„Rizični potezi Vučića dok mu EU mu preti prekidom pregovora“: U koga predsednik Srbije polaže nade?

Vučić je naveo da nastavlja da se „bori za svoju politiku gde god može“.

Aleksandar Vučić je očigledno prelomio u korist Rusije rizikujući prekid ili produženje daljih pregovora sa Evropskom unijom.

Naime, pre nekoliko dana je iz Brisela vrlo jasno najavljeno da Srbija, ako i dalje želi da ostane na svom evropskom putu i ​​nastavi pregovore o članstvu, mora da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, a to znači samo jedno. – uvođenje sankcija Rusiji.

Vučić je uspeo da to odloži do sada, ali je sada dobio vrlo jasan signal. A nova ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad je, kako prenosi agencija Beta, izjavila da ta zemlja, kao i veliki broj nemačkih poslovnih partnera, poziva Srbiju da se pridruži sankcijama Rusiji, „kao elementu daljeg približavanja sa EU“, i da se Srbija mora pravilno postaviti prema ruskom flagrantnom kršenju međunarodnog prava.

Ali, kako kažu u Beogradu, on i dalje veruje da bi ponovo mogao da se provuče bez većih neprijatnosti za sebe i nada se da će mu „računati” njegova izjava da Srbija neće priznati rusku aneksiju četiri ukrajinska regiona.

Kako kažu u Beogradu, Vučić veruje da Viktor Orban može da ga izvuče i čeka da vidi kako će se razvijati situacija sa formiranjem nove vlade u Italiji, bez obzira na to što će pobednik izbora, radikal desničar Đorđa Meloni rekao je da će Italija nastaviti da podržava Ukrajinu i da ostaje pri politici Brisela.

Doduše, i Vučić je u delikatnoj situaciji (ako se tako može reći) jer većina Srba podržava Rusiju u ratu protiv Ukrajine i protiv je uvođenja sankcija, a prvi put otkako je Srbija počela pregovore o članstvu u EU. , većina je protiv članstva, posebno ako to znači pogoršanje odnosa sa Rusijom.

Srbija je na nedavnom zasedanju Generalne skupštine UN potpisala Sporazum o saradnji, odnosno „plan konsultacija“ sa Rusijom (koji su potpisali Putinov prvi diplomata Sergej Lavrov i ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković), koji je protokol, ali može biti dugotrajan. termin negativni efekti za Beograd.posledice.

Profesor psihologije na beogradskom Filozofskom fakultetu i bivši poslanik u Skupštini Srbije Žarko Korać kaže da se potpisivanje sporazuma sa Rusijom ne može shvatiti drugačije nego kao provokacija i pita „kako Rusija drži Vučića na kratkoj uzici? „.

Naime, i iz Vašingtona i iz Brisela tražili su pojašnjenje u vezi sa tim sporazumom, a sa obe adrese su upozorili Vučića da „nije vreme za jačanje veza sa Rusijom”. Osim toga, Korać kaže da ako je neko spreman da žrtvuje evropsku budućnost Srbije na tako banalan način, zarad malog međunarodnog profita za Rusiju, postavlja se dodatno pitanje – šta je još spreman da žrtvuje za izolovanu Rusiju koja preti nuklearni rat?

Srbija je bez vlade više od šest meseci. Izbori su održani početkom aprila i Vučić je u velikoj većini pobedio, ali Srbija, iako je zima već na pragu, još nije formirala vladu. Korać je za nezavisni vojvođanski portal Autonomija info rekao da Vučić ne može da ga definiše politički, a ne kadrovski, piše Jutarnji.hr.

Korać kaže da je Vučić u dilemi – da li će nova vlast biti potpuno proruska (Vulin, Selaković, Nenad Popović, Dači) ili samo delimično proruska. Korać stoga smatra da Srbija krupnim koracima ide ka samoizolaciji. Moskva mu je već nekoliko puta jasno stavila do znanja koga bi voleli u vladi (recimo da Aleksandar Vulin boravi u Moskvi, pa iako je sve vreme govorio da namerava da zaobiđe Dačića, sigurno će dobiti jednog od najvažniji resori), pa će od njenog kadrovskog rešenja zavisiti na koju će stranu „reke“ Vučić iskrcati Srbiju.

Očekuje se da će u prvoj polovini oktobra Vučić konačno imenovati Vladu Srbije na čelu sa Anom Brnabić, ali jedino što se zna, iako vlade još nema, jeste da će Brnabićeva biti premijer samo pola mandata, a nakon toga će ona preuzeti uzde Miloš Vučević, aktuelni gradonačelnik Novog Sada i bliski Vučićev saradnik.