Reljić: Zapadni Balkan se ekonomski udaljava od EU, koja nema iskrenu volju da to spreči

„Sa izuzetkom Albanije, sve zemlje imaju otvorena pitanja granica. A čak i kada bi sprovele potrebne reforme, to ostaje kao kamen spoticanja. Ali je još presudnije to što se te zemlje društveno-ekonomski sve više udaljavaju od EU. To je jedna od posledica ekonomskih odnosa koje imaju sa Unijom“, rekao je danas Reljić za švajcarski dnevnik „Noje cirher cajtung“ (NZZ). ;

„Prijem regiona i nije nešto što EU iskreno želi. Berlin i Pariz su jasno stavili do znanja da bi pre novog prijema trebalo ukinuti princip konsenzusa u Savetu. Ali to se neće dogoditi. Male zemlje se neće odreći svog prava veta“ u EU, ocenio je Reljić.

On je rekao da je i Berlinski proces koji treba da ubrza približavanje zemalja Zapadnog Balkana EU, nastao s pogrešnom premisom – „idejom da saradnja šest siromašnih zemalja može da stvori impuls za rast“.

„Te zemlje su već sada čvrsto integrisane u evropsko tržište, otvorile su se tom tržištu i ono ih je usisalo – ali kao zemlje niskih plata bez izgleda za rast. Uz to ide i da, za razliku od suseda iz EU – Hrvatske, Rumunije, Bugarske ili Grčke, ne primaju značajnije novčane transfere iz Brisela. To bi bilo potrebno za izgradnju infrastrukture. Države Zapadnog Balkana godišnje po stanovniku dobiju 500 evra, a njihovi susedi iz EU 5.300, i to ima svoje posledice“, rekao je Reljić.

Reljić je podsetio da su države Zapadnog Balkana poslednjih godina nagomilale trgovinski deficit od gotovo 100 milijardi evra.

Na Zapadnom Balkanu se „uglavnom proizvode samo poluproizvodi koje zemlje EU ubacuju u lanac stvaranja nove vrednosti. Ljudi rade za male plate i imaju slabe izglede da će se to uskoro popraviti. Otuda i ogromna emigracija u EU, i to upravo stručne radne snage. Godišnje na taj put kreće 250.000 ljudi“, rekao je Reljić.

Posledica tog iseljavanja po njegovim rečima je da se srednji sloj sve više topi, a da je za „autokrate poput srpskog predsednika Aleksandra Vučića i albanskog premijera Edija Rame“ sve manje izazova u njihovim zemljama.

„Naprosto, nedostaje kritična masa građana koji se bore za demokratiju i vladavinu prava“, rekao je Reljić, precizirajući da upravo suprotno, nastaje mali, delom kriminalizovani sloj jako bogatih, i veliki sloj siromašnih, a da je na tržištu rada sve manje kvalifikovanih stručnjaka.

Upitan za rat u Ukrajini i uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu, Reljić je ocenio da je „ta cela priča naduvana, pošto svima prija“ jer je ceo Zapadni Balkan okružen članicama EU i NATO, a neke države regiona su i članice alijanse.

„Rusija tako može da se oseća kao velika sila, iako je njen ekonomski uticaj u regionu jako mali. Srbija pokušava da igrajući na kartu Rusije iznudi ustupke Zapada. A Zapad koristi taj narativ da bi bio prisutan u regionu, a da ga ustvari ne integriše“, rekao je Reljić.

Reljić je ocenio da bi za Zapadni Balkan mnogo značilo kada bi dobio finansijsku podršku Brisela kao svojevremeno Bugarska i Rumunija koje su tako uspele da se pokrenu iz stagnacije.

„Ali politička cena za kancelara (Nemačke Olafa) Šolca i njegove kolege je previsoka da bi se usudili na takav korak. A Plan rasta kojeg je 2023. godine kreirala šefica Evropske komisije (Ursula ;fon der Lajen) je samo kap vode na usijani kamen. Reč je o dve milijarde evra subvencija i četiri milijarde kredita“, rekao je Reljić.

On je ocenio da zemlje Zapadnog Balkana „takve kredite mogu pod istim uslovima da dobiju i od Kine ili od Arapa“, a da su „dve milijarde u bespovratnim sredstvima, podeljene na sve zemlje, jako malo“, te „udeo Srbije odgovara priibližno godišnjem budžetu jedne beogradske opštine“, rekao je Reljić.