RSE: Evroskeptici više ne žele da napuste, već da reformišiu EU

Pred glasanje od 23. do 26. maja, takođe, šire se dezinformacije i lažne vesti koje podrivaju poverenje u institucije.

Petnaest godina od poslednjeg velikog proširenja EU kada je primljeno 10 novih zemalja, vizija Unije izgubila je sjaj, ocenjuje Si-en-en (CNN), ukazujući na ankete koje predviđaju da bi evroskeptičke stranke mogle osvojiti do 35 odsto mesta u Evropskom parlamentu.

Međutim, evroskpeticizam koji je doveo do Bregzita sada u drugim evropskim zemljama uglavnom znači – ostati u EU i reformisati je, kaže za CNN politikolog s Univerziteta Kent i koautor knjige „Nacionalni populizam“ Metju Gudvin.

Gudvin objšanjava da su se mnogi evropski populisti pomerili od želje za izlaskom iz EU ka uverenju da mogu uticati na Evropu iznutra – zalaganjem za vraćanje ovlašćenja nacionalnim državama, većoj bezbednosti granica, većoj pomoći u rešavanju pitanja izbeglica i verovatno za više demokratskih i transparentnih institucija.

Desničarski nacionalistički populizam je u zamahu širom Evrope i po tome Velika Britanija nije izuzetak, piše Observer, nedeljni sestrinski list Gardijana, i ukazuje na ankete prema kojima je Bregzit partija Najdžela Faraža u vođstvu uoči evropskih izbora.

Taj uspeh, ukazuje Observer u uredničkom komentaru, nije samo posledica sposobnosti populista da iskoriste nezadovoljstvo javnosti, već i pristajanja glavnih mejnstrim partija na njegovu igru. Faraž je podsticao anti-EU raspoloženje bez nuđenja konstruktivnih rešenja i stalno se provlačio s neistinama, ocenjuje Observer i dodaje da su „mejnstrim političari kukavički izabrali da igraju po njegovim notama, olakšavajući time kulturu u kojoj političari mogu varati i lagati bez posledica“.

Manje od dve nedelje uoči izbora za Evropski parlament, niz sajtova i naloga na društvenim medijima povezanih s Rusijom ili ekstremnodesničarskim grupama šire dezinformacije, podstiču razdore i pojačavaju nepoverenje u centrističke partije koje su decenijama na vlasti, piše Njujork tajms.

Istraživači ocenjuju da nova kampanja dezinformisanja ima mnoge digitalne tragove ili taktike kao raniji ruski napadi, poput mešanja u predsedničke izbore u SAD 2016, piše list i ocenjuje da takve aktivnosti nude nove dokaze da Rusija uprkos optužbama, nastavlja da vodi kampanju širenja podela i slabljenja zapadnih institucija.

Istraživači upozoravaju, dodaje Njujork tajms, da iako Rusija predvodi te napore, postoje brojne kopije, posebno na ekstremnoj desnici – te grupe često koriste glavne poente Kremlja, čime je teško razlučiti linije izmedju ruske propagande, ekstremnodesničarskih dezinfromacija i prave političke debate.

Skoro je nemoguće kvantifikovati obim dezinformacija, navodi list i dodaje da nije jasno da li takav materijal može uticati na odluke birača, mada bezbednosni istraživači sugerišu da direktan uticaj na glasanje nije osnovni cilj Rusije, već da se zamuti rasprava, da ljudi dovode u pitanju šta je istina i da se podrije poverenje.