Život koji košta 20.000 godina: Reporter Danasa na protestu protiv litijuma i rafinerije u Smederevu (FOTO)

Smederevo, crna ekološka tačka u Evropi, ovih danas se pridružilo narastajućem pokretu protiv iskopavanja litijuma u Srbiji. Skoro dve hiljade građana izašlo je na Trg Republike u ovom gradu, odakle su se prošetali centralnim gradskim ulicama noseći na čelu kolone natpis koji jasno ističe šta im je krovni zahtev – ŽIVOT.

Kada se, usled zagađenog vazduha, povećava broja bolelih od raka, može li se o životu govoriti? Ovaj jasno istaknuti zahtev razoružava sve potencijalne kritičare protesta (a za divno čudo provokatora i dobacivanja u Smederevu nije bilo).

Protest se nije mnogo razlikovao od drugih antilitijumskih okupljanja po Srbiji. Transparenti kojima se Rio Tinto „maršira“ iz Srbije, na kartonima ispisano „Pošto Srbija, pošto čvarci“, pištaljke oko vrate, sa razglasa već poznate pesme sa plejliste „Protesti Srbija 2017-2024“.

Razlika je jedna – Smederevci ne žele da vide samo leđa Rio Tintu, oni kojima Železara, u vlasništvu kineske firme, već dovoljno zagorčava život, ne žele i izgradnju kineske Rafinerije.

Naime, plan je da u narednih nekoliko godina u ovom gradu počne sa preradom naftne i naftnih derivata, a i pored najave otvaranja 700 radnih mesta, s protesta su jasno rekli da je ne žele.

Početak protesta nije previše obećavao. Javnost je naviknuta da opkupljanja protiv Rio Tinta iznenađuju masovnošću, ali brojčanost oko 19 časova, za kada je protest najavljen, ukazivala je da bi i ovaj skup mogao da prođe kao mnogi smederevski protesti ranije – mršavo. Već u narednih pola sata broj ljudi znatno je narastao.

Na glavnom gradskom trgu prepoznatljivi kamion, viđan tokom ideološki najrazličitijih protesta, ali ovog puta sa prepljenim natpisom „Filmska ekipa“. Ispred kamiona natpis „Život“, a u prvim redovima poruka „ProGlas mora da nas vodi“. Neki košarkaša Štimca hoće za predsednika, drugima su svi osim Ćute smešni.

Tu su i tri muškarca sa zastavom Srbije. Identično su obučeni i mole one koji stanu ispred njih da se pomere. Jedan kaže „da se vidimo mi“, a drugi kaže „da se vidi zastava“. Pristojni su, čak i previše.

Upravo njih trojica bili su najemotivniji intoniranja himne „Bože pravde“ kojom je protest zvanično počeo. Pored njih čovek obučen u narodnu nošnju. Sve vreme teatralno svirucka frulu, pa i tokom himne. Frulu je kasnije zamenio držačem za telefon.

Tu su porodice sa decom, neka trčkaraju, neka su još u kolicama. Onu dalje od bine stariji nose na krkačama kako bi videli šta se to na kamionu dešava.

„Ja nikad nisam video za svojih 37 godina ovoliko Smederevaca na jednom mestu. To nešto znači. Da smo prevzišli svoje razlike i da ćemo ići zajedno u akciju“, poručio je sa bine organiaztor protesta Nikola Kolja Krstić.

foto: Vojin Radovanović/Danas

foto: Vojin Radovanović/Danas

Ideološka razuđenost vidljiva je i na majicama, seže od „Bella ciao“ do ruskog „Z“. Srce na istoku, srce na zapadu, ali život je u Smederevu. Ima tu i onih koji su „promašili temu“, poput devojke šarene kose s transaprentom protiv vakcinacije.

Željni pravde zvižde na pomen „kineske kompanije“, Rio Tinta, Rafinerije, a ponajviše na pomen Aleksandra Vučića. Pište i deca, uzvikuju reči kojima značenje ne znaju – Rio Tinto marš iz Srbije.

Na kamionu se smenjuju govornici, svi su kratki, efektni, odolevaju onoj staroj srpskoj boljci – uzmeš mikrofon i ne puštaš ga dok ne kažeš sve što ti je na duši, ili još gore, papiru. A to što si masu ubio u pojam, umesto da si ih nabrijao za akciju, šta sad…

Nakon govora – šetnja, broj ljudi se povećava, dozivaju se oni iz okolnih kafića, ali ne reaguju preterano.  Gledaju atletiku. Nije za osudu, jer ako su tokom julskih protesta 2020. u Beogradu pojedinci mogli da u kafićima u blizini Skupštine piju espreso s aromom suzavca, pa zašto Smederevci ne bi mogli da gledaju atletiku uz zvuke vuvuzela. Skoro ko da su na stadionu.

„Teško onom kog Rusi brane, a Kinezi hrane“

Nisu svi zadovoljni brojem ljudi, pa pozivaju one iz okolnih kafića da im se pridruže u šetnji. Starija gospođa s kojom smo razgovarali izrazito je bilo nezadovoljna brojem sugrađana na protestu, a na pitanje zašto misli da ih nema dovoljno odgovara: „Došlo s konca i konopca ovde, prodali su jedno svoje, a sada će da prodaju i ovde“, kaže ona očigledno aludirajući na u Smederevo izbegle Kosovce.

Podele se izgleda nisu skroz prevazišle, neke očito nikada i neće. No, ova gospođa jedna je od retkih kivnih na svoje sugrađane. Ljudi su mahom bili prijazno iznenađeni brojem ljudi…

I Krstić je ukazivao na uticaj zagađenja na zdravlje.

„Nažalost ono što je naša realnost, je da je stopa obolelih od raka u Smederevu mnogo visoka. Trenutno je ona na između šest i sedam odsto stanovništva. To znači da od nas tri hiljade ovde verovatno dobar broj ljudi je već bolestan. Da li je moguće da smo mi žrtve profita?“.

Isto se pitao radnik jedne od prodavnica koja je bila na maršuti šetnje. Izašao je da pozdravi demonstrante, ozarenog lica. Nezadovoljan je zbog Rio Tinta, ali prva muka mu je Železara. Sam je radio u njoj, nije za njeno zatvaranje, ali je kivan i na to što su Kinezi, kako kaže, građani prvog reda u Smederevu.

„Amerikanac kad je bio, bilo je prašine, ali je morao filrtere da stavi. Mora da radi narod, mora da postoji Železara, ali oni sada brate Kinezima ne smeju ništa da kažu“, rekao je. Mi smo poljoprivredno zemljište, nastavlja, a oni su pravili crnu industriju, Železara je veštačka tvorevina. „Ali jebi ga Železara 5000 ljudi, na to dodaj puta četiri, 20000 živi u ovom gradu od tih plata“.

Na višedecenijsko postojanje Železare ukazao je i profesor Petar Vasić, rođeni Smederevac, koji je sa bine rekao da problem dolazi s dolaskom kineske kompanije koja ne poštuje ekološke propise.

„Cena koju su platili Smederevci za samo osam godina prisustva kineske kompanije je da žive tri godine kraće nego prosečan gađanin Srbije. Šta to znači u apsolutnim brojkama? Blizu 20.000 hodina života je ovaj grad dao na ime trovanja iz Železare“, poručio je on.

Život u ovom gradu decenijama se vodi između ta dva, dosad izgleda nepomirljiva, pola – ekonomske dobiti i zaštite zdravlja. I sva je prilika da će se sa smederevskim životarenjem nastaviti, i sve, čini se, staje u rečenicu ovog radnika menjačnice pre nego što je morao da se vrati u lokal – „Teško onom kog Rusi brane, a Kinezi hrane. Mi smo sa tim došli do kraja. Nešto moramo sami“.