Rodno ravnopravna Vlada u suštinski neravnopravnom društvu?

Pored smanjenog izbornog praga na tri odsto, u novi saziv nacionalnog zakonodavnog tela ušle su još dve liste: „Ivica Dačić–Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS)-Dragan Marković Palma“ sa 10.38 odsto osvojenih glasova i lista „Aleksandar Šapić-Pobeda za Srbiju“ sa osvojenih 3.83 odsto glasova birača i obe liste će učestvovati u Vladi.

Pored navedenih, u nacionalnom parlamentu se nalaze i četiri manjinske stranke sa ukupno 19 mandata. Premda je pobednik bio jasan još i pre izbornog dana, građani Srbije su na novu vladu čekali duže nego što je bilo očekivano (i potrebno?). Ostaje nam samo da vidimo da li je nova egzekutiva bila vredna tolikog čekanja?

„Tim koji dobija se ne menja“

U poređenju sa prethodnim sastavom Vlade, formirane 29. juna 2017. nova Vlada će imati isto 21 ministra u svojim redovima. Svoju „fotelju“ je zadržalo pet članova Vlade:

1.Siniša Mali – Ministarstvo finansija

2.Branislav Nedimović – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

3.Jadranka Joksimović – Ministarstvo za evropske integracije

4.Zlatibor Lončar – Ministarstvo zdravlja

5.Vanja Udovičić – Ministarstvo omladine i sporta

Siniša Mali i Branislav Nedimović su se pokazali kao osobe od poverenja predsednika republike i Srpske napredne stranke, Aleksandra Vučića budući da su obojica u jednom trenutku bili viđeni kao potencijalni kandidati za novog mandatara. Štaviše, Branislav Nedimović je bio nosilac pobedničke izborne liste. Mišljenja sam da su pomenuti čelnici bili zadovoljni svojim pozicijama zbog prethodnog radnog iskustva i stručnih kvalifikacija u pomenutim resorima, te da su „promene“ sprovedene u drugim resorima zarad obezbeđivanja unutarstranačkog i, u manjoj meri, koalicionog mira.

„Promena formacije“

U novom sazivu Vlade je između Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova izvršena „rokada“ tako da je novi ministar odbrane Nebojša Stefanović, dok će unutrašnjim poslovima rukovoditi Aleksandar Vulin. Smatram da je ova rotacija čisto „kozmetičke prirode“ i kako bi pomenuti funkcioneri dopunili svoju radnu biografiju upravljanjem još jednim od „ministarstva sila“. Budući da je glavni motiv sastava nove Vlade, njena rodna ravnopravnost, Stefanović i Vulin nisu mogli da budu kandidati za najvišu poziciju već su samo sporazumno „zamenili svoje karte“.

Sa druge strane, nekadašnja potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture se vratila na poziciju koju je držala u periodu od 2012. do 2014. godine i u kojoj je daleko stručnija – na čelo Ministarstva rudarstva i energetike. Kao jedna od najznačajnijih žena na srpskoj političkoj sceni, Zorana Mihajlović je iskoristila svoj politički kapital kao i izborni debakl socijalista i zamenila Aleksandra Antića na vrhu njenog omiljenog resora.

„Ulazak sa klupe“

U novom sazivu Vlade možemo videti čak petoro zvaničnika (od kojih su svi osim Anđelke Atanasković članovi Predsedništva SNS) koji su svojim uticajem unutar vladajuće stranke zaslužili da zauzmu prethodna SPS ministarstva:

1.Nikola Selaković – Ministarstvo spoljnih poslova

2.Maja Gojković – Ministarstvo kulture i informisanja

3.Marija Obradović – Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

4.Irena Vujović – Ministarstvo zaštite životne sredine

5.Anđelka Atanasković – Ministarstvo privrede

Svakako najznačajniju novinu u ovoj grupi predstavlja dolazak Nikole Selakovića na čelo srpske diplomatije. Ova odluka je posledica, s jedne strane slabog učinka SPS na izborima, i sa druge strane posledica „Vašingtonskog sporazuma“ koji je predsednik Vučić potpisao početkom septembra ove godine kao deo procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Jedna od odredbi „sporazuma“ predviđa stavljanje jednogodišnjeg moratorijuma na uspešnu kampanju otpriznavanja „Kosova“ koju je srpska diplomatija pod Ivicom Dačićem sprovodila intenzivno od 2016. godine i koja je rezultirala sa 18 povlačenja priznanja nezavisnosti „Kosova“.

Postavljanjem nedavnog generalnog sekretara Predsedništva i ministra pravde u dva navrata, Aleksandar Vučić je stavio pod svoju kontrolu ministarstvo koje je Socijalističkoj partiji Srbije donelo najviše političkih poena u poslednjim godinama.

Maja Gojković će nakon dva mandata provedenih na mestu Predsednice Narodne Skupštine Republike Srbije, zameniti Vladana Vukosavljevića u upravljanju Ministarstvom kulture i informisanja. Nekadašnji ministar Vukosavljević je imao nekoliko izjava koje su bile u suprotnosti sa zvaničnom politikom Srpske napredne stranke stoga ne čudi činjenica da se on našao izvan novog saziva.

Marija Obradović je od 2016. godine potpredsednica SNS i u svojoj političkoj karijeri se pretežno kretala u parlamentarnim vodama. U novom sazivu Vlade će zameniti Branka Ružića iz SPS na čelu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Irena Vujović se pominjala na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda 2018. godine kao jedna od kandidatkinja za mesto gradonačelnika glavnog grada ali je ipak na to mesto došao dr Zoran Radojičić a ona je zadržala funkciju predsednice opštine Savski venac. Dolazi na čelo Ministarstva zaštite životne sredine nakon Gorana Trivana iz redova SPS.

Najveće iznenađenje u ovoj „grupi“ novih ministara je sigurno Anđelka Atanasković, koja se već šest godina nalazi na poziciji generalnog direktora fabrike „Prva petoletka – namenska“ u Trsteniku. Predsednik Vučić je u nekoliko navrata nju proglasio za „ženu zmaja“ hvaleći njen rad na lokalu i rukovođenje fabrikom. Ona je upravljanje Ministarstvom privrede preuzela od Gorana Kneževića, člana Predsedništva SNS koji se preko polovine svog mandata nalazio van očiju javnosti zbog problema sa zdravljem. Mnogi su videli Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije za Kneževićevog naslednika, stoga smatram da je postavljanje Atanaskovićeve učinjeno prevashodno radi ostvarivanja rodne ravnopravnosti u sastavu Vlade.

Ostaje nam da vidimo kakvu će kompenzaciju za ministarsko mesto dobiti Čadež.

„Nestranački“ eksperti

U Nemanjinoj 11 će biti troje ministara koji nisu članovi nijedne stranke:

1.Darija Kisić Tepavčević – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

2.Maja Popović – Ministarstvo pravde

3.Tomislav Momirović – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Iako joj je još u ranoj fazi predizborne kampanje bilo prognozirano upravljanje Ministarstvom zdravlja, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“ i vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu je dobila na upravljanje ministarstvo van njenog domena. Ovo postavljenje predstavlja svojevrsnu nagradu dr Kisić Tepavčević za njen angažman u Kriznom štabu za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, gde je, zajedno sa nekolicinom eksperata davala stručnu pomoć i legitimitet Vladi u borbi protiv pandemije.

Dugotrajnost i nesagledivost posledica pandemije koronavirusa, kao i spekulacije o aferama članova njene uže porodice su narušili ugled koji je doktorka Kisić Tepavčević imala po stupanju na dužnost člana kriznog štaba. Ostanak dr Lončara na čelu zdravstvenog resora govori o njegovom uticaju i ucenjivačkom potencijalu koji ima u stranci jer uprkos loših rezultata nije smenjen u novom sastavu. Stoga, postavljanje Darije Kisić Tepavčevič na najvišoj poziciji u Ministarstvu rada ne predstavlja ništa više od uspostavljanja rodne ravnopravnosti u Nemanjinoj 11.

Još jedno iznenađenje predstavlja odabir Maje Popović na mesto ministarke pravde. Diplomirana pravnica i najmlađi ikada izabrani sudija u našoj zemlji se školovala u Srbiji i usavršavala u inostranstvu. Od 2000. godine je preko deceniju radila u svojoj advokatskoj kancelariji da bi, potom dve godine provela u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć kao pomoćnik direktora za nemedicinske poslove. Od 2014. godine počinje da radi u Bezbednosno-informativnoj agenciji. U BIA je promenila nekoliko sektora da bi na kraju obavljala funkciju šefa kabineta direktora Bratislava Gašića. Od dolaska SNS na vlast 2012. godine, Maja Popović privatni sektor menja državnom upravom gde njena karijera napreduje eksponencijalno i vrhunac svakako predstavlja zauzimanje ministarske fotelje.

Tomislav Momirović, poznatiji kao „Toma Mona“ zbog funkcije koju obavlja kao generalni direktor kompanije „Mona Hotel Management“ je još jedno od iznenađenja u novoj Vladi.

Sedam godina se nalazi na mestu predsednika skupštine HORES-a (Udruženje hotelijera i restoratera – Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede). Postavlja se pitanje kako će se mladi biznismen snaći u novoj ulozi i pod lupom šire javnosti.

Koalicionim partnerima „mrvice“

Preostalih pet ministarskih mesta su dobili koalicioni (i kolaboracioni) partneri:

1.Neko iz redova SPS – Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

2.Radomir Ratko Dmitrović (SPAS) – Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji

3.Tatjana Marić (SDP Srbije) – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

4.Milan Krkobabić (PUPS) – Ministarstvo za brigu o selu

5.Gordana Čomić (UDS) – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Jedina nedoumica u sastavu nove Vlade je ko će biti na čelu srpske prosvete. Budući da je lider socijalista Ivica Dačić preuzeo funkciju Predsednika Narodne Skupštine Republike Srbije radi očuvanja mira unutar stranke, veruje se da će jedini ministar u Vladi iz SPS biti Branko Ružić, nedavni ministar državne uprave i lokalne samouprave.

Upravljanje Ministarstvom prosvete se vremenom pokazalo kao jedan od najnezahvalnijih zadataka u egzekutivi i loši rezultati ministra Šarčevića ukazuju na to da je Predsedništvo SNS drage volje prepustilo ovaj „vruć krompir“ svom koalicionom partneru.

Drugi koalicioni partner, Srpski patriotski savez (SPAS), na čijem čelu se nalazi predsednik opštine Novi Beograd – Aleksandar Šapić je svoju ministarsku fotelju prepustio Ratku Dmitroviću. On je nekadašnji glavni urednik „Večernjih novosti“ i osnivač televizije „RAS“. Prvi značajniji politički angažman je imao kao savetnik Nebojši Čoviću, dok je on obavljao funkciju potpredsednika Vlade Srbije, koju je tada predvodio Zoran Đinđić. Dmitrović će se naći na čelu novog, verovatno po meri „krojenog“ ministarstva, bez preteranih očekivanja i zadataka u ulozi statiste u novoj Vladi.

Na srpskoj političkoj sceni je godinama važilo nepisano pravilo da su „Vlade prolazne, ali je Rasim Ljajić u ministarskoj fotelji večan“. Ovaj put se to pokazalo kao netačno.

Njega će, na mestu ministra trgovine, turizma i telekomunikacija zameniti Državna sekretarka u istom ministarstvu i potpredsednica njegove stranke, Tatjana Matić. Iz priloženog se može zaključiti da je ovo ministarstvo namenjeno Socijaldemokratskoj partiji Srbije i pretstavlja jednu od retkih nepromenljivih u egzekutivi.

Milan Krkobabić, kao jedan od najstarijih srpskih ministara je zadržao ministarstvo ali u nešto „recikliranom obliku“. U prošloj Vladi je obavljao funkciju ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća dok će u novom sazivu biti ministar za brigu o selu. Svakako je u pitanju jedna značajna pozicija bez koje bi funkcionalnost nove Vlade bila upitna.

Na posletku, odluka koja je najviše uzburkala srpsku političku (pretežno opozicionu) scenu je bila dodeljivanje ministarske fotelje Gordani Čomić. Pored svoje dugotrajne i bogate političke karijere u najvišem zakonodavnom telu Republike Srbije, Čomićeva je bila potpredsednica, zamenica predsednika, generalna sekretarka i najzad kandidatkinja za predsednicu Demokratske stranke. Na poslednjim parlamentarnim izborima učestvovala kao deo liste „Ujedinjena demokratska Srbija“ koja je osvojila podršku nešto manje od jedan odsto birača. S jedne strane, iza Gordane Čomić stoje godine rada na polju osnaživanja žena i ostvarivanja rodne ravnopravnosti te svakako postoje argumenti u prilog upravljanju novoformiranim Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Ipak, ne sme se zaboraviti činjenica da je g-đa Čomić čitav radni vek provela u politici kao istaknuti član Demokratske stranke preskakajući sa imenovanja na imenovanje ali uvek u domenu svoje partije i demokratskih ideala.

Međutim, izlaskom na izbore koje je značajan deo opozicije bojkotovao, a još više ulaskom u Vladu Srpske napredne stranke, Gordana Čomić je „bacila u vodu“ svoju dotadašnju karijeru i postala samo još jedna iz redova „žutih“ koja je „pocrvenela“.

Šta (ni)smo dobili?

Socijalisti su sa pet ministarskih mesta u prošloj Vladi spali na jedno koje će, nevezano za ishod biti „jabuka razdora“ u drugoj najvećoj partiji u Srbiji. Mesto predsednika Narodne skupštine, formalno predstavlja treću po snazi funkciju u državi ali je u parlamentarnoj realnosti koju čine 188 poslanika Srpske napredne stranke, samo ceremonija. Nema sumnje da će vrhuška SPS dobiti „ostatke plena“ u vidu javnih preduzeća i tako tešiti sebe da su ipak dobro prošli u post-izbornoj raspodeli. Ipak, koliko god uživali u tom „slatkom limunu“ pred njima se nalazi prekretnica u političkom životu i ostaje nam da vidimo da li će Ivica Dačić uspeti da pronađe novu „političku formulu“ za svoje glasače koja bi zamenila politiku otpriznavanja i na koji način će iskoristiti postojeću partijsku infrastrukturu za mobilizaciju biračkog tela do sledećih izbora.

Aleksandar Vučić je i ovaj put pokazao ko i dalje vodi glavnu reč u srpskoj politici. Sastav nove Vlade je biran od strane Predsedništva SNS, koji je podređen šefu stranke. Na spisak imena se čekalo više od četiri meseca uprkos ubedljivoj pobedi na izborima i opet se postavlja pitanje, šta je time dobijeno? Članovi Predsedništva najmoćnije stranke u Srbiji su nagrađeni za svoj rad i smenili su neuspešne i neposlušne članove u ministarskim foteljama. Lajt-motiv nove Vlade je forma bez sadržine: Ana Brnabić je predstavila svoju novu Vladu, koja je značajna samo po tome što je polovina njenih članova ženskog pola. Da se razumemo, Zorana Mihajlović, Marija Obradović, Irena Vujović i Gordana Čomić su sve istaknute borkinje za prava žena i imaju ostvarene uspehe u tom polju. Ali njihovo prisustvo u egzekutivi neće poboljšati položaj žena u srpskom društvu kao što ni Ana Brnabić tokom svog prvog mandata ni na koji način nije unapredila položaj članova LGBT+ zajednice, čiji je član. Budući da je predsednik republike, i pre proglašavanja nove Vlade, najavio nove izbore za proleće naredne godine, ova izvršna vlast će biti kratkog veka i služiće kao dokaz Zapadu kako je Republika Srbija Srpske napredne stranke, država koja poštuje manjinska prava i predano posvećena rodnoj ravnopranosti.

Alarm za nove izbore je navijen ali ne znamo kada će odzvoniti. Do tada, jedna od najhomogenijih Vlada u istoriji Srbije ima raširene ruke da radi šta joj se prohte jer nema parlamentarne opozicije koja bi je kritikovala, a ova vanparlamentarna je zauzeta „lovom na veštice“ i unutrašnjim razdorom stoga i ne stiže da kritikuje. Do naredniih izbora….tik-tak….

Autor je politikolog