Kao konkretni rezultati saradnje tri zemlje i „istorijski koraci ka potpunoj normalizaciji situacije na Balkanu“ u dokumentu je navedeno i imenovanje ambasadora BiH u Beogradu i usvajanje Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici u Skupštini Srbije. U dokumentu je istaknut i značaj prekogranične saradnje u oblasti saobraćaja i energije.
Dogovoreno je da će uskoro u posetu Beogradu doći Silajdžić i članovi Predsedništva BiH Nebojša Radmanović i Željko Komšić, te da će predsednik Srbije i premijer Turske Redžep Tajip Erdogan prisustvovati komemoraciji žrtvama u Srebrenici, na obeležavanju 15-godišnjice zločina.
Nebojša Radmanović, srpski član Predsedništva BiH kaže da „istambulska deklaracija neće doprineti stabilnosti BIH, niti dobrosusedskim odnosima sa Srbijom“. On napominje i da je predsedavajući Predsedništva BiH, Haris Silajdžić, prekršio Ustav BIH potpisivanjem dekleracije, jer je to učinio bez saglasnosti ostala dva člana Predsedništva.
Šefica poslaničkog kluba G17 plus Suzana Grubješić ocenjuje da je Istanbulskom deklaracijom još jednom potvrđena uloga i doprinos Srbije u obezbeđivanju trajnog mira, bezbednosti i pomirenja u regionu. Prema njenim rečima na samitu je potvrđena i spremnost Srbije da učestvuje u svim regionalnim skupovima, pod uslovom da Kosovo i Metohija budu predstavljeni u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
I Nada Kolundžija, šefica poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju smatra da potpisivanje Istanbulske deklaracije predstavlja za region jedan od istorijskih iskoraka ka građenju budućnosti i saradnje u regionu. Ona smatra i da potpisivanje Deklaracije potvrđuje kredibilitet i poziciju Srbije kao lidera u regionu u uspostavljanju novih regionalnih odnosa.
Predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Nikola Špirić ocenjujući domete „Istambulske deklaracije“ kaže da je da je dobro da se vode razgovori i traže rešenja za poboljšanje odnosa u regionu, ali „što se tiče BiH, nije dobro da se ti razgovori i rešenja traže samo s jednim od tri člana u Predsedništvu BiH“. Špirić ističe i da nije siguran i da li je lokacija najbolje izabrana za postizanje dogovora i rešenja odnosa između dve zemlje u regionu.
Istanbulska deklaracija, koju su potpisali najviši predstavnici Turske, Srbije i Bosne i Hercegovine, pozitivan je korak ka uspostavljanju boljih odnosa i za očekivati je da će donedavne političke tenzije između BiH i Srbije biti prošlost, ocenjuje politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
„Deklaracija je dobar potez za potencijalne evropske integracije jer sigurno je da se ne može očekivati približavanje Briselu sa nizom otvorenih pitanja, posebno između Srbije i BiH čiji su odnosi u poslednje vreme imali značajne uspone i padove“, kaže Stanković i dodaje da dogovor u Istanbulu pokazuje da neće biti nametanja nikakvih rešenja bez dogovora tri naroda koji žive u BiH, kada je reč o redefinisanju ustava BiH.
„Treba imati u vidu i da u Srbiji, odnosno Sandžaku, živi značajan deo Bošnjaka kojima to takođe treba da bude poruka da, ukoliko Beograd i Sarajevo dobro komuniciraju, i Bošnjaci koji ovde žive treba da se ponašaju u tom duhu i da prihvate Srbiju kao svoju državu“, naglašava Stanković
TIHIĆ: Načinjena dobra osnova
„Istanbulska deklaracija i susret Borisa Tadića i Harisa Silajdžića u siguran je doprinos unapređenju odnosa dveju zemalja, koji su već duže vreme u zastoju, ocenjuje lider Stranke demokratske akcije u BiH Sulejman Tihić i dodaje da je trilateralni skup u Istambulu dobra osnova za dalje konkretne sporazume BiH i Srbije. Najpozitivnija odluka doneta u Istambulu za Tihića je dogovor da Tadić i Gul za 15. godišnjicu zločina posete Srebrenicu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
