RSE: Lajčak i Eskobar imali teške razgovore sa Kurtijem, slede simbolične mere EU

Predstavnici kabineta specijalnog predstavnika EU za dijalog Miroslava Lajčaka podneli su izveštaj pred diplomatama država članica EU o poseti Prištini i Beogradu. Lajčak je tamo bio ove nedelje sa američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom (Gabriel Escobar).

Kako je više izvora sa rasprave potvrdilo za RSE, zbog nepreduzimanja koraka ka deeskalaciji, jedina neposredna mera koja bi mogla da se preduzme u bliskoj budućnosti protiv kosovskih vlasti jeste otkazivanje sastanka Evropske komisije i Kosova u jednom potkomitetu u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Moguće otkazivanje tog susreta bi bio način da se iskaže nezadovoljstvo Brisela prema Prištini, zbog nepoštovanja međunarodnih zahteva koji se odnose na smirivanje situacije na severu Kosova.

Evropski i američki izaslanici su u izveštaju ocenili „teškim“ razgovore sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti).

Lajčak i Eskobar su preneli kosovskom premijeru međunarodne zahteve koji uključuju povlačenje specijalne policije i novoizabranih gradonačelnika iz opštinskih objekata na severu te organizovanje novih lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova.

Prema diplomatskim izvorima, Kurti je izrazio spremnost da nastavi razgovore o merama koje vode ka smirivanju napetosti ali je „oklevao da potvrdi spremnost“ da odmah povuče specijalnu policiju sa pomenutih lokacija.

Sa druge strane, tokom izveštavanja pred predstavnicima država članica EU je navedeno da je prilikom razgovora u Beogradu predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio spremnost da ubedi lokalne Srbe da učestvuju na izborima, „ali pod određenim uslovima“.

Moguće poništavanje odluke o viznoj liberalizaciji za Kosovo, koja stupa na snagu 1. januara 2024, nije među opcijama, potvrđeno je za RSE iz više diplomatskih izvora.

Kako se saznaje, većina država članica EU smatra da bi takav korak bio preuveličan i kontraproduktivan, i bi bio protiv građana Kosova a ne protiv onih čiji postupci nisu u skladu sa očekivanjima EU.

Takođe je, prema izvorima RSE, bilo je govora i o mogućnosti zamrzavanja nekih programa EU za Kosovo, što takođe nije naišlo na podršku velike većine država članica.

Osim simbolične mere na račun kosovskih vlasti zbog toga što ne poduzimaju mere za deeskalaciju situacije na Kosovu, tu je još jedna mera, ovog puta protiv obe strane u dijalogu – zbog neprimene ohridskog dogovora kosovskog premijera i predsednika Srbije.

Države članice EU su saglasne da u ovom trenutku nema prostora za razgovore o organizovanju donatorske konferencije za Kosovo i Srbiju koja se predviđa dogovorom koji su lideri postigli 27. februara u Briselu, i u aneksu o primeni koji je usaglašen 18. marta u Ohridu.

U tekstu dogovora se predviđa organizovanje donatorske konferencije, 150 dana nakon postizanja saglasnosti, kako bi se uspostavio finansijski paket za Srbiju i Kosovo, ali bi do isplate došlo jedino nakon što se utvrdi da su sprovedene sve tačke dogovora.

Budući da nijedna strana nije primenila nijednu od tačaka, nema raspoloženja, u ovom trenutku, za održavanje donatorske konferencije.