"Rezultat je već ostvaren – Srbija se nije pomirila sa propadanjem"

Zato je pitanje promene ovakvog sistema mnogo, mnogo šire od bilo koje političke opcije ili organizacije, kaže za Danas Dragan Popović, inicijator Apela 100, koji su potpisale istaknute ličnosti podržavajući predsedničku kandidaturu Saše Jankovića.

Prema rečima Popovića, borba opozicionih stranaka i pokreta, pre svega u institucijama, potpuno je drugačijeg karaktera i ne treba je mešati sa ovim protestima.

– Naravno, zahtevi su slični i nema sumnje da ove dve borbe treba da budu komplementarne i da različitim putevima vode ka istom cilju. Većina opozicionih stranaka i pokreta podržala je jasno demonstracije, njihovi članovi su svakodnevno na ulicama i to je prirodno i očekivano. S druge strane, odsustvo stranačkih obeležja i najprofilisanijih političkih lidera u skladu je sa prirodom protesta. Na njemu se brane najosnovnija prava građana da učestvuju u političkom životu i da to učešće država zaštiti obezbeđivanjem fer pravila igre – navodi on.

Kako kaže, petogodišnja vladavina presvučenih radikala dovela je državu na rub katastrofe, urušila institucije i pokrenula točak istorije unazad.

– Ipak, najviše od svega, ubila je nadu ljudi da će jednom biti bolje. Napredovanje, makar i presporo i opterećeno brojnim nedostacima, ipak je dozvoljavalo ljudima nadu da se stvari mogu promeniti i ubrzati. Sada je ta nada ubijena i niko više nema ni zrno očekivanja da će Vučić i njegovi poslušnici na bilo koji način unaprediti Srbiju. Zato su ovakvi protesti, spontani i bez jasne organizacije, ali sa vrlo jasnim ciljem promene sistema, očekivana reakcija ljudi koji se ne mire sa propašću države i društva – ukazuje Popović.

On dodaje da autentičnost protesta ne treba da bude narušena nikakvim borbama političkih opcija da se nađu na čelu ili da ih preuzmu.

– Stoga je i razumljiv zahtev demonstranata da im se ne pridružuju organizovane političke opcije ili profilisani političari. Dobro je što skoro svi učesnici na prethodnim predsedničkim izborima upravo to i rade, pokazujući da su jasno shvatili šta je želja mladih na ulicama i trgovima širom Srbije – smatra naš sagovornik.

Kako ističe, posebno raduje hrabrost i istrajnost ljudi u manjim mestima u Srbiji.

– Oni su suočeni sa mnogo većim pritiscima i pretnjama, ali ne odustaju. Hrabri momci i devojke iz Građanskog fronta u Vlasotincu koji uporno izlaze na ulice i podsećaju svoje sugrađane da je sloboda dostižna ulivaju nadu podjednako kao hiljade okupljenih u Novom Sadu, Beogradu ili Nišu. Slično važi za odvažne ljude u gradovima kojima vladaju lokalni šerifi i feudalci kakvi su Kruševac ili Bor – ukazuje Popović.

On kaže da fascinira i borba mladih ljudi da sačuvaju svoje proteste od različitih grupacija kojima na srcu ne leže vrednosti slobode i pravde.

– Efikasno odstranjivanje ekstremnih desničara, bez ikakvog nasilja, velika je pobeda građana i garancija da ljudi na ulicama znaju šta žele. Mogla bi ta odlučnost biti ozbiljan nauk za neke druge delove društva čija je reakcija ovog puta izostala. Koliko je očekivan zahtev da na protestu ne bude političara, toliko je, s druge strane, upadljivo odsustvo onih kojima tu svakako jeste mesto. Pored hiljada studenata na ulicama, univerziteti u Srbiji normalno rade, praveći se gluvi i slepi na eroziju društvenih vrednosti i na propast čitave države. Profesori koji su na ulicama ne mogu da svojim pojedinačnim aktom nadomeste sramnu činjenicu da nijedan fakultet u Srbiji nije stupio u štrajk. Urušavanje akademske zajednice i gubljenje moralnog kompasa naučne elite konačno su izgleda dali rezultate – navodi on.

Na pitanje koliko su realno ostvarivi zahtevi demonstranata, on odgovara da oni nekome mogu da se svide ili ne svide.

– Svako od nas imao bi svoju listu zahteva i gotovo sigurno poneki savet oko metodologije, tempa ili pravca u kom čitava priča treba da se kreće. Ipak, niko osim ovih ljudi koji su se organizovali preko društvenih mreža nije pokrenuo proteste, pa nema ni moralno pravo da nameće svoje zahteve ili očekivanja u pogledu daljeg razvoja protesta. Siguran sam da će spontanost izroditi i rezultate i to ne zavisi u velikoj meri od načina formulacije zahteva niti od metoda borbe. To pre svega zavisi od upornosti ljudi na ulicama i od njihove solidarnosti. Ako je suditi po do sada viđenom – ozbiljan rezultat je već ostvaren. Srbija se nije pomirila sa propadanjem. I da se ništa drugo ne desi ovo je jedna od najvećih pobeda srpske demokratije od 5. oktobra do danas, zaključuje Dragan Popović. 

Razgovori logističara i opozicionara

Logističari demonstracija u Beogradu, kako Danas nezvanično saznaje, juče su imali razgovore sa pojedinim liderima opozicije. Tokom vikenda bilo je kontradiktornih najava da li će se studenti odazvati ponovljenom pozivu poslanika Zorana Živkovića i ući kao njegovi gosti u parlament Srbije. Prema informacijama Danasa, među organizatorima protesta za sada preovlađuje stav da pozive opozicije treba odbiti.

M. D. M.

Na skupu „Tragovima fantoma“ studenti, sindikalci, nezaposleni…

Beograd

– Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ najavila je za utorak, 25. aprila, veliko okupljanje u 18 sati i protestnu šetnju „Tragovima fantoma“ povodom godišnjice rušenja u Savamali. Prema saopštenju Inicijative, skupu će se sem studenata i „Protesta protiv diktature“, pridružiti i Vojni sindikat Srbije, Policijski sindikat Srbije, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine i Nezavisno udruženje nezaposlenih Srbije. Takođe, svoj dolazak su najavili pokreti i iz drugih gradova Srbije, Podrži RTV iz Novog Sada, Udruženi pokret slobodnih stanara i vlasnika privatnih zgrada iz Niša i Lokalni front iz Kraljeva, kao i drugi.

 „Razlozi za izlazak na ulice prevazilaze pojedinačne zahteve i povode, a ogromno nezadovoljstvo uslovima rada i života, nagomilanim aferama, kao i bahato i bezobzirno ponašanje nasilnika i kriminalaca na vlasti ujedinjuje i spaja građane koji se ne mire sa ovakvim stanjem“, saopštava Inicijativa.

P. D.