Reporter Danasa u Nikšiću na litiji vernika

To piše na omanjem i ručno izrađenom transparentu uvijenom u plastičnu foliju, koji drži sredovečna žena, na kome su zalepljene fotografije NJegoša, Marka Miljanova, kralja Nikole Petrovića, dok mnoštvo vernika sa skupa na Trga slobode u Nikšiću uzvikuje „Ne damo svetinje“.

U Nikšiću, rodnom gradu Mila Đukanovića, čiji građani su dugo odolevali da se privole vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista, a koji slovi za jedno od najvećih uporišta srpstva u Crnoj Gori, kao i veći deo severa te zemlje i deo njenog primorja, skoro dva meseca – četvrtkom i nedeljom uveče, organizuju se molebani i litije.

Na taj način vernici SPC iskazuju protivljenje nedavno usvojenom Zakonu o verskim slobodama.

Nikšićani su među prvima započeli litije koje su postale najmasovnija okupljanja u novijoj istoriji Crne Gore.

Time je grad postao i neka vrsta simbola ne samo otpora spornom zakonu, nego i crnogorskoj vlasti, bez obzira na to učesnici protesta negiraju političku dimenziju tih okupljanja.

Protesti su i dokaz dubokih podela u crnogorskom društvu, a odnosi Podgorice i Beograda nikada nisu bili gori, o čemu svedoče i zapaljive izjave zvaničnika obeju, do juče, „bratskih država“.

Crnogorski zvaničnici poručuju da su učesnici litija zloupotrebljeni i da su one paravan za političke ciljeve kojima upravlja nacionalistički Beograd, uz politički inženjering iz Moskve.

Učesnici mirnih protesta uzvraćaju da su ugrožena njihova verska i građanska prava i da je legitimno da se za njih bore, ali i da bi ipak „voljeli da Milo već jednom ode s vlasti“.

Jedna od najmasovnijih litija u tom gradu je održana u nedelju, 9. februara. Mediji, bliski Mitropoliji crnogorsko-primorskoj i Eparhiji budimljansko-nikšićkoj, nazvali su je epskim, biblijskim i impozantnim iskazom odlučnosti vernika SPC da se izbore za svoja prava.

NJihova procena je da je te večeri na trgu u Nikšiću, koji zahvata oko 7.000 kvadratnih metara i jedan je od najvećih u Crnoj Gori, bilo i do 35.000 ljudi, ali realnija matematika bi ukazala na to da se okupilo oko 20.000 građana, što je, za grad oko oko 73.000 stanovnika, respektabilna brojka.

„Branimo naše svetinje od nesoja, od ove vlasti… Eto, zato smo ođe“, kratko je odgovorio jedan od učesnika litije.

Ko je na čelu povorke

Nakon molebana u Sabornoj crkvi Svetog Vasilija Ostroškog, vernici su krenuli ka Trgu slobode, a njima su se pridruživale kolone ljudi iz drugih delova grada i okolnih sela.

Povorku su predvodili sveštenici, monasi i monahinje čvrsto grleći ikone.

Vernici su uzdizali velike krstove i barjake sa prikazanim svecima, nosili upaljene voštanice, a monumentalnošću se izdvajala slika patrijarha Pavla.

Na manjim fotografijama su prikazani Sveti Vasilije Ostroški, Sveti Sava i drugi pravoslavni sveci.

Gradom se širio miris tamjana, a njegov dim kada je nestajao u noći otkrivao je nepreglednu kolonu ljudi.

Mladi i stariji, pa i cele porodice sa decom, pevali su duhovne pesme koje su se puštale sa razglasa žutog kombi vozila.

Muškarac i dečak u crnogorskoj narodnoj nošnji ponosno su držali veliki krst, a nekoliko devojčica nosilo je transparent „Ne damo svetinje“.

Dečaka od oko pet ili šest godina, u crnogorskoj nošnji, građani su fotografisali, a on je strpljivo pozirao na svakih nekoliko metara.

Tokom „svetog hoda“, kako su litiju nazvali sveštenici, a i kasnije tokom okupljanja u centru grada, niko nije uzviknuo nijednu uvredljivu reč.

Nije bilo stranačkih obeležja, niti ijednog incidenta.

Duž trase litije bili su policajci u uniformama sa službenim vozilima i obezbeđivali povorku. Međutim, prema najavama iz crnogorske vlasti, policija ubuduće neće obezbeđivati versek šetnje, ukoliko ne budu na vreme i po zakonu prijavljene.

Lica sa ulica

Skup na trgu je počeo molitvom „Oče naš“, čije reči su izgovarali okupljeni, nakon čega je sveštenik „molio boga da ostanemo narod svoj i, ako moramo da stradamo, neka to bude na puti njegove pravde i istine“ i da „ne dopusti da bude mržnje i nepravde prema bilo kome“.

„Molimo se i za neprijatelje da ih spasitelj odvrati od nasilja nad pravoslavnim narodom našim, da nam ne otimaju svete hramove, manastire, grobove i zemlju i prekinu narodne progone“, besedio je sveštenik, uz gromoglasni „amin“ prisutnih vernika.

Nikšićki paroh Mirko Vukotić je posebno pozdravio vernike koji su došli peške iz okolnih sela – Nikšićke Župe, monahinje iz tamošnjeg manastira Svetog Luke, Dragovoljića, Rubeža, Granica, Lukova, Ozrinića… Sve vreme su sveštenici pozivali na mir i dostojanstvo.

Protojerej-stavrofor dr Boris Brajović, inače i profesor na nikšićkom Filozofskom fakultetu, uz poruku da je „Bog sabrao učesnike litija na ulicama“, citirao je „našeg nobelovca Iva Andrića“ da „zvezdanog neba i ljudskog lica nikada se čovek neće moći nagledati“ i okupljene nazvao „lica sa ulica“.

„Gospode, lica sa ulica naših litija su freske na zidovima hrama koji ovaj narod podiže u slavu tvoju“, besedio je Brajović i nastavio: „Kad sve ovo mine, i kad dođe red na svakog od nas da stane pred njegovo lice, on će nas upitati: „Ko si ti?“ A svaki od nas će mu odgovoriti: „Ja sam lice sa ulice iz Crne Gore. Ja sam dijete litije“. A on će nas, radostan i nasmijan, zagrliti i odmah nas prepoznati i reći: „Ovo su djeca moja, koja su ime moje proslavili i pretke svoje nijesu izdali, no su potomke svoje zadužili.“ To ste vi, braćo i sestre, Hristovi saputnici, lica sa ulica, svete litije“, govorio je otac Boris.

„Daće Bog da Milo ode“

Ana Mušilić je pešačila 15 kilometara iz Nikšićke Župe do grada, kako bi bila na molebanu i litiji. „Naravno da vjerujem u to da je litijama zakon moguće promijeniti. Gospod sve može i nadam se da će nadvladati ljudski razum i da će da pomiluje i našeg brata preko puta“, kazala je Ana, pokazujući policajca u uniformi na nekoliko metara od nas.

I Milenko Ćalasan veruje u razum i kaže da ne bi izlazio na ulicu da ne misli da je zakon moguće izmeniti. „Ovoliko naroda izlazi da se moli, a moliće se“, dodaje, „koliko god treba i vjerujem da ćemo u tome uspjeti.“ Na podsećanje da protesti traju skoro mesec i po, a da se zakon ne menja, kaže da je potrebno „još malo truda“. Na tvrdnje crnogorskih zvaničnika da su litije politički protesti, uzvraća: „Neka ukinu zakon i videćemo jesu li litije političke ili nijesu.“

„Možda je i korona virus stigao iz Srbije. Mogu da pričaju šta god hoće. Živim tu i tu sam se rodio, kao i svi moji preci, i imam pravo da se „češem“ tamo gdje me „svrbi“, kao i svi ostali“, dodaje Milenko. O tvrdnjama da je Srbija umešana u crnogorske proteste kaže da je to „izlizana teza, od koje mu je muka“.

Željko Mitrović tvrdi da je „zakon moguće promijeniti, ako se u Podgorici skupi 500.000 ljudi“. Na podsećanje da cela Crna Gora ima oko 650.000 stanovnika, kaže da „dok se toliko ljudi ne okupi, to neće doticati crnogorsku vlast“.

„Milo misli da je sve protiv njega, a vlada 30 godina i sada hoće da nam uzme i Crkvu“, kaže Željko, a o optužbama da se litijama diriguje iz Srbije, dodaje: – Kako iz Srbije, kada sam ja rođen i živim ođe, kao i svi ostali koji dolaze na litije. Reći će Milo za deset godina da smo mi Turci, a ne pravoslavci. Samo da bude mira, a vlast mora da promeni taj zakon da narod ne ispašta. I ovi policajci što rade noćas, rade to od muke za 300 do 400 evra. I oni su naša braća, drugovi, prijatelji, kumovi, rođaci…“

LJilja Vujadinović, profesorka sociologije na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, kaže da je zakon izglasan u crnogorskoj skupštini „u gluvo doba noći, u neregularnim uslovima“, te da se „vlast pet godina oglušavala o zahteve Mitropolije crnogorsko-primorske“.

– Nemojte molim vas! Kakva Crnogorska pravoslavna crkva? Osam vjekova imamo Mitropoliju SPC. Odakle su Nemanjići? Kažu, ne može jedna vjera da bude dominantna iako je pravoslavlje, uz sve uvažavanje pripadnika islamske i katoličke vjeroispovijesti, većinska vjera u Crnoj Gori. Tražimo samo da se prizna ono što postoji osam vjekova“, kaže LJilja i odbacuje političku pozadinu protesta.

– Bili ste večeras sa nama i da li ste čuli bilo koji poklič za rušenje vlade i države? Ne, nema takvih poruka. Tražimo da se još jednom razgovara o tom zakonu. Ovo je glas naroda iz dubine njegove duše, a vlast se dohvatila naše Crkve, naše snage. Ipak, krenula je planinska rijeka i nju niko ne može zaustaviti. Ovo je mirna pravoslavna revolucija“, poručuje profesorka Vujadinović i kaže da „Evropa ne bi bila nema da se slično dešava u evropskom državama sa razvijenom demokratijom“.

„Jedino su nam preostale mirne i dostojanstvene litije. Nema u njima nikakve politike. Vlast je izazvala problem, a ne mi“, ocenjuje Slavko Luković, takođe učesnik protesta.

Vesna Žugić, službenica koja će uskoro u penziju, kaže da će na okupljanjima biti još više ljudi i da se sporni zakon mora ukinuti.

„Narod se oslobodio i izašao na ulice, jer zna šta nam je najvažnije. Ovo je Crna Gora. Hvala svima iz čitavog svijeta što nas podržavaju, ne samo iz Srbije. Vlast hoće, daleko bilo, da privatizuje našu Crkvu. Mi znamo šta čuvamo – naše svetinje, a mitropolit Amfilohije je za mnoge od nas najbitnija ličnost u Crnoj Gori“, navodi Vesna i šefu crnogorske države poručuje: „Milo, povuci zakon i, ako Bog da, idi s vlasti.“