Stručnjaci za odnose na Zapadnom Balkanu saglasni su da će se američka administracija „svim silama“ truditi da na predstojećem sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Avdulaha Hotija bude postignut dogovor.
Ipak, za razliku od britanskog profesora Džejmsa Ker-Lindzija naši sagovornici navode da su minimalne šanse da na pregovorima u Vašingtonu bude potpisan „sveobuhvatan“ politički sporazum Beograda i Prištine, već da treba očekivati dogovor iz domena ekonomije, kao što je i najavljeno.
Gregori Rejmond, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Bojsi u Ajdahu, ocenjuje za Danas da će na sastanku u Beloj kući većem pritisku biti izloženi predstavnici Prištine nego Beograda.
– Budući da se bliže predsednički izbori u Sjedinjenim Državama i da je aktuelni predsednik Donald Tramp umnogome nepopularniji od Džozefa Bajdena po svim anketama, Trampovoj administraciji su očajnički potrebni spoljnopolitički uspesi, kako bi se unapredio imidž predsednika u javnosti u skrenula pažnja građana SAD sa sve većeg broja umrlih od korona virusa i ekonomskih problema u državi. Kao rezultat toga, očekujem da SAD „pritisnu“ obe strane da pristanu na neku vrstu sporazuma, moguće simboličnog. Naročito očekujem pritisak na predstavnike Prištine, jer Vašington veruje da ima više „poluga uticaja“ nad njima, smatra Rejmond.
I Dragomir Anđelković, istoričar i analitičar, kaže za Danas da će Bela kuća „svakako vršiti pritisak na Beograd, ali i na Prištinu da do nekog sporazuma dođe“, ali ističe da ne veruje da će taj pritisak biti „previse brutalan“. Kako objašnjava naš sagovornik, „Trampov tim svakako svestan realnih ograničenja koja postoje i mogućih negativnih posledica po sebe“.
– Treba im neki rezultat u predizbornoj kampanji i svakako im je cilj da on bude što veći, ali s druge strane su svesni i moguće štete po sebe, pa će nastojati da je izbegnu. Albanci su povezani sa Trampovim oponentima. Oni bi i pored toga bili spremni da prihvate veliki sporazum koji im ide u korist, ali nije realno da će sada kada misle da će uskoro na čelo SAD doći njima naklonjenija administracija, pristati na značajnije ustupke srpskoj strani, na primer, sveobuhvatnu podelu KiM, ukazuje Anđelković.
Sagovornik Danasa tvrdi da Beograd „razume da mu Bajden i njegov tim neće biti naročito naklonjeni ali s druge strane ni Tramp nije bio u stanju da dovede do ozbiljnijeg preokreta u američkoj politici, koji bi išao u prilog Srbima“.
– Politika SAD je ostala kakva je bila i ranije samo sa manje ostrašćenosti u odnosu na Srbe i Srbiju. Svakako u Beogradu postoji nada da će Tramp ako pobedi povući značajnije poteze koji bi po nas bili povoljni, ali u to niko ne može da bude siguran. Ali čak ako bi nam Tramp i bio naklonjeniji sutra, kakvog smisla ima žrtvovati naše interese danas da bi on zadržao vlast? Sutra neće moći da nam ponudi ništa s obzirom da smo kao doprinos njegovoj pobedi odustali od onoga do čega nam je stalo. Polazeći od toga zašto bi Beograd, bez obzira na moguće pritiske, pristao da kapitulira u Vašingtonu? Na kraju krajeva, svet se dovoljno promenio u policentričnom smislu da bez obzira na svu moć koju ima Amerika, ona ipak više nije bezrezervni svetski hegemon. Ako nismo potpuno kapitulirali kada je to Amerika bila, zašto bismo to učinili danas? Sve to su orijentiri i za američko delovanje, ističe Anđelković.
Prema Anđelkovićevom mišljenju, „Bela kuća je realna, Trampova administracija ne bi ništa postigla ako bi bila preterano ofanziva ni prema Srbima ni prema Albancima“.
– Albanci bi se obratili svojim saveznicima među Trampovim oponentima i takozvano kosovsko pitanje bi intenzivno bilo nametano u kampanji protiv aktuelnog „stanara“ Bele kuće. Kada se radi o Srbima činjenica je da je naša dijaspora u Americi kao nikada pre aktivna i to u prilog Trampa. Ako bi uprkos tome on sada krenuo đonom na Beograd, to bi se munjevito odrazilo i na stav nemalog dela srpske zajednice u SAD. Ne treba precenjivati značaj tamošnjih Srba ali ne treba ga ni potcenjivati. Na Srbe Trampov tim svakako računa. Sve rečeno ukazuje da pritisak na pregovarače ipak neće biti prejak odnosno da će težište biti na ekonomskim pitanjima oko kojih bi obe strane, uz nuđenje „šargarepe“ pre nego „štapa“, mogle da se slože, konstatuje Anđelković.
„Vučić u najjačoj poziciji“
Ker Lindzi, profesor na Londonskoj školi ekonomije, kazao je za Glas Amerike da SAD „žele sveobuhvatni sporazum Srbije i Kosova“ i da će to pokušati da postignu na sastanku 4. septembra. On je istakao da zbog toga očekuje veliki pritisak na predsednika Srbije.
„Amerikanci će poručiti predsedniku Vučiću da je u najjačoj poziciji ikada, da je sada idealan trenutak da se postigne sveobuhvatni sporazum sa Kosovom i da će mu biti zahvalni ako to uradi. I zato mislim da će biti veliki pritisak na njega. On odlazi da razgovara o ekonomiji, ali mu možda kažu – hajde da potpišemo i taj veliki sporazum dok si ovde“, tvrdi britanski profesor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.