Režimski mediji ublažili negativne posledice vašingtonskog sporazuma

– Suviše je kratak period prošao. Za sada se ne čini da bi te posledice trebalo da budu radikalne – možda kratkotrajno dođe do stagnacije ili pojave nekih negativnih sentimenata – ali već srednjoročno treba očekivati da se ništa neće bitno promeniti. Tri su razloga: 1) građani su bili pripremljeni na gori scenario, pa ovo vide kao uspeh, 2) Vučić ima lojalne birače s kojima je redovno komunicirao pažljivo pripremljenim porukama i 3) opozicija je slaba i neselektivna u kritici da bi nametnula negativnu kampanju – ocenjuje u razgovoru za Danas Bojan Klačar, izvršni direktor CESID.

Na koji način procenjujete, u istom smislu, uticaj potpisivanja sporazuma u Vašingtonu, odnosno sve ono što je pratilo to potpisivanje, pa i neznanje predsednika Vučića šta tačno potpisuje? Da li je to jasno i očigledno biraču SNS?

– Ne samo ovaj sporazum, već čitav proces pregovora s Prištinom ostaje pod velom tajne, malo je dostupnih detalja i finese su razumljive samo upućenoj javnosti.

Nedostaje „polaganje“ političkih računa u parlamentu i ta loša praksa traje mesecima unazad. Za birače SNS ali i sve ostale sigurno nedostaju brojni odgovori jer je sporazum atipičan, s mnogo oblasti koje dotiče a od kojih se neke i ne odnose direktno na srpsko-kosovski čvor.

Medijska interpretacija ovog sporazuma će uticati i na razumevanje potpisanog jer su građani sve informacije dobijali preko interpretativnih medijskih filtera a oni su na razne načine pristrasni.

Razumljivo je da neke stvari moraju da ostanu tajna kako se ne slabila pregovaračka pozicija, ali se čini razumnim da državni vrh bude otvoreniji o platformi s kojom nastupaju, a idealno je i da parlament dobije priliku da zauzme stav o pregovaračkoj poziciji.

Da li su takozvani prorežimski mediji, prema vašoj oceni, uspeli da prikriju te gafove predsednika Srbije?

– Mediji su duboko podeljeni u Srbiji, nekada i više nego što su to podeljeni sami politički akteri.

Gotovo da se pozicija svakog medija može unapred prepoznati. Svi mediji su su i sada ostali dosledni svojim pozicijama: mediji bliski vlasti su nekritički promovisali urađeno, uokvirujući poruku da se radi o velikom uspehu u vanredno teškim okolnostima i posledično zanemarujući sve gafove i nedostatke dok su kritički orijentisani mediji kritikovali gafove i nedostatke sporazuma, neselektivno i bez izvlačenja određenih dobrih stvari.

Istina je, kako to obično biva, negde na sredini. Kako je medija bližih vlasti daleko više i kako su uticajniji, za očekivati je da su donekle i amortizovali moguće negativne efekte potpisanog sporazuma.

Kakve su vam procene u vezi sa rejtingom opozicije, pre svega, one koja je bojkotovala izbore – Đilas, Jeremić, Obradović, Ne davimo Beograd…?

– Suštinski se ništa dramatično nije promenilo od izbora pa su i rejtinzi opozicije ostali nepromenjeni. A oni, generalno, nisu dobri jer se sve stranke nalaze ispod pet odsto podrške (pojedinačno) što je vrlo loša startna pozicija za 2022.

Čini se da je opozicija i u nekoj vrsti dodatno pasivizirane pozicije, bez energije, u kojoj se ne može da nazre ni pravac ni taktika koju će koristiti.

Pojedine stranke su aktivnije i rade na infrastrukturi, poput NS što je dobro, neke će se aktivirati (Dveri), dok su pokreti i građanske inicijative i dalje jedine organizacije koje su uspele da se izbore za neke pobede (hidrocentrale, Košutnjak…). Za sada se još uvek ne vidi reakcija građanskih stranaka za koje verujem da će pokušati da se ukrupne i jasnije obrate biračima na nekoj vrsti proevropske platforme.

Opozicija u celini će pokušati da se prekomponuje na drugim osnovama, napuštajući brojne principe iz bojkot kampanje i naglasak će staviti na beogradske izbore. Za očekivati je da će preko njih pokušati da dođu ili do prve pobede ili do prve ozbiljnije artikulacije opozicione energije.

Kakve su vam procene u vezi sa formiranjem nove vlade Srbije? Kako, kada je reč o rejtingu stoje tradicionalni partneri SNS, odnosno premijerka Ana Brnabić?

– Za očekivati je da će Ana Brnabić ostati na premijerskoj poziciji, kao što je izvesno da će biti brojnih personalnih promena na čelu ministarstava.

Dugoročno, politički život bez opozicije u parlamentu ne ide u prilog SNS pa će izbor novih ministara pokušati da obuhvati lica sa što manje tereta prošlosti i spremnih na razgovor s političkom manjinom, koji će izgleda biti neophodan uoči sledećih izbora.

I dalje je realniji scenario koaliciona a ne koncentraciona vlada što znači saradnju SNS sa SPS, SDPS i SVM, pre svega, jer ta koalicija nudi veliki prostor kako za podelu odgovornosti tako i za legitimnost odluka koje treba da se donesu.

Rejtinzi svih manjih partnera SNS su stabilni jer se ništa dramatično i nije promenilo u proteklim sedmicama s tim što je pozicija SPS slabija u odnosu na prethodni mandat.