Regionalna ekonomska zajednica (REZ) kao EU prečica

U svetskim razmerama relativno mali evropski prostor sa velikim brojem nacionalnih država, vekovima je bio izrazito turbulentan. Ratovi, tenzije, mržnja – dugo su obeležavali međusobne odnose evropskih naroda. Stvari su uspešno počele da se menjaju – od stvaranja Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951. godine pa nadalje – u pravcu održivog pomirenja.

Ono nije građeno na osnovu pompeznih fraza o nekakvom evropskom „bratstvu i jedinstvu“ već na bazi konkretnih koraka u pravcu stvaranja boljih životnih uslova za one koji su spremni da sarađuju i tolerantno se ponašaju prema drugima. Manje se pričalo a više se radilo.

U pitanju je bilo pomirenje kroz zajedničko stvaranje boljeg ekonomskog ambijenta za sve. Na to se nadovezivalo ostalo i tako je malo po palo Evropa postala središte najvećeg i najuspešnijeg mirovnog projekta u svetskoj istoriji.

Baš to je noseća ideja i projekta koji je kolokvijalno nazvan „mini Šengen“. Kod nas se misli da je on lansiran iz Beograda. U nekoj meri, odnosno površinski gledano to je i tačno, ali suštinski ne radi se o nečemu što je kod nas samostalno osmišljeno i zatim plasirano. Već o pragmatičnom planu za naš region određenih evroatlanskih krugova koji nastoje da ga – u svom i našem interesu – stabilizuju i sukcesivno uvedu u glavni evropski tok.

Samo je procenjeno da je bolje da deluje kao da je ideja autentično ponikla na našim prostorima a ne da je ponuđena iz Brisela ili Vašingtona. A Srbija je centralna i najveća zemlja Zapadnog Balkana. Otuda je takozvana „mini šengenska“ inicijativa i pokrenuta iz Beograda.

No, tu ideju ne treba primarno vezivati za ovdašnju vlast, niti zbog odnosa prema njoj odbacivati. Radi se o nečemu što ima mnogo veći značaj i domet!

U pitanju je model koji po uzoru na evropske integracije, uistinu realno a relativno brzo može ekonomski pa i politički, kroz generisanje istinski održivih uslova za stabilnost, da preporodi naš region.

Drugim rečima da od Balkana, koji je dugo doživljavan kao evropsko „bure baruta“, napravi novu aleju mira i progresa. I pri tome ne na način da ona bude čardak ni na nebu ni na zemlji, već da postane deo evropskog vrta. Uređivanje naše aleje je samo prvi korak ka njenom uklapanju u širi sklop.

Regionalne ekonomske integracije, sada kada se približava vreme da otpočne njihova realizacija, po svemu sudeći dobiće zvanično ime.

Ono će glasiti: „Regionalna ekonomska zajednica“ (REZ). Te integracije neće biti, kako se često kod nas neosnovano kaže (od strane protivnika ulaska u EU zlonamerno), zamena za punopravno članstvo u EU. Naprotiv! Radi se o funkcionalnoj prečici ka tome.

REZ će doprineti dinamičnijem uređivanju država koje mu pripadaju u skladu sa evropskim standardima, njihovom ekonomskom napretku i normalizaciji odnosa.

Ne preko noći, ali na održiv način sve to će se dogoditi. A kumulativno to je najveći katalizator daljih evropskih integracija Zapadnog Balkana.

U tzv. starim članicama EU postoji ozbiljan zamor od proširenja. Građani Francuske, Holandije pa i Nemačke nisu radi da u redove Unije ulaze nove države iz regiona za koji misle da je problematičan.

S druge strane Brisel se ne odriče ulaska država Zapadnog Balkana u EU. To je u okolnostima pojačane globalne utakmice i važno geopolitičko pitanje.

Načelno to podržavaju i vlade zemalja čiji su građani protiv proširivanja EU. No, stvar odlažu za pogodnije vreme.

Njegovom dolasku možemo sami da doprinesemo izgrađujući region na način koji će doprineti njegovom napretku i stabilizaciji, uz poboljšanje imidža u postojećim članicama EU.

Njihovi građani jedno misle o prostoru na kome se nalaze posvađane zemlje i narodi koji malo, malo privuku pažnju stvaranjem nekog problema, a drugo će misliti o Zapadnom Balkanu koji bude delovao kao zona mira i razvoja.

REZ je put ka tome da nama bude bolje i da o nama povoljnije misle oni kojima želimo da se pridružimo. On je prečica ka konsenzusu u EU koji će nam svima otvoriti kapije te zajednice evropskih naroda.

Zato posvećeno, uz pomoć Brisela i Vašingtona, moramo da radimo na tome da REZ što pre zaživi. Prvi korak u tom pravcu je da Srbija, Severna Makedonija i Albanija – države koje su za novi model integracija pokazale najviše razumevanja i spremnosti – počnu da usvajaju i realizuju neka od integrativnih rešenja o kojima je bilo govora.

Tako će u nekoliko faza zaživeti zajednički ekonomski prostor kome će se pridruživati i ostale države, odnosno entiteti regiona.

Šta god sada govorili, njihove političke strukture i građani će uvideti da im je interes da se pridruže REZ procesu. I to dvostruko, zbog bržeg razvoja odmah, ali i stvaranja povoljnijeg osnova za nastavak evropskih integracija.

I oni koji se plaše da je REZ zamena za EU razumeće da je u pitanju most ka njoj. Bez njega teško da će iko sam preplivati reku koja nas deli od Unije. Samo je pitanje vremena kada će to postati preovlađujući stav.

Kada je ukidanje rominga u regionu prepoznato kao toliko korisno za građane i od strane javnosti svake države dobro ocenjeno, možemo samo da pretpostavimo šta će biti sa mnogo značajnijim rešenjima kada im damo priliku da ona zažive. Njihovom postepenom implementacijom gradi se EU na Balkanu, odnosno Balkan uvodi u nju.

To će shvatiti i oni koji sada guraju glave u pesak ili ostrašćeno neće da vide realnost, samo im za to treba dati konkretnu priliku i odgovarajuće vreme. Osetna korist rashlađuje glave i širi vidike, to vidimo na primeru evropskog posleratnog razvoja.

Autor je jedan od osnivača Demostata