Reljić: Nemačka ima interes da nastavi da utiče na dešavanja na Balkanu

U danas objavljenom intervjuu za Dojče vele (DW), Reljić je rekao da „dugi niz decenija Nemačka, zajedno sa SAD, među zapadnim zemljama ima najveći uticaj na politička zbivanja u Jugoistočnoj Evropi“.

„Nemačka je stavila do znanja i da ima interes da nastavi da utiče na zbivanja na tom području. U još nezvaničnim papirima koji se pripremaju za nemačko predsedavanje EU koje će biti u drugoj polovini 2020. stoji da će dva težišna spoljnopolitička pitanja biti situacija u Africi i Zapadni Balkan“, rekao je Reljić.

Na pitanje povodom nemačko-francuske inicijative o deblokadi dijaloga Beograda i Prištine, odnosno da li Nemačka i Francuska imaju političku težinu da reše to otvoreno pitanje na Balkanu, Reljić je rekao da su „problemi koji postoje na jugoistoku Evrope, pre svega secesija Kosova, vrlo teški“.

„Nigde ne stoji da bilo ko sa strane takva pitanja može brzo da reši. Možda je olako obećavana brzina koja se iznova pojavljivala kada je Zapad pristupao tom problemu uticala na prevelika očekivanja, prvo od berlinskog skupa, a onda se i previše značaja pridaje otkazivanju sastanka u Parizu. Nije povoljan trenutak za brza rešenja u odnosima Beograda i Prištine ili u odnosima među pojedinim delovima BiH“, smatra Reljić.

On je međutim dodao da iz toga ne bi izvlačio zaključak da opada mogućnost Berlina, Pariza i Vašingtona da utiču na prilike u regionu.

„Bilo koje rešenje koje će tu nastati neće moći da se ostvari, a da u tome ne učestvuju zapadne zemlje i Rusija. Tek onda, ako se stvori jedan konsenzus unutrašnjih i spoljnih činilaca, može da se očekuje ubrzani napredak“, rekao je.

Takav konsenzus, kako je naveo, u ovom trenutku ne postoji, jer se radi o suštinskim pitanjima kao što su deoba teritorija, podela Srbije kroz samostalnost Kosova.

„Sve su to gotovo jedinstvene stvari u evropskoj istoriji i bojim se da ćemo još dugo biti u jednoj nerazjašnjenoj situaciji“, rekao je Reljić, uz ocenu da je „stvar teška i da su prilike u regionu teške“.

„Možda bi bilo lakše kada bi postojao zadovoljavajući ekonomski razvoj. Jedan put do nalaženja bržeg rešenja bio bi podsticaj ekonomsko-socijalnog razvoja regiona što bi možda omekšalo kruta politička gledanja i stvorilo povoljniju atmosferu“, dodao je šef briselske kancelarije nemačke fondacije Nauka i politika.

Prema njegovim rečima, ono što utiče na političku situaciju u najvećoj meri jeste da li su ljudi zadovoljni svojim životom.

„Sva ispitivanja javnog mnjenja u regionu pokazuju da nisu zadovoljni. Njima je pitanje proširenja EU sve manje bitno, a više im je bitno kakva je to politika kod kuće koja ih drži u takvoj situaciji“, rekao je Reljić za DW.