foto FoNet Ana PaunkovićAmerički republikanski političar Ričard Grenel imenovan je od strane novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa za izaslanika za specijalne misije. Kako je naglašeno baviće se „najvrelijim tačkama“ na svetu poput Venecuele i Severne Koreje.
Ukoliko od svih drugih žarišta širom sveta na red dođe i odnos Srbije i Kosova, tvrde naši sagovornici, uticaj Grenela dovešće do smanjenja uticaja Evropske unije u pregovorima i normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
Tramp je na svojoj platformi Trut Sošal (Truth Social) u subotu objavio da će Grenel raditi na “nekim od najvrelijih tačaka na svetu, uključujući Venecuelu i Severnu Koreju”.
Iako Tramp nije spomenuo Zapadni Balkan, izvor agencije Rojters tvrdi da će Grenel fokusirati i na tenzije u regionu.
Grenel je za vreme prethodnog Trampovog mandata bio ambasador u Nemačkoj od 2018. do 2020. godine, v.d. direktor Nacionalne tajne službe SAD ali i specijalni izaslanik predsednika za pregovore Beograda i Prištine od 2019. do 2021. godine.
Tokom njegovog mandata kao specijalnog izaslanika, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti potpisali su Vašingtonski sporazum koji se uglavnom ticao ekonomske saradnje Srbije i Kosova i porjekata poput izgradnje auto-puta i železničke linije Priština-Merdare.
Pored toga, sporazum je predviđao i jednogodišnji moratorijum na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, ali i na akcije Srbije koje su za cilj imale smanjenje broja država koje su priznale Kosovo, zatim priznanje Kosova od strane Izraela, preseljenje srpske ambasade u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim, priznavanje Hezbolaha kao terorističke organizacije, priznavanje univerzitetskih diploma, zajedničko upravljanje jezerom Gazivode, ulazak i Srbije i Kosova u mini šengen zonu i zabranu nabavljanja 5G tehnologije od Kine.
Za vreme iste administracije govorilo se i o razmeni teritorije između Kosova i Srbije, ali nije bilo zvanične potvrde takvog plana.
O uticaju Grenela u Srbiji govori i činjenica da ga je Vučić prošle godine odlikovao i istakao da je njegova uloga u dijalogu Beograda i Prištine doprinela regionalnom miru i stabilnosti, ali igrala i “ključnu ulogu u jačanju veza između SAD i Srbije“.
Grenel je tom prilikom istakao i činjenicu da je verovatno jedini političar koji je dobi odlikovanja i od kosovskih i od srpskih vlasti.
Povratkom Grenela u novu administraciju, i njegovim dolaskom na novu funkciju postavlja se pitanje da li će i u kojoj meri on moći da utiče na odnose Beograda i Prištine danas.
Pavković: Grenel može ugroziti dijalog u Briselu
Istraživaš Centra za evropske politike Miloš Pavković kaže za Danas da imenovanje Grenela za izaslanika SAD za specijalne misije svakako ima potencijal da utiče na odnos Beograda i Prištine, iako u svetu postoje bitnija žarišta i krize koje su u ovom trenutku goruće, poput ukrajine i Gaze.
“Grenel ima istoriju saradnje na Zapadnom Balkanu i poznaje odnose, a ima i lično interesovanje da se bavi ovim pitanjem, koje je više puta iskazivao”, kaže Pavković i dodaje da se može očekivati da će se definitvno angažovati oko dijaloga, ali da od drugih političkih okolnosti zavisi u kojoj meri.
Kako tvrdi naš sagovornik, može se očekivati da će Grenel predstavljati američke interese i time potencijalno ugroziti dijalog koji se odvija u Briselu i podseća da je briselski dijalog pao u zapećak nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma.
“Sa Grenelom i njegovom aktivnošću postoji ponovo ta mogućnost da Evropska unija padne u zapećak da bude marginalizovana u dijalogu Beograda i Prištine, posebno imajući u vidu nedostatak napretka u dijalogu i nedostatak implementacije sporazuma na putu ka normalizaciji koji je EU predložila”, kaže Pavković.
On naglašava da tim sporazumom nije zadovoljna nijedna strana, te da Grenel može biti partner za izbegavanje obaveza koje se u njemu nalaze.
“Tu Srbija stoji u malo boljoj situaciji imajući u vidu dobre odnose sa samim Grenelom i dolazećom administracijom u Vašingtonu”, dodaje Pavković.
Tu će, smatra on, najviše trpeti Eu i njen kredibilitet i reputacija, ali dodaje da to zavisi od mnogih drugih geopolitičkih dešavanja.
“Ipak, ovo je neki potencijal koji može da se ostvari, da SAD preuzme vodeću ulogu od EU a time se otvaraju mnoga pitanja, dok se odnos Beograda i Prištine dodatno komplikuje”, zaključuje sagovornik Danasa.
Hodža: Treba insistirati na jasnijem stavu SAD o Vašingtonskom sporazumu
Urednik prištinske televizije ATV Ljeart Hodža podseća da se Grenel bavio regionom nakon što je svoju epizodu ambasadora u Nemačkoj završio prilično neslavno i kada u Evropi nije bilo veće krize od tenzija na Balkanu.
“Mislim da su sada Ukrajina, Sirija, Palestina, pa čak i ovo što se dešava u Aziji, Južna koreja i Tajland, mnogo važnije za američku administraciju no što su to tenzije na Balkanu, tako da sumnjam da će to biti negde visoko na listi prioriteta”, kaže Hodža za Danas.
On ipak naglašava da se ta mogučnost ne može isključiti posebno kako se uzme u obzir da kabinet američkog predsednika još nije u puno sastavu i te da se ne zna kojim će se tempom Tramp baviti spoljnom politikom.
“Ako je sudeći po onome što smo videli u prvom mandatu, a to je “America first” politika, sumnjam da će spoljna politika tu biti prioritet. Svi tvrde da je dolaskom Trampa vraćena nepredvidivost u američkoj spoljnoj politici i mislim da se ljudi više toga plaše no lično Grenela, Trampa ili bilo koga drugog”, kaže Hodža i dodaje da je glavna tema oko imenovanja Grenela to da li se vraća Vašingtonski sporazum.
Naš sagovornik smatra da se treba insistirati na nekom “zvaničnom ili jasnijem stavu Bele kuće” o tome da li kosovska i srpska vlada treba da tretiraju Vašingtonski sporazum kao prioritet.
“Ako se vraćamo tom sporazumu, koji su Vučić i Hoti potpisali sa Trampom, a taj sporazum se uglavnom bavi ekonomskom saradnjom, to će da dati novu smernicu Kosovu i Srbiji, pošto će tu direktno biti umešana američka administracija. Odnosno postojaće dokument kojim će Vašington direktno držati odgovornim Prištinu ili Beograd ako to ne budu ispunjavali”, pojašnjava Hodža.
On ističe da trenutno imamo situaciju u kojoj EU ne može nijednu stranu da drži odgovornom, odnosno da za bilo koje zakašnjenje i Kosovo i Srbija budu penalizovani tako da nemaju otvorene klastere ili se odugovlači put ka EU na razne načine.
“Ipak, mislim da ako postoji nešto potpisano i neka obaveza koja je preuzeta prema Vašingtonu a ne Briselu, to može promeniti stvari. Da bi se to desilo potreban je jasniji stav Trampove administracije o tome da li će Vašingtonski sporazum biti dokument koji će dati smer Vašingtonske politike prema Kosovu i Srbiji”, kaže Hodža
Ukoliko će to biti slučaj, dodaje Hodža, onda će svi morati vrlo ozbiljno da se pozabave tim tekstom.
“Ako to ne bude slučaj, onda je sporazum samo neka lista stvari kojih obe strane mogu da se pridržavaju, ali neće biti posledica”, zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
