Ima li Srbija vlade sa najkraćim mandatima?

Vanredni izbori su specijalnost Srbije ali u našem okruženju imamo i druge primere sa čestim prevremenim izlascima na biralište. Rekonstrukcija vlade ovde više predstavlja deo strategije SNS da zadržava tenziju među funkcionerima i u javnosti i da utiče na medijsku agendu, nego što su te rekonstrukcije značile bitne promene u vođenju politika, kaže za Danas Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju – CeSida.

Premijer Miloš Vučević, je posle predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, počeo da govori o rekonstrukciji Vlade, najavljujući je za proleće naredne godine na prvu godišnjicu njegovog kabineta.

Vučević kaže da je provera rada njega i svih ministara normalan, prirodan i poželjan proces u demokratskim državama, te da je ocenjivanje rada dobro zbog političke kondicije i odovornosti ministara koji ne smeju da se uljuljkaju u svojim foteljama.

Kako prenose mediji, i SNS će do kraja godine smeniti članove koji ne pokazuju zadovoljavajuće rezultate. Ukoliko građani nisu zadovoljni zalaganjem pojedinaca iz te stranke, biće napravljene brojne promene, najavljuje neimenovani izvor iz te stanke za Politiku.

Od dolaska SNS na vlast, postalo je uobičajeno da se ili ide na prevremene izbore ili da se vlada rekonstruiše, i na taj način građanima sugeriše demokratičnost i odgovornosti vlasti. Zato se otvara pitanje da li se u zemljama Evrope takođe tako često vlade menjaju i na koji način.

Odgovarajući na ovo pitanje, Klačar kaže da ne postoje dostupni uporedni podaci o tome koliko se često rekonstruišu Vlade u evropskim državama jer se radi o bitno različitim praksama.

– Do promena ministara dolazi se često i različitim povodima (subjektivnim ili, nažalost, objektivim u slučaju smrti, nesreće…), pa je pitanje i šta je definicija rekonstrukcije u pojedinim državama. O rekonstrukcijama možemo da sudimo kroz neke indirektne uvide. Tako je, na primer, Velika Britanija imala tri premijera 2022. bez organizacije prevremenih izbora i ovaj proces je relativno uobičajen (prema podacima Pju risrč/Pew Research) u Belgiji, Estoniji, Finskoj, Italiji, Letoniji, Poljskoj i Sloveniji. Ako se kao varijabla dodaju vanredni izbori, onda se zaključuje da je Srbija među državama s kratkim mandatima vlade u samom vrhu (kao i po broju prevremenih izbora), ali se vidi i da nije izuzetak odnosno da prosečna dužina trajanja vlada u Evropi nije preduga – navodi on.

I dodaje da se u studiji Pju risrč/Pew Research konstatuje da je većina evropskih država imala promene vlade najmanje jednom u dve godine, od 1945 do 2022.

– Takođe, vidi se da vlade u Belgiji, Finskoj i Italji nisu trajale ni godinu pa ne čudi da je srednja dužina vlada (broj vezanih dana od izbora vlade do izbora) od 1945. bila manja od 365 dana. Vanredni izbori su specijalnost Srbije ali u našem okruženju imamo i druge primere sa čestim prevremenim izlascima na biralište, poput Bugarske ili Slovenije – kaže naš sagovonik.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se o rekonstrukcijama češće priča od 2012. jer su deo strategije vladajuće stranke, a ne zbog toga što je to njihov izum.

– Naime, rekonstrukcija ovde više predstavlja deo strategije SNS da zadržava tenziju među funkcionerima i u javnosti i da utiču na medijsku agendu, nego što su te rekonstrukcije značile bitne promene u vođenju politika. Zato ne treba očekivati promene u politici ni posle sledeće rekonstrukcije vlade, smer će ostati isti – ukazuje Klačar.

Kako procenjuje, istovremeno, rekonstrukcije su najčešće procena same stranke da su neophodne (nekada i zbog unutarstranačke dinamike), a ne izraz realnih problema koje bi dovele do rekonstrukcije (na primer, problemi s koalicijskim aranžmanima).

– Tome neretko služe i prevremeni izbori, nekada su bili neophodni (kada je bila ugrožena vladajuća većina pa su tako izbori bili neophodni 2003., na primer), ali su često organizovani s ciljem verifikacije nekih prethodnih rezultata (izbori 2014 koji su verifikovali pobedu SNS iz 2012.) ili traženja načina da se produži legitimizacija vlasti, bez uvida u to koliko su prethodna obećanja ispunjena (izbori 2016, 2022 ili 2023, ali i predsednički izbori 2012.) – zaključuje Klačar.

Podsetimo, aktuelna Vlada izabrana je 2. maja ove godine posle izbora u decembru 2023. Vučić je najavio rekonstrukciju Vlade u periodu od marta do juna ove godine. Dok je Vučević precizirao da će biti sprovedena na godišnjicu izbora.