„Ćorav slepcu oči daje“: Da li je Srbija „kupila“ glas protiv Rezolucije o Srebrenici za pola miliona dolara?

Od trenutka kada je vlast u Srbiji saznala da se sprema nacrt Rezolucije o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, od predsednika Vučića smo mogli da čujemo kako će Srbija odmah krenuti u žestoku diplomatsku borbu.

U naredna dva meseca, glasanje o Rezoluciji bila je glavna tema u medijima, a uz najavu glasanja i odlaganja sednica na kojoj je trebalo da se glasa, „borba“ je postala ključna reč koju su vlasti koristile kada su govorile o predstojećem glasanju.

Nakon bezboj diplomatskih akcija i razgovora sa zvaničnicima i delegacijama zemalja šitom sveta, a uoči glasanja, Vučić je naglašavao da će Rezolucija zasigurno biti usvojena, ali da će sponzore Rezolucije i one koji je podržavaju „boleti glava“ od borbe koju će im Srbija prirediti.

Na kraju, 84 zemlje su glasale za Rezoluciju, 19 protiv, dok je 68 bilo uzdržano. To su vlasti u Srbiji predstavile kao veliku moralnu pobedu, uprkos činjenici da je Rezolucija usvojena.

Što se tiče načina „borbe“ Srbije protiv usvajanja Rezolucije, ili barem za smanjivanje broja država koje će glasati za nju, u javnosti smo mogli da vidimo samo da je diplomatski tim neprestano razgovarao sa predstavnicima drugih zemalja kako bi ih ubedio da ne glasaju za Rezoluciju.

Sa druge strane, bilo je govora i o naporima iza zatvorenih vrata o kojima je predsednik eksplicitno rekao da ne može da govori.

Tako je u gostovanju na TV Prva, dan nakon glasanja, Vučić rekao da je posebno zahvalan predsedniku Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeiku Muhamedu bin Zajedu, i da mu nikada neće „to“ zaboraviti, ali da ne može i ne sme da govori o svemu.

Koliko košta glas?

U subotu, predsednik stranke Srbija Srce, Zdravko Ponoš podelio je na društvenoj mreži Iks objavu sekretara za spoljne poslove i međunarodnu saradnju Hondurasa u kojoj se on zahvalio Srbiji na donaciji od 500.000 dolara za obnovu bolnice Roatan koja je pretrpela štetu u nedavnom požaru.

„Zahvaljujemo se u ime Vlade predsednika i naroda Hondurasa Vladi, narodu Srbije i Ambasadi Srbije u Meksiku za objavljivanje odluke o dodeli humanitarne pomoći Vladi Hondurasa, u iznosu od 500.000 američkih dolara za podršku Ministarstvu zdravlja Hondurasa radi suočavanja sa hitnim slučajem, izazvanim požarom koji je opustošio bolnicu Roatan“, napisao je Enrike Reina na društvenoj mreži Iks.

Sponzori rezolucije se nisu proslavili. O motivima da i ne govorimo.
Ali šta ovaj režim slavi? Koliko nas košta Vučićevo brisanje nosa nacionalnom zastavom u NY? I to za potrebe lokalnih izbora.

Ministar spoljnih poslova Hondurasa zahvaljuje se Vladi Srbije na 500.000 $ za… pic.twitter.com/oumaFkjvmL

— Здравко Понош (@ZdravkoPonos) May 25, 2024

Ponoš je tvit prokomentarisao dovodeći donaciju Vlade Srbije u vezu sa uzdržanim glasom Hondurasa na sednici GS UN.

“Ministar spoljnih poslova Hondurasa zahvaljuje se Vladi Srbije na 500.000 $ za obnovu bolnice Roatán?! Da li je 500.000 $ ipak prevelika cena za uzdržan glas Hondurasa? Kada je Vlada odlučivala o ovoj i ovakvim „donacijama“, kao što je i ona nedavno za Ukrajinu? Zašto je to tajna za građane Srbije”, upitao je Ponoš.

„Biće borba poverljiva“

Nemanja Nenadić, Programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija smatra da je mnogo toga nepoznato u vezi sa ovih pola miliona dolara, ali da se za početak može pretpostaviti da je naša država tu sumu zaista uplatila, jer objava honduraškog zvaničnika deluje autentično.

„Kada je reč o modalitetu uplate humanitarne pomoći drugim državama to se, koliko je meni poznato, najčešće čini na osnovu odluka Vlade o korišćenju sredstava budžetskih rezervi“, tvrdi Nenadić i dodaje da Vlada obično praktikuje da se pohvali time da je uplatila humanitarnu pomoć, ali da izgleda da ovog puta to nije bio slučaj.

„Da li je novac zaista uplaćen iz budžetskih rezervi i kada, nije informacija koju vlada redovno objavljuje“, objašnjava sagovornik Danasa.

On ističe i da se ta vrsta odluke nikada ne objavljuje na sajtu Vlade, već samo u Službenom glasniku Republike Srbije, i to u delu koji je dostupan samo pretplatnicima, što je, smatra on, poptuno neprimereno.

Uvidom u Službeni glasnik, može se primetiti da takve odluke nije bilo u poslednjih mesec dana.

Ipak, Nenadić objašnjava da je moguće i zaobići objavljivanje u Službenom glasniku ukoliko je u pitanju poverljiv dokument.

„Pored toga, kao što je fiskalni savet ukazao na primeru izdvajanja iz budžetske rezerve u 2022. godini, u mnogim slučajevima rešenja o korišćenju budžetskih rezervi nisu bila objavljena ni u Službenom glasniku jer su nosila oznaku stroge poverljivosti, a osnov za označavanje takve poverljivosti nije bio jasan“, zaključuje naš sagovornik.

Osim netransparentnosti odluke o ovoj donaciji, ukoliko je donacija zaista povezana sa glasom Hondurasa u GS UN, postavlja se i pitanje diplomatskog osnova za takav potez.

Diklić: Kosi se sa suštinom diplomatije

Bivši ambasador, direktor novinske agencije Beta i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Radomir Diklić tvrdi da, ukoliko je donacija zaista povezana sa glasom Hondurasa, to nije uobičajeno u dobroj diplomatskoj praksi, iako je dobro da država može da pomogne drugu državu, posebno u zdravstvu.

„Mislim da je ovo jedan potpuno neprimeren potez jer se jednostavno kosi sa suštinom diplomatije“, tvrdi Diklić i dodaje da je vredno ukoliko „možete nekog ubediti arumentima“.

„Šta to znači? Da smo mi neka hipotetički bogata naftna država, onda bismo išli levo desno i plaćali sve živo“, smatra naš sagovornik.

Diklić ponavlaja da je to „stvarno neprimeren potez“ koji, ukoliko se ispostavi tačnim, pokazuje da je verovatno bilo još takvih poteza.

Na pitanje da li ta odluka može imati dodatnih diplomatskih posledica, Diklić odgovara da ne može biti nekih specijalno velikih posledica, ali da se time dodatno snižava ugled Srbije u svetu.

„Tako postajemo neka zemlja koja je siromašna i ide levo, desno da traži pomoć, a onda plaća još siromašnijim državama od sebe“, objašnjava Diklić.

Za kraj Diklić slikovito objašnjava situaciju makedonskom izrekom – „ćorav slepcu oči daje“.