Režimski mediji u Srbiji: Mašta može svašta

Ako je verovati medijima u Srbiji koje kontroliše vlast, Zapad bi stalno da ponižava i omalovažava Srbiju, a jedino što pomaže su bratstvo sa Rusijom i bliski kontakti sa Kinom. Štaviše, Brisel i Vašington preko tajnih službi hoće da ubiju svevladajućeg Aleksandra Vučića.

Pa dalje kaže: nestajanjem hrišćanskih vrednosti čije mesto je zauzela LGT zajednica, zemlje zapadne Evrope su osuđene na propast, dok su ekonomski, socijalni i društveni uslovi u Rusiji za svaku pohvalu. To se pre svega odnosi na predsednika Vladimira Putina, koji o ruskoj naciji brine kao otac o svojoj porodici.

Vladimir Putin i Aleksandar Vučić, 2019.
Predsednik Srbije se hvali bliskim vezama sa Putinom, dok vladini mediji to slavodobitno prate. Nedavno je, uz široku podršku gotovo svih medija, Vučić najavio stvaranje „srpskog bloka“ po uzoru na Putinovu stranku „Jedinstvena Rusija“.
Ove „informacije“ iz dana u dan pršte po građanima Srbije. Jer pet nacionalnih TV kanala, daleko najvažnijih izvora informisanja građana, pod direktnim su uticajem političke elite.
Sa izuzetkom RTS-a, njima upravljaju tajkuni, uvek na usluzi jer spadaju u vema uski krug vladajuće stranke SNS i samog Vučića. Predsednik po volji, na bilo kojoj stanici i u bilo koje vreme, može da uputi naciji jedan od mnogobrojnih monologa. Zbog toga se prekidaju ili odlažu čak i popularne sapunice i rijaliti programi.

Vučić – na svim kanalima
Slična je situacija i u štampi. Listove poput Politike i Novosti, iz kojih je pod pritiskom EU država donekle morala da se povuče kao vlasnik, preuzeli su Vučićevi ljudi.
Visokotiražni Informer predvodi Dragan Vučićević, kojeg je Vučić više puta opisao kao omiljenog novinara. Vučićević svoje novine vidi kao megafona i borbeni list Vlade i skoro svaki dan se pojavljuje kao na TV stanicama da podgreje diskusiju. Informer na naslovnim stranicama ima naslove poput „Ukrajina napala Rusiju!“, „Prljavi rat EU protiv Srbije“ ili „Vučić razvalio ustaše“.
Posle godina učešća u toj igri, Aleksandar Rodić, vlasnik Kurira, takođe vrlo čitanog tabloida, morao je da proda svoje novine Vučićevom čoveku Igoru Žeželju. A Žeželj je novac za to dobio u mutnim transakcijama najvše od državnog Telekoma. Rodić je u dva senzacionalna otvorena pisma kritikovao to što su svi važni mediji direktno pod kontrolom SNS-a i Vučića.

EU ingnoriše dešavanja na medijskoj sceni u Srbiji

Međutim, sve te ispade u medijskom okruženju EU ignoriše, jer Vučića i dalje vidi kao jedinog odgovarajućeg partnera za pregovore.

U poslednjem „Izveštaju o napretku“ Evropske komisije objavljenom pod koordinacijom komesara za proširenje EU Olivera Varheljija, teme slobode medija i štampe razmatraju se tek na samom kraju. A čak se ni tamo se ne pominje instrumentalizacija gotovo svih medija. Sve se svodi na opšte izjave koje nikoga neće zaboleti.
Vučić je više puta ponavljao da reforme moraju da sačekaju dok se ne otklone navodne pretnje njegovoj zemlji. Kontrolisani mediji stanovništvu redovno navode ovo „opravdanje“ za odlaganje reformi.

Ko je u besparici, lako ga je ucenjivati

Prema Univerzitetu u Beogradu, u malenoj Srbiji postoji čak 2.500 medija. Pre pandemije korone, promet cele industrije procenjen je na samo 210 miliona evra.
Praktično svi mediji zavise od prihoda od reklama, oglasa i spotova. Ubedljivo najveći klijenti su država i državna preduzeća i logično je da se u obzir uzimaju samo mediji koji se pokažu politički podobnim. A TV stanicama poput Pinka poreska uprava oprostila je ogromna poreska dugovanja.
Ruska državna agencija Sputnjik, koja već osam godina ima veliku redakciju u Beogradu, koristi nedovoljno finansiranje domaćih medija i besplatno im stavlja na raspolaganje obiman materijal na srpskom jeziku. Destine medija njihove tekstove prenose jedan kroz jedan. Podrazumeva se da tako širi ruski pogled na svet – propali Zapad i napredna Rusija. Svi izveštaji „dokazuju“ da je partnerstvo sa Moskvom za Srbiju korisnije nego sa Briselom i Vašingtonom.

Skretanje pažnje sa afera

Medijski pejzaž Srbije koji je na povocu vlasti čini sve da skrene pažnju sa brojnih skandala desetogodišnje Vučićeve vladavine. Njima se bavi to malo nezavisnih medija. To uključuje poslove sa oružjem, drogom, lažne diplome i doktorate vodećih političara, ubistva, pranje novca, kupovinu glasova, proneveru.
Ankete van Beograda i Novog Sada dosledno pokazuju da stanovnici u provinciji uglavnom nisu svesni mnogih strašnih prestupa političke klase, iako sebe smatraju informisanim.

Mediji serviraju seks i kriminal ili demonizuju nemoćnu opoziciju, dok veličaju Vučića kao neprikosnovenog vođu koji ima poslednju reč u svim spornim pitanjima.
Opoziciju optužuju za potpuno izmišljene stvari: oni žele da unište Srbiju, da prodaju Kosovo ili da nateraju NATO da ponovo bombarduje Srbiju kao 1999.
Mediji prikazuju izmišljeni svet koji nema veze sa stvarnošću. Vučić govori o osvitu „zlatnog doba“, ali sve širi slojevi stanovništva osiromašuju.
Kao rezultat medijske propagande, većina stanovništva danas vidi Rusiju i Kinu kao najvažnije donatore i trgovinske partnere i protivi se pristupanju EU. A  Srbija zapravo već decenijama sa Zapadom obavalja dve trećine ili više svoje spoljnotrgovinske razmene. I daleko najveći broj investicija i donacija dolazi sa Zapada.
Prema istraživanju koje je sproveo Demostat u junu, većina je podržavala Vučića kao nacionalnog lidera, protivila se Zapadu i više naginjala Moskvi.
Ali, istraživanja pokazuju da oko 50 odsto mladih želi da emigrira jer su nezadovoljni situacijom u svojoj zemlji. Međutim, praktično niko nije želeo da ide u Rusiju. Cilj skoro svih je – Nemačka.