Ričard Mur: Moguće rešenje za Kosovo ove godine

Izuzetno mi je važno da saslušam stavove zvaničnika i ostalih sagovornika u Srbiji o temama koje se odnose i na vašu državu i na Veliku Britaniju, naročito kada je reč o dijalogu Srbije i Kosova. Dakle, došao sam da slušam i razgovaram o pitanjima koja se tiču srpsko-britanskih odnosa, o načinu na koji građani Srbije vide Veliku Britaniju, kao i ekonomskim vezama, o kojima se ne zna mnogo, poput britanskih investicija. Postoji mnogo pozitivnih stvari u vezi sa našom saradnjom, ali moju posetu pratili su i senzacionalistički naslovi u pojedinim medijima, što je rezultat i duge istorije naših odnosa. Takvi naslovi su jedno, a činjenice su nešto sasvim drugo, kaže u ekskluzivnom razgovoru za Danas Ričard Mur, politički direktor britanskog Forin ofisa. Naš sagovornik je u četvrtak posetio Beograd, i tom prilikom susreo sa najvišim zvaničnicima, a dan ranije boravio je u Prištini.

* Šta su činjenice o aktuelnim odnosima Srbije i Velike Britanije?

– Mislim da su odnosi veoma dobri. Razgovarali smo na prijateljski i iskren način, što je veoma važno. U razgovoru sa ministrom Dačićem naglasio sam da je potrebno da više radimo kako bismo jedni drugima objasnili situaciju u našim državama. Političari, takođe, treba da nastoje da steknu preciznu sliku o drugim zemljama, a ne da „nasednu“ na stare teorije zavera. Mislim da mi imamo veoma dobre, „moderne“ odnose, i voljni smo da ih dalje unapređujemo.

* Pre Beograda posetili ste Prištinu, nakon čega je potpredsednik kosovske vlade Fatmir LJimaj izjavio da Velika Britanija podržava pregovaračku platformu Prištine za nastavak pregovora sa Beogradom. Da li je to tačno? Kako ocenjujete sastanke koje ste imali u Prištini?

– Ne mogu da komentarišem ono što priča gospodin LJimaj jer ne znam da li je on dobio „preciznu sliku“, ali potpuno je tačno da u potpunosti podržavamo nastavak pregovora Srbije i Kosova i veoma žalimo zbog toga što dijalog trenutno „stoji u mestu“. Jedan od razloga mog odlaska u Prištinu bio je da vidim šta mogu da učinim da se „stvari pokrenu“. Podsećam, pre mene su u Prištini boravili moj američki „pandan“ i spoljnopolitički savetnici nemačke kancelarke, tako da svi nastojimo da podržimo pozitivan pomak. Ne smemo zaboraviti da je zadatak i Beograda i Prištine da prevaziđu trenutnu situaciju. Ono što je potpuno jasno jeste činjenica da Velika Britanija priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i da veoma predano radimo na tome da pomognemo Kosovu da se razvije u pozitivnom, demokratskom smeru. Kada je reč o stavu Velike Britanije prema dijalogu Beograda i Prištine, sa rezervom bih uzeo ono što pričaju političari i u Beogradu i u Prištini, već treba pratiti ono što pričaju britanski zvaničnici.

* Smatrate li da će Priština ukinuti takse koje je uvela na robu iz Srbije i BiH?

– Ne znam, ali mislimo da bi to trebalo da se dogodi jer je potrebno stvari pokrenuti napred. To je jedna od tema o kojoj sam razgovarao sa premijerom Ramušem Haradinajem, a i ranije. Takse su, svakako, postale problem. U svakoj situaciji kada ljudi pokušaju da reše veoma težak problem, koji dugo postoji i kada je nedavna istorija veoma bolna i složena, suprotstavljene strane imaju običaj da se žale jedna na drugu, što je besmisleno – svi mogu da se predstavljaju kao žrtve i da upiru prstom u druge. To nije od koristi i moramo da nađemo način da se vratimo „pozitivnoj dinamici“. Ako imate proces kao što je dijalog Beograda i Prištine javljaju se „ekstremni glasovi“ i kada se pojavi „vakuum“ takvi glasovi postaju jači, što se sada dešava, uključujući i priče o mogućem nasilju na Kosovu. Predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, započeli su pozitivan proces, koji je podržala Evropska unija, uključujući Veliku Britaniju. Nadamo se da može biti ostvaren napredak jer ne možete poboljšati stvari ukoliko nema razgovora. Znamo je to teško i da i na jednoj i na drugoj strani ima ljudi koji smatraju da ne treba razgovarati. Ali, ono što smo mi naučili na osnovu gorkog iskustva sa Severnom Irskom jeste da ne uspostavljate mir tako što razgovarate sa prijateljima, već sa neprijateljima. Morate da pričate jedni sa drugim. Ja sam polu Irac i znam kroz šta su sve i Irci i Britanci morali da prođu da bi postigli mir.

* Prošle godine su i Vučić i Tači pominjali „korekciju granica“ kao moguće rešenje kosovskog pitanja, čemu se Velika Britanija tada usprotivila. Kakav je sadašnji stav Vaše države o toj opciji? Smatrate li da je moguće da sporazum o Kosovu bude postignut do kraja 2019?

– Mislim da, ukoliko se dijalog Beograda i Prištine nastavi, scenario o postizanju rešenja tokom ove godine zvuči realistično. Što se tiče teme promene granica, nije samo Velika Britanija zabrinuta, postoji i niz drugih zemalja koje misle isto. Otvoreno smo rekli da takva opcija podrazumeva brojna druga pitanja, što bi ostavilo posledice i na druge delove Balkana i Evrope. Dakle, uzrujani smo zbog toga, ne znamo tačno o čemu se sve diskutovalo, tako da je potrebno da sačekamo i vidimo kako će se navedeni proces razvijati, ali promena granica pokrenula bi mnogo drugih pitanja koje bi trebalo rešiti. Postoji niz tema o kojima dve strane treba da se dogovore, potom je neophodno da sporazum prihvati narod i u Srbiji i na Kosovu. Na kraju, sledi najteži deo, a to je primena sporazuma. Dakle, radi se o čitavom „paketu“. Mislimo da ceo proces treba da se završi punim priznanjem Kosova, što će omogućiti i Srbiji da krene napred. Kao što sam preneo sagovornicima u Beogradu – problem Kosova je kao sidro koje se nalazi iza „broda Srbije“ i onemogućava joj da kao društvo krene napred.

* Mislite li da konačni sporazum o Kosovu treba da ratifikuju UN, o čemu se dosta govori ovih dana?

– Najvažniji je da dve države postignu sporazum. Kada Kosovo bude u potpunosti priznato kao država, što očekujemo, moći će da dođe na red razgovor o članstvu u UN. Ali, sada je najvažnije da se dijalog Beograda i Prištine nastavi.

* Da li je moguće izaći iz ćorsokaka u koji su zapali pregovori o Bregzitu?

– Da, mislim da jeste. Situacija u ovom trenutku je prilično neizvesna, što možete da pratite u medijima svakodnevno. Ali, ono što se trenutno dešava u Velikoj Britaniji je dobar primer demokratije i vladavine prava u praksi. Na delu se vide demokratski dijalog u našem parlamentu, snaga i nezavisnost naših institucija i slobodnih medija koji o svemu obaveštavaju javnost na vrlo detaljan i kritičan način. Naša premijerka pokušava da nas izvuče iz trenutnih teškoća i da sporazum o Bregzitu „dobije zeleno svetlo“. I premijerka Brnabić i predsednik Vučić su mi preneli pohvale na račun naše premijerke, zbog njene odlučnosti da se taj proces uspešno okonča. Verujem da će premijerka Mej, koju smatram izuzetno „čvrstom“, uspeti u svojim nastojanjima i da će naša država izaći iz EU na prikladan način.

* Kakva će biti uloga Velika Britanije na Balkanu nakon Bregzita?

– Ostajemo posvećeni stabilnosti ovog regiona. Podsećam Vas da smo prošle godine u Londonu organizovali samit o Zapadnom Balkanu, u okviru Berlinskog procesa, na kojem su učestvovali i srpski zvaničnici. Važni smo nam kontakti sa ljudima na Zapadnom Balkanu i veoma smo zainteresovani za stabilnost regiona, koje uvek „kritična“. Tu stabilnost podržavamo kroz velike programe podrške, kao što je na primer program „Škole za 21. vek“. Mi napuštamo EU, ali ne napuštamo Evropu.

* Koji su, prema Vašem mišljenju, najveći izazovi, a koje su najveće šanse za ovaj region?

– Izazovi se, bez sumnje, odnose, na „zaceljivanje rana“ iz bliske prošlosti i na podele koje iz toga proizilaze. S druge strane, sporazum koji su postigle Severna Makedonija i Grčka jeste fantastičan primer kako se može „pobediti istorija“ i uspostaviti stabilnost. Ovaj region ima ogroman potencijal da se razvija, uključujući veliki broj obrazovanih ljudi.

Vladavina prava je centralna tačka

* Kako gledate na vladavinu prava u Srbiji? Uspostavljanje vladavine prava jedan je od zahteva i učesnika aktuelnih protesta u našoj državi.

– Vladavina prava je centralna „tačka“ – ako želite ekonomski napredak potrebna vam je vladavina prava, što podrazumeva i transparentno, nezavisno pravosuđe, o tome sam razgovarao i sa srpskim zvaničnicima. Srbija je krenula takvim putem, ali mora da prođe još veliku razdaljinu, uključujući uspostavljanje slobode medija, što je za nas veoma važno i voljni smo da u tome pomognemo srpskim vlastima. Ove godine ćemo u Londonu, zajedno sa našim prijateljima iz Kanade, organizovati i veliku konferenciju o slobodi medija. Smatramo da je izuzetno značajno da se ostvari ono što je o slobodi medija u svom govoru u Davosu naveo predsednik Vučić.