„Nastojaćemo da do kraja januara završimo konstituisanje Skupštine Srbije i da krenemo u formiranje vlade, do kraja februara, ili početka marta“, najavio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije redosled postizbornih poteza, u jednom od obraćanja javnosti u novoj godini.
A zakonski redosled događaja kaže da nakon što Republička izborna komisija utvrdi konačne rezultate izbora, u roku od 30 dana moraju biti verifikovani mandati poslanika i sazvana konstitutivna sednica Skupštine Srbije.
Na toj sednici, kako navodi aktuelni predsedavajući parlamenta Vladimir Orlić, poslanici polažu zakletvu, formiraju se skupštinski organi, a biće izabran i predsednik Narodne skupštine, što u praksi može da potraje nekoliko dana. Za sada nije poznato koga će naprednjaci predložiti umesto Orlića, ali nije nemoguće da on i dalje ostane na toj funkciji.
Bilo kako bilo, konstitutivnu sednicu parlamenta koja će najverovatnije biti održana do kraja januara, saziva aktuelni predsednik parlameta Vladimir Orlić, a tom sednicom predsedavaće najstariji i najmlađi poslanici.
Sudeći po najavi Orlića tokom februara biće doneti zakon o Vladi i ministarstvima, a potom će, uslediti i izbor Vlade.
Rok za formiranje Vlade je 90 dana od dana konstituisanja Narodne skupštine. Ukoliko Narodna skupština u tom roku ne izabere Vladu, ili ako ne izabere novu Vladu u roku od 30 od dana kada je prethodnoj Vladi prestao mandat, predsednik Republike je u obavezi da raspusti Narodnu skupštinu.
Pre izbora vlade uslediće konstultacije predsednika države sa šefovima poslaničkih grupa, nakon čega će on odlučiti ko ima većinu i mogućnost za formiranje nove vlade. Sudeći prema izbornim rezultatima većinu ima koalicija Srbija ne sme da stane, koja će najverovatnije i novu vladu formirati sa starim koalicionim partnerima – doduše, oslabljenom Socijalističkom partijom Srbije i Savezom vojvođanskih Mađara.
Vučić je nagovestio da novu vladu neće ponovo voditi Ana Brnabić, koja je postala, kako je rekao, svojevrsni „državni resurs“, već je ostavio mogućnost da će birati između dva imena.
Prošle godine je najgovestio da bi Anu Brabić trebalo da zameni Miloš Vučević, ali ostaje da se vidi.
Zakon o vladi i ministarstvima kaže da kada kandidat za predsednika Vlade predstavi svoj program i predloži sastav Vlade na sednici Narodne skupštine, o kandidatu za predsednika Vlade, iznetom programu i kandidatima za članove Vlade otvara se pretres. Odmah po završetku pretresa, predsednik Narodne skupštine zakazuje Dan za glasanje o programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade. Glasanje je tajno, s tim da Narodna skupština može da odluči i da se glasa javno, tačnije prozivkom.
Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika. Naravno, nesporno je da će vlada biti izabrana iz prve, jer Srpska napredna stranka, odnosno lista „Srbija ne sme da stane“ već sada ima sama većinu, najverovatnije od 127 poslaničkih mandata.
U prošlom sazivu imala je 120 poslanika.
Inače, u Skupštinu Srbije ulaze poslanici sa deset izbornih lista, od ukupno 18 koje su učestovale na parlamentarnim izborima.
Druga po snazi biće lista „Srbija protiv nasilja“ sa 65 mandata koliko su osvojile proevropske stranke ujedinjeno, što je znatno više nego prošle godine kada je lista koju je predvodila Marinika Tepić imala 38, a lista Nebojše Zelenovića 13 mandata.
Manje poslanika nego ranije imaće socijalisti i Jedinstvena Srbija koji su sa pređašnjih 31 pali na 18 mandata. U prošlom sazivu samo su socijalisti imali 23 mandata, dok je Jedinstvena Srbija imala 8 poslaničkih mesta.
Blagi pad zabeležila je koalicija NADA koja je u prošlom sazivu imala 14 mandata, dok će sada imati najverovatnije 13 poslanika. Iznenađenje izbora svakako su novi poslanici liste „Mi – Glas iz naroda“ kontroverznog doktora Branimira Nestorovića koju će takođe zastupati 13 poslanika.
Ako se potvrde preliminarni rezultati, u skupštinu ulazi i pet manjinskih lista. Savez vojvođanskih Mađara imaće šest predstavnika, lista čiji je nosilac Stranka pravde i pomirenja tri, SDA Sandžaka dva, lista „Politička borba Albanaca se nastavlja“ takođe dva, dok će jednog predstavika imati i malo poznata Ruska stranka. To bi značilo da će nova skupština imati jednog predstavnika manjina više nego u prethodnom sazivu.
U novom sazivu parlamenta neće sedeti Dveri koje su imale šest poslanika, stranka Zavetnici koja je imala osam poslanika, a bez poslanika je ostala i Narodna stranka koja je u prošlom sazivu imala osmoro poslanika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.