Rekord po posezanju za referendumom, kao načinom da se ispita i utvrdi volja građana, zabeležen je u vreme vlasti Slobodana Miloševića – od 1989. do 1998. organizovano ih je pet.
Milošević je najpre 28. marta 1989. godine zatražio podršku za politiku koju vodi. Građani su se izjašnjavali o ustavnim amandmanima koji su, kako je objašnjeno, vraćali Srbiji državni i ustavni suverenitet, kada je reč o Autonomnim pokrajinama Vojvodini i Kosovu.
Dobio je podršku, a u maju te godine postao je predsednik Predsedništva SR Srbije u sastavu SFRJ.
Godinu dana kasnije 1990, referendumsko pitanje u Srbiji bilo je – da li prvo doneti ustav pa raspisati prve višestranačke izbore ili obratno. Ogromna većina građana koji su izašli – 96,8 odsto – glasalo je za prvenstvo Ustava. Srbija je tako dobila jednostranački najviši pravni akt.
Kosovski Albanci su bojkotovali i ove referendume, kao i sve kasnije izbore u Srbiji.
U oktobru 1992. organizovan je regionalni referendum kada je Muslimansko nacionalno veće Sandžaka donelo odluku o raspisivanju neobavezujućeg referenduma o autonomiji Sandžaka.
Odlučeno je da referendumsko pitanje glasi: „Da li ste za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka sa pravom priključenja jednoj od suverenih republika?“. Čak 98,93 odsto izašlih na referendum se izjasnilo pozitivno.
Posle raspada SFRJ, 1992. godine, u Srbiji, pod Miloševićem, nije, za razliku od Crne Gore, bilo referenduma o formiranju moderne federacije dve republike – Savezne Republike Jugoslavije.
Na referendum tim povodom u Crnoj Gori izašlo je dve trećine građana, a za zajedničku državu sa Srbijom bilo je 92,96 odsto, dok je protiv bilo 7,04 odsto.
Umesto tog, u Srbiji je održan referendum o državnim simbolima 31. maja 1992. Grb Srbije u obliku štita sa četiri ocila, zastava sa petokrakom i himna Marš na Drinu dobili su većinu glasova, mada ipak ne i apsolutnu većinu glasača pa je referendum proglašen nevažećim.
Narodna skupština raspisala je, na predlog Slobodana Miloševića, tada predsednika Savezne Republike Jugoslavije, 7. aprila 1998. referendum o međunarodnom posredovanju u sukobu na Kosovu i Metohiji.
Referendumsko pitanje je glasilo: Da li prihvatate učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji? Referendum je održan 23. aprila 1998.
Protiv učešća stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu izjasnilo se 94,73 odsto glasača, a za je bilo 3,41 odsto.
U postmiloševićevskoj Srbiji referendum na kojem su se građani izjašnjavali o novom Ustavu održan je 28. oktobar 2006.
Više od 53 odsto izašlih građana se izjasnilo za novi Ustav, ali je referendum okarakterisan kao jedan od najsumnjivijih u kontekstu dobijenih rezultata. Jedan broj stranaka na čelu sa LDP vodio je antireferendumsku kampanju zbog pominjanja Kosova u preambuli Ustava.
Neuspeli regionalni referendum u Smederevu je održan 8. avgusta 2010. godine. Na njemu se stanovništvo grada izjašnjavalo o tome da li je za izgradnju rafinerije za preradu sirove nafte.
Nije uspeo zbog nedovoljne izlaznosti. Prema nezvaničnim podacima, na neuspelom referendumu se čak 72 odsto izašlih izjasnilo protiv.
Referendum na severu Kosova je održan 14. i 15. februara 2012. u četiri tamošnje opštine.
Glasači su se izjašnjavali o pitanju: „Da li prihvatate institucije takozvane Republike Kosovo?“.
Simbolično je održan na Dan državnosti Republike Srbije. Od 35.500 građana sa pravom glasa, glasalo je 26.725 (75,28 odsto), od čega je 26.524 (99,74 odsto) glasalo protiv prihvatanja kosovskih institucija. Za je glasalo samo 69 glasača.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.