Istoričar Dejan Ristić izjavio je danas da Albanaca u srednjem veku na teritoriji Kosova i Metohije nema i da spomenici kulture koji se nalaze na tom prostoru, a koji pripadaju hrišćanskom nasleđu, su srpsko kulturno nasleđe iz prostog razloga što su ih podizali ili obnavljali srpski srednjovekovni vladari, velmože i crkveni verodostojnici.
Dakle, i tu u nauci nikada nije bilo dileme, ni najmanje, i to ne samo u našoj, već i u svetskoj istoriogrfaiji, dodao je Ristić i pozvao, kako je rekao, pod znacima navoda svoje kolege istoričare da svoje tvrdnje potkrepe konkretnim činjenicama.
“Ukoliko, pojedine ‘moje kolege’ istoričari iz Prištine ili Tirane, imaju takve stavove bilo bi dobro da te stavove potkrepe istorijskim izvorima, dakle da nam pokažu koji su to istorijski izvori koji su u nauci do sada vekovima nepoznati, koji bi možda bacilli novo svetlo.
Međutim, takvih izvora nema i ne može ih ni biti, tu se radi o falsifikovanju istorije”, dodao je Ristić.
On je istakao da se radi o “nesrećanim slučajevima” kada pojedini školovani istoričari i arheolozi pokleknu pod pritiskom dnevne politike i kada posegnu za time da nauka bude patriotska.
Ristić je reagovao na pisanje prištinskog lista Koha Ditore u kojem je izneta tvrdnja da su objekti SPC na Kosovu kosovsko kulturno nasleđe i da su građeni i nadgrađivani iznad „drevnih ilirskih i arberijskih hramova“. “A, nauka ne treba da bude patriotska ni ne patriotska, nauka mora da bude nauka. Nauka svoje saznaje zasniva na osnou naučnih podataka i istorisjkih činjenica, a činjenice ne mogu da budu patriotske ili ne patriotske, one su činjenice i ništa drugo”, rekao je Ristić u izjavi za Kosovo Onlajn.
Kako je istakao, kroz istoriju ljudske vrste potpuno je uobičajeno da se na kultnim mestima podižu bogomolje nakon što prethodne bivaju srušene ili uništene usled raznih faktora. (kraj) js “I tu nema ničeg spornog, jer takvih slučajeva ima na stotine, da ne kažem na hiljade širom sveta, posebno u Evropi. Pojedine naše srednjovekovne bogomolje potiču na temeljima vizantijskih crkava, što je takođe potpuno nesporno. Tako i crkva Bogordice Ljeviške predstavljaju dogradnju, dograđivanje konstrukciju prethodne vizantijske bazilike.
To su stvari koje su opšte poznate u istoriji i istorisjkoj nauci i tu nema nikakve dileme kada se radi i o identitetskoj karakteristici kulturnog nasleđa. To su sve srpski pravoslavni manastiri SPC”, naglasio je Ristić.
Napomenuo je da sve to prosto nema nikakve veze sa Albancina. Zašto oni koji su rušili sada svojataju kulturno nasleđe Ristić kaže da sada treba postaviti pitanje zbog čega tek u 2020. godini se javlja potreba za prisvajanjem hrišćanskog nasleđa sa Kosova.
“Postavlja se jedno krajnje logičko pitanje, a to je, ukoliko su albanski ekstremisti u prethodnim decenijama i vekovima sistematski uništavali isto to kulturno nasleđe, zašto ga sada prisvajaju. Dakle, do sada je bilo srpsko, tuđe, protivničko, neželjeno, neprijateljsko, a sada su odjednom progledali i shvatili da je to u stvari njihovo.
To su amaterski pokušaji promene identitetske karakteristike kulturnog nasleđa i oni su osuđeni na propast, kao i svaki put kroz istoriju, iz prostog razloga što su istorijske stvarnosti nepromenljive”, precizirao je Ristić.
U nauci su stvari vrlo jasne, ističe Ristić i dodaje da to što pojedinci kažu “prisvojena je bogomolja” je samo obično politikanstvo, a stvari su jednostavne, ili imate za neku tvrdnju dokaz ili nemate, prenosi Kosovo Onlajn.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.