Reformistička stranka – partija koja spaja Parandilovića, Cvijana, Nestorovića, Sandulovića i „kupca“ Megatrenda

Tako je Parandilović, bivši POKS-ovac, postao predsednik stranke koju su politički dilovi vodili i do Vladimira Cvijana, Nikole Sandulovića, Branimira Nestorovića, kao i do Dejana Đorđevića, koji je, zamalo, kupio Megatred od Miće Jovanovića.

Parandilović je nakon raskola u frakciji Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) i konačnog imenovanja predvodnika druge frakcije Vojislava Mihailovića za pravnog zastupnika, delovanje nastavio kao samostalni poslanik.

Osniva “Novo lice Srbije” koje mesecima deluje kao udruženje građana, da bi prošle sedmice preraslo  u stranku.

Parandilović nije poput kolega iz Zeleno-levog fronta, bivši Ne davimo Beograd, i Srbije centar (SRCE) sakupljao deset hiljada potpisa, neophodnih za upisivanje u Registar političkih stranaka.

Stranku je, kako su to ranije činili i Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Aleksandar Šapić, preuzeo. „Novo lice Srbije“ se ujedinilo sa Reformističkom strankom bivšeg otporaša Aleksandra Višnjića.

I tu bi priča stala. Ni prvi ni poslednji put da političari izbegavaju sakupljanje potpisa i troškove koje takav poduhvat podrazumeva, da se reformisti nisu više puta isto ovako ujedinjavali, pa zatim razjedinjavali. Ovaj puta čini se poslednjim, s obzirom na potpuno utapanje i promenu zastupnika.

Reformističku stranku 2005. osniva bivši lider „Otpora“ i studentskih demonstracije ‘95/96. godine Aleksandar Višnjić. Iako se zalagao protiv politizacije ovog pokreta, ulazi u Demokratsku stranku.

Iz nje nakon fizičkog sukoba sa članom Glavnog odbora DS-a Milanom Milosavljević i neuspele kandidature za mesto predsednika niškog odbora, biva izbačen 2004. godine, da bi odmah zatim formirao grupu građana „Čista demokratska“.

Višnjić je magistar medicinskih nauka i asistent na niškom Medicinskom fakultetu. Protiv njegovog oca Milana Višnjića, tadašnjeg dekana Medicinskog fakulteta, Agencija za borbu protiv korupcije 2012. godine podnela je krivičnu prijavu, zbog zapošljavanja sedam bliskih rođaka, među kojima je i sin Aleksandar, pisale su Južne vesti.

Ova stranka je pokrenula sakupljanje potpisa za peticiju protiv TV pretplate, a kako stoji na Južnim vestima skupili su 20.000 potpisa.

Reformisti su 2008. godine imali i predsedničkog kandidata, pukovnika Jugoslava Dobričanina, penzionisanog komandanta Vojnog odseka u Nišu.

Dobričanin osvaja 0,29 odsto glasova, a Reformisti ni te godine, a ni četiri godine kasnije ne uspevaju da se domognu skupštinskih klupa.

Parlamentarni status dobijaju kada na čelo stranke dolazi Vladimir Cvijan, koji u tom momentu, i nakon izlaska iz Srpske napredne stranke, bio narodni poslanik.

Nakon otvorenog sukoba sa predsednikom SNS-a Aleksandrom Vučićem i najavom da će se kandidovati za predsednika stranke, Cvijan je naprednjake napustio.

Na mesto predsednika reformista biva biran predlogom Višnjića, a stranka je parlamentarni status imala  onoliko koliko je Cvijanov mandat trajao, nešto više od mesec dana.

Cvijan se odlučuje za osnivanje Republikanske partije, koja je preteča stranke koju danas vodi kontroverzni Nikola Sandulović. Među osnivačima, uz Cvijana i Sandulovića, bio je i Višnjić, kao i nekoliko bivših članova SNS, SPS-a i JUL-a.

Tom prilikom kao kanidata za predsednika najavili su Vladimira Rajčića, koji je predstavljen kao „uvaženi funkcioner Republikanske stranke iz SAD“.

Ime ovog, kako se predstavljalo, glumca i producenta, pojavljivalo se u više sumnjivih priča. Pre svega javnost je za njega saznala kada je mu je novinarka RTS-a Mira Adanja Polak „uništila snove“ o snimanju filma o Nikolu Tesli. Ulogu Tesle u ovom nikad snimljenom filmu, za koji su inače navodno trebalo da budu napravljene kulise Njujorka u Beogradu, je trebalo da igra Danijel Dej Luis ili Kristijan Bejl.

Za sedam minuta razgovora s Adanom Poljak nije mogao da kaže ništa konkretno ni o ulogama ili početku snimanja, da bi joj na kraju poručio da će „biti kažnjena jer ne poštuje Teslu“.

Da nešto u njegovom imidžu koji stvara u javnosti „škripi“ pokazao je i intervju sa predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom u „Nedeljniku“, za koji se kasnije ispostavilo da je lažan.

Ovom beogradskom listu se kao pomoć u dolasku do intervjua ponudio upravo Rajić, rekli su kasnije iz „Nedeljnika“, nakon što je iz Trampovog štaba rečeno da je ovaj intervju fabrikovan.

Od kandidature Rajčića, kao ni od filma, nije bilo ništa.

Cvijan se povlači iz politike, godinama nakon potpunog povlačenja iz javnosti saznaje se da je ovaj bivši savetnik predsednika Tadića i jedini protivkandidat Vučića za mesto predsednika SNS misteriozno preminuo 2018. godine.

Reformistička stranka nastavlja da tavori. U pokušaju za bilo kakvu prepoznatljivost spajaju se sa udruženjem „Srbija naša stvar“. Stranka imenu dodaje prefiks Konzervativna, skraćeno KRST, a za predsednika biva biran Dejan Đorđević, čovek velikih obećanja.

Đorđevića je 2019. godine Mića Jovanović, vlasnik privatnog univerziteta Megatrend, predstavio kao biznismena i čelnika nemačkog konzorcijuma fondova koji je ovaj univerzitet kupio za 56,1 milion evra.

Nakon čitave sage u kojoj se tvrdilo da Univerzitet u Prištini nema dokaze da je Đorđević tamo diplomirao, da je potpis rektora ovog univerziteta na njegovoj diplomi falsifikovan, ali da je lažirao zaposlene u svom navodnom konzorcijumu, Mića Jovanović ostao je vlasnik Megatrenda, a Đorđević je privođen i zbog lažnog prijavljivanja – tvrdio je da je napadnut ispred svoje zgrade.

Isplivalo je i to da se on više ne nalazi na mestu predsednika KRST, te da su se reformisti međusobno tužili što zbog navodnog lažnog predstavljanja, što zbog navodne povrede časti i ugleda…

S osnivanjem KRST-a ovaj vlasnik firme koja se bavi kancelarijskim uslugama obećavao je glasačima prosečnu platu od 848 evra.

Građani, s obzirom da KRST na izbore nikada nije izašao, pa nije ni imao priliku da pobedi, ovaj novac nisu ni videli.

Kako su kasnije govorili iz Reformističke stranke i njima su obećavane velike sume novca prilikom preuzimanja stranka, ali ih, kako kasnije rekoše, nikada nisu videli. Zbog toga je i smenjen, ali se do prošle godine predstavljao kao predsednik KRST-a, kada je najavljivao izlazak na izbore.

Reformistička stranka nakon smene Đorđevića vraća ovo ime, da bi 2021. godine na izborima kao kandidate za predsednika i premijera predstavila Branimira Nestorovića i Miladina Ševarlića. Potpise za kandidovanje nisu uspeli da skupe, a Nestorović je završio na bilbordima širom Srbije uz predsednika Dveri Boška Obradovića, a Ševarlić je ovog puta ostao bez skupštinskog mandata.

Kao predsednik Reformističke stranke tada je predstavljen izvesni Nenad Janković.

Miloš Parandilović je izgleda stavio tačku na tavorenje u političkim marginama stranke reformista. Ime je potpuno otišlo u istoriju, Parandilović je zvanično upisan u registar kao zastupnik, čime jedna od mnogih nepoznatih „kombi stranka“ zvanično prestaje da postoji u dosadašnjem obliku.