Foto: FoNet/ Zoran MrđaSocijalistička partija Srbije obeležila je čak 34 godina postojanja. To ne bi bilo čudno da nije reč o partiji koja je građanke i građane Srbije uvela u rat čim se se osnovala, bila odgovorna za desetine hiljada mrtvih, osiromašenih, kao i da joj njen lider Slobodan Milošević nije završio u Haškom tribunalu sa teškim optužbama za ratne zločine, gde je i preminuo, dok su njegovi brojni generali i visoko komandujući osuđeni na višedecenijeske kazne zatvorom – zbog zločina.
Umesto lustracije, nakon petooktobarske revolucije, SPS nastavlja da učestvuje u političkom životu, a danas, kada obeležava 34 godine postojanja, njen šef Ivica Dačić, inače portparol Slobodana Miloševića, tokom devedesetih, obavlja funkciju ministra unutrašnja poslova, već drugi put u poslednjih 15 godina.
Podsetimo, od 1990. kada je osnovana, Socijalistička partija Srbije samo tri godine nije učestvovala u vlasti.
SPS je obeležio živote nekoliko generacija, pa i našeg sagovornika Ognjena Radonjića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu.
– Kada je nastupilo višestranačje krenuo sam u srednju školu. Tome su prethodili neuspeli pokušaji spasavanja Jugoslavije, pre svega kroz ekonomske reforme kojima je trebalo vratiti nagomilane inostrane dugove i uspostaviti održiv privredni sistem koji bi se pridružio Evropskoj zajednici. U tom procesu, iznikao je Slobodan Milošević, a sa njim i Socijalistička partija Srbije koja je, zapravo, bila oličenje otpora demokratskim snagama u okviru Komunističke partije, pre svega, Anti Markoviću i tragično ubijenom Ivanu Stamboliću čiju je likvidaciju upravo naručio Milošević – kaže Radonjić.
Iz moje perspektive, dodaje, Milošević je bio klasični populista koji se po potrebi obraćao radnicima, seljacima i nacionalistima – niko ne sme da vas bije i ako ne umemo dobro da radimo, bar ćemo znati dobro da se tučemo.
– U srži, SPS je bila zločinačka organizacija sa ciljem pljačkanja, kako domaćeg stanovništva kroz otimanje stare devizne štednje i sankcije, tako i stanovništva u Hrvatskoj i BiH u kojima su izbili građanski ratovi velikim delom krivicom Slobodana Miloševića i njegove klike. Iz sadašnje perspektive, nisam siguran da su oni imali viziju Velike Srbije, jer iza njihovog ratovanja ne vidim da je postojao neki sistematski plan, ali vidim sistemsko uništavanje i domaćeg i tamošnjeg lokalnog stanovništva radi ličnog bogaćenja i, kako se pričalo, skrivanje desetina milijardi nemačkih maraka na Kipar u izvedbi Borke Vučić – podseća Ognjen Radonjić.
„SPS se poput OZNE i UDBE obilato koristila kriminalcima“
Kako dodaje, Mlađan Dinkić je svojevremeno došao na vlast obećanjem da će taj novac vratiti. Međutim, kako se ispostavilo, nakon njegovog putovanja na Kipar, utvrdio je da tih para nema. Nisam mu ni tada verovao, a ne verujem ni danas. U svakom slučaju, tokom devedesetih godina prošlog veka, SPS se, poput stare OZNE i UDBE obilato koristila kriminalcima, kako za ratovanje i otimanje i pljačkanje u ratnim područjima tako i za očuvanje unutrašnje vlasti kroz zastrašivanje, prebijanje, pokušaje ubistva i ubistva političkih oponenata, poštenih policajaca i nezavisnih novinara – napominje sagovornik Danasa.
Nakon sklapanja Dejtonskog sporazuma, dodaje, u jednom kratkom periodu je Milošević postao miljenik Zapada i iz „balkanskog mesara“ evoluirao u „faktor stabilnosti“.
Zbog toga mu je, kaže dalje, i čitavih tri meseca bila tolerisana krađa na izborima 1996, da bi se, nakon organizovanog i istrajnog otpora, kroz lex specialis Felipea Gonzalesa priznali rezultati izbora.
– Međutim, da bi režim bio oboren to nije bilo dovoljno. NATO bombardovanje je bila kap koja je prelila čašu. Narod je bio siromašan, izmoren i izolovan, a opozicija je dobila svesrdnu logističku i finansijsku podršku Zapada. Međutim, smenjen je čovek, ali je duboka država, povezana sa organizovanim kriminalom opstala i skupila snage da za vrlo kratko vreme zada finalni udarac svim demokratskim nadama ubistvom premijera Zorana Đinđića – podseća Radonjić.
„Demokratska stranka rehabilitovala SPS“
Tada je počelo odbrojavanje povratka starih struktura na vlast i u tom međuperiodu je SPS prvo dala manjinsku podršku vladi Vojislava Koštunice i potom ju je Demokratska stranka, u zamenu za podršku, rehabilitovala.
– Ispostavilo se da mi zapravo nismo optirali promenu sistema, već promenu jednog čoveka. Tadašnja demokratska vlast jeste ušla u rat sa organizovanim kriminalom, ali je masivna korupcija opstala. Izneverena očekivanja i podrška Zapada su vodili povratku na vlast presvučenih radikala čija je glavna krilatica bila borba protiv korupcije. Ipak,sa njihovim dolaskom, korupcija je eskalirala, organizovani kriminal je ušao u strukture vlasti i sve institucije (zajedno sa civilnim društvom) koje bi trebalo da stoje na braniku demokratije su sravnjene sa zemljom. Kao manjinski partner u ovom poduhvatu se još jednom našao SPS koja danas funkcioniše po principu korporacije – nije toliko bitno da li su više ili manje vidljivi koliko je važno da sivi tokovi novca teku – priča Ognjen Radonjić.
Prema njegovim rečima, svi resursi su, po njihovom starom receptu, usmereni na lično bogaćenje, institucije su privatizovane, imaju podršku Zapada i barataju lažima i mitovima u cilju očuvanja vlasti.
– Dakle, vlast je jedino bitna, vlast je jedina ideologija, a posledica je da cenu takve politike već generacijama plaćaju građani koji siromaše i masovno emigriraju. Naravno, plodno tle za ovu politiku je sistematsko uništavanje kulture i obrazovanja i posledica je demografsko pražnjenje države, osim kroz emigraciju i kroz značajno negativan prirodni priraštaj. Posledično, stanovništvo stari, nacija odumire i ostaje bez budućnosti. Takvim zaveštanjem, u toliko dugom periodu, može se okititi malo koja stranka na svetu. SPS je u tome svakako uspela – zaključuje Ognjen Radonjić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
