foto (BETAPHOTO/MEDIJA CENTAR BEOGRAD)Srbija je u jednom specifičnom položaju da ima problem na više frontova i u takvoj situaciji nije nikako čudo što su svi naši diplomatski kapaciteti angažovani punom merom, izjavio je za N1 profesor FPN-a u penziji i nekadšni ambasador u Nemačkoj Ivo Visković povodom održavanja Samita lidera Zapadnog Balkana i EU u Kotoru na kome prisustvuje predsednik Aleksandar Vučić.
Na samitu pod sloganom „Jedan region – zajednička vizija“, u Kotoru su se sastali lideri Zapadnog Balkana i Evropske unije, a osim ekonomskih pominjane su i političke teme. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o Rezoluciji o Srbrenici koja bi trebalo da se nađe pred Ujedinjenim nacijama, dok je kosovski premijer javno zatražio od Srbije izručenje Milana Radoičića.
Osim Banjske i Srebrenice, Srbija je imala dosta važnih diplomatskih tačaka prethodnih sedmica. Između ostalog, formirana je nova vlada Srbije u kojoj se nalaze ljudi koji su bliski Moskvi, a na sankcijama su SAD.
Ivo Visković, profesor FPN-a u penziji i nekadšni ambasador u Nemačkoj, za N1 kaže da je Srbija u specifičnom položaju i da ima problem na više frontova.
„U takvoj situaciji nije nikako čudo što su svi naši diplomatski kapaciteti angažovani punom merom od predsednika Republike preko ministra spoljnih poslova, nešto manje premijera i naravno drugih ministara. Tako da mislim da to pokazuje da smo zaista u jednom ozbiljnom položaju gde se mora delovati krajnje aktivno i gde se mora reagovati na vreme, ali mi se čini da smo jedan deo tih problema i sami napravili. Svojim zauzetim stavovima dovodili smo druge u situaciju da su time nezadovoljni i da pokušavaju da na nas vrše određene pritiske, ili bar uticaje, u nekim slučajevima da bi se kurs koji vodimo na neki način korigovao i približeo više Zapadu“, kaže profesor.
Kada su u pitanju problemi koje smo sami napravili, Visković ističe da smo ih napravili time što pokazujemo da nismo spremni da se na neki način žrtvujemo, poput drugih članica EU.
„Uvođenje sankcija Rusiji, na primjer, koštalo je mnoge. Nemačku milijarde evra. Druge zemlje isto tako. I onda traženje izgovora da bismo time bili ekonomski oštećeni nije sa njihove strane prihvatljivo, s obzirom da su svi oni podneli ekonomske žrtve i to ne male. Tako da su to potezi gde treba jako pažljivo voditi račune šta se radi“, kaže on.
Kada je u pitanju licitiranje u vezi sa tim koji su ministri proruski, a koji prozapadno orjentisani, Visković ističe da to u ovom času nije ključno, već da je bitno da li ćemo ostati na kursu ka EU.
„Čini mi se da iz sve više izjava izvire jedno nezadovoljstvo politikom EU prema nama i jedna vrsta hlađenja. Što nije dobro, s obzirom da smo mi i geografski, civilizacijski, ekonomski i na razne druge načine, preko gastarbeitera i slično, vezani upravo za Evropu. To je naše prirodno stecište i mislim da bi trebalo tu politiku nastaviti, a pokušati da se ovi problemi koji sad u komunikaciji zaista postoje prevazilaze konstruktivno kroz međusobni dialog, što se i do sada radilo, ali mislim da to treba sada intenzivirati“, kaže nekadašnji diplomata.
Komentarišući mogućnost rasprave u UN o rezoluciji o Srebrenici i načinu na koji se Srbija, odnosno pre svega predsednik Srbije, bavi tim pitanjem, Visković napominje da smisao rezolucije nije da se srpski narod optuži da je genocidan.
„Ja spadam u onu manjinu ljudi u Srbiji koji smatraju da je to nešto što nije protiv interesa Srbije i srpskog naroda u celini. Toga nema, po mojoj mišljenju, ne samo eksplicitno u tekstu, nego i tumačenju toga teksta. Nigde se nešto tako ne aludira i mislim da je sa te strane naša reakcija preoštra. Naravno da to nije za nas prijatno i nije povoljno, ali mislim da je ipak namera nešto drugo – da se utiče na to da se unutar naših društava ne veličaju oni koji su osuđeni za ratne zločine, pogotovo za taj zločin genocida u Srebrenici. Naravno da se, sa druge strane, oni koji su skloni tome da to prihvate kao realnost ili kao presudu koja se mora poštivati, da se prema njima ne ponaša diskriminatorno“, objašnjava Visković.
To što upravo predsednik Rezoluciju vidi kao optužbu da je srpski narod genocidan, Visković ističe da je sa jedne strane razlog tome korišćenje spoljne politike za domaću upotrebu u trenutku izbora.
„Sa druge strane, verovatno predsednik polazi od toga, da nije prijatno nijednoj zemlji da se daje bilo kakav osnov, kroz bilo kakav dokument, u ovom slučaju kroz prihvatanje od strane Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija, kao dodatne institucije, da je to u pitanju genocid. Jer Ujedinjene nacije imaju različite stavove o tome, neke prihvataju, neke se sa tom presudom ne slažu, i nije poželjno da imate formalnu osnovu sa kojom možete tvrditi da se to dogodilo. Ali, nažalost, sudovi su tako presudili i mislim da ako poštujete pravnu državu i međunarodno pravo, onda morate poštovati i njihove odluke, iako su one za nas neprijatne, iako ih mi možemo smatrati nepoštenim, nepravednim, one su tu i druge zemlje će se sa osnovom pozivati na to, hteli mi to ili ne. A onda je bolje učiniti ono što se može na unutrašnjem planu, da se njihovim predstavnicima zaista signalizira da mi prihvatamo odgovornost tih ljudi koji su za to optuženi, osuđeni i da sa druge strane činimo sve, da se oni ne veličaju javnosti“, kaže Visković.
Odluka Crne Gore da podrži Rezoluciju uz dva amandmana, prema njegovom mišljenju, sigurno će uticati na međusobne odnose. Ocenjuje i da su izjave zvaničnika Srbije, pogotovo bivšeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, više nego oštre.
„Mislim da nazivati takav postupak sramnim, to se ipak ne radi u diplomatiji tako jako i tako javno. Može se iskazati nezadovoljstvo i sa nekim izrazima koji nisu tako oštri, ali mislim da u ovom slučaju nije zaista za nas loše da se usvoje amandmani Crne Gore. Naprotiv, smatram da i usvajanje posebno onog amandmana koji govori o nepostojanju kolektivne krivice za nas poželjno. Ali mi se čini da je u ovom trenutku za našu stranu izgleda važnije da li će Crna Gora uopšte glasati ili će podneti te amandmane i da bismo se mi lakše saglasili s tim da oni ne glasaju protiv rezolucije, ali da jednostavno ne podnose taj amandman, smatrajući da će se oko toga voditi rasprava koja se može pretvoriti u političku. Ja se bojim da će upravo drugi amandman ih na neki način izazvati takve reakcije i mislim da on neće proći“, ističe profesor.
„Kosovska strana svesno i namerno zateže odnose“
Osvrćući se na zahtev kosovskog premijera Aljbina Kurtija da Srbija Kosovu izruči Milana Radojičića zbog onoga što se dešavalo u Banjskoj, Visković naglašava da je to besmisleno i znak da kosovska strana svesno i namerno zateže odnose.
„Mislim da je ovom trenutku to i zaista jasno i da to treba otvoreno reći. Traženje izručenja Radojičića je bespredmetno, s obzirom da oni znaju da po našem ustavu, Srbija ne može izručivati svoje državljane, osim međunarodnim sudovima. I u tom pogledu je takav zahtev unapred ništavan i besmislen, da ga oni postavljaju prosto da bi nas na neki način provocirali, da mi reagujemo i tu treba biti pametan. Ja mislim da je ovo što se događa posljednjih 2-3 meseca i otvoreno pokazalo da vlada Kosova, nije spremna da ispuni obaveze koje se od njih očekuju, posebno stvaranje zajednice Srpskih opština. Ali su kaznu ipak dobili. To je u ovom trenutku za mene jako značajno, jer da se to tolerisalo, da se prešlo preko toga, onda bi zaista svako imao pravo da kaže da Evropska unija i međunarodna zajednica nisu korektne, nisu nepristrasne nego da drže stranu kosovskoj politici“, zaključuje Visković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
