Rusija i Amerika sučelili stavove

Ruska Federacija branila je u Palati mira srpske interese, ističući da su jednostranom deklaracijom prekršeni međunarodno pravo i Rezolucija SB UN 1244, dok su SAD zastupale suprotan stav. Protiv secesije Kosova argumente je juče iznela i Španija, dok je u odbranu nezavisnosti stala Finska, domovina nekadašnjeg međunarodnog posrednika u pregovorima o statusu Martija Ahtisarija.

Tokom današnjeg zasedanja izlagaće predstavnici tri države koje su priznale nezavisnost Kosova – Francuska, Jordan i Norveška.

Rusija je ocenila da je još na snazi Rezolucija 1244, koja garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i istakla da međunarodno pravo sprečava Kosovo da proglasi nezavisnost, s obzirom na to da narod Kosova ne uživa pravo na samoopredeljenje. Kiril Gevorgijan, šef delegacije Moskve, istakao je da Rusija smatra da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova suprotna Rezoluciji 1244 i međunarodnom pravu, kao i da Rezolucija predviđa da se status Kosova reši pregovorima uz saglasnost obe strane, a zabranjuje jednostrane poteze.

Gevorgijan je odbacio tvrdnje zemalja koje podržavaju secesiju Kosova da međunarodno pravo „ne reguliše“ deklaracije o nezavisnosti i podsetio da je SB UN proglasio nelegalnim nezavisnost Severnog Kipra i Rodezije, zato što je secesija zabranjena „van konteksta kolonija“. Stoga, prema stavu Rusije, kršenja ljudskih prava Albanaca tokom devedesetih godina prošlog veka „ne mogu biti opravdanje za jednostranu deklaraciju o nezavisnosti donetu 2008“.

Predstavnik američke delegacije Harold Hong Dju Ko izjavio je da SAD pozivaju Međunarodni sud pravde da deklaraciju o nezavisnosti Kosova ostavi „netaknutu“, jer je ona pokazatelj volje kosovskog naroda, bilo kroz stav da se uopšte ne izjasni o njenoj legalnosti, bilo utvrđivanjem da međunarodno pravo ne zabranjuje takve deklaracije. Apelovao je na sud da Kosovo posmatra kao „poseban slučaj“ i istakao da je stav SAD da međunarodno pravo „ne reguliše“ deklaracije o nezavisnosti, a da je Rezolucija 1244 nezavisnost ostavila kao mogući ishod.

Dju Ko je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nazvao „poslednjom fazom raspada bivše Jugoslavije“, uz napomenu da je Srbija odbijala da prizna i Sloveniju i Hrvatsku kao nezavisne države, a da je to kasnije učinila. On je ocenio da Srbija i dalje „hoće da sat vrati unazad“, dok je deklaracija Kosova učvrstila stabilnost u regionu i otvorila vrata evropske budućnosti svim državama.