranje.
Znači li to da je na jesen nerealno očekivati prosleđivanje kandidature Komisiji?
– Na jesen će, ukoliko sve bude išlo kako treba, Evropski parlament raspravljati o Izveštaju o napretku Srbije i ratifikovaće SSP, dok će šefovi država i vlada, na jednoj strani, i Evropska komisija, na drugoj, dati svoje mišljenje kada bi to bilo moguće. Ponavljam, Srbija se mora okrenuti sebi, a ne zemljama članicama.
Da li je moguće da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU do sredine 2011?
– Ponavljam, to pre svega zavisi od same Srbije. Mislim da nije produktivno razmišljati o narednim koracima samo dan nakon što je nakon dve godine odmrznut SSP. Nema nikakve potrebe podizati očekivanja koja ne mogu biti ispunjena. Srbija ima ogroman dosije domaćih zadataka koje mora da uradi da bi na osnovu njih EK dala svoje mišljenje o njenom napretku. To je ono što treba da bude u fokusu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
