Rusija, Kina, Kosovo, Banjska…: Šta se još zamera Srbiji u ovogodišnjem izveštaju EK koji će biti predstavljen 30. oktobra?

Prema izvorima Radija Slobodna Evropa, koji su imali uvid u nacrt izveštaja, naglašena je zabrinutost zbog jačanja saradnje između Beograda i Moskve.

Zatraženi su konkretni koraci od nadležnih vlasti u vezi sa privođenjem pravdi odgovornih za napad u Banjskoj, navode izvori RSE i dodaju da je nedovoljan napredak u dijalogu posledica postupaka i Kosova i Srbije.

Izveštaj o napretku, koji Evropska komisija objavljuje jednom godišnje, najvažniji je dokument kojim se procenjuje napredak zemalja kandidata za članstvo u EU.

Ove godine, Komisija će izveštaj objaviti u sredu, 30. oktobra, a u njemu će se potvrditi da je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje trećeg klastera, koji je tehnički spreman za otvaranje.

Zastoj u reformama zbog prevremenih izbora

Izvori RSE koji su upućeni u sadržaj dokumenta, navode da će u ovogodišnjem izveštaju biti naglašeno da su prevremeni izbori i posledični prekid u funkcionisanju vlade i parlamenta „usporili napredak reformi“.

Kako navode, u izveštaju će biti istaknuto da je potrebna jaka politička volja, efikasno planiranje i koordinacija planova, kao i dovoljni ljudski i finansijski resursi za pristupanje EU u svim institucijama koje su uključene u proces pregovora, kako bi Srbija mogla da ubrza rad na ispunjavanju ciljeva za pregovore o pristupanju Uniji.

Od srpskih vlasti će se zatražiti da im prioritet bude proaktivna i objektivna komunikaciju procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, kao i suzbijanje dezinformacija u nacionalnim medijima.

Odnosi sa Rusijom i Kinom postavljaju pitanja o strateškom pravcu Srbije

U izveštaju se navodi da se Srbija, nakon agresije Rusije na Ukrajinu, delimično uskladila sa stavovima Evropske unije u međunarodnim forumima, uključujući i generalnu Skupštinu Ujedinjenih nacija.

Navodi se da je Srbija nastavila da sarađuje sa EU u zaobilaženju sankcija i pružanju finansijske i humanitarne podrške Ukrajini.

Međutim, naglašava se da se Srbija nije uskladila ni sa jednom restriktivnom merom protiv Rusije, niti se uskladila sa većinom izjava visokog predstavnika o ovom pitanju.

Godišnji dokument upozorava da je Srbija održala visok nivo odnosa sa Ruskom Federacijom, te je intenzivirala odnose sa Kinom, što „postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije“.

Evropska komisija će u izveštaju podsetiti da se od Srbije očekuje da postepeno usklađuje svoju politiku prema trećim zemljama sa politikama i stavovima koje je usvojila EU, uključujući sankcije protiv Rusije.

Dijalog ključan za napredovanje na evropskom putu

Evropska komisija u izveštaju poručuje da će napredak Srbije ka Evropskoj uniji u mnogome zavisiti i od progresa u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom.

U dokumentu se upozorava da je Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, koji su lideri Srbije i Kosova postigli u februaru 2023. godine, te Aneks primene koji je usaglašen u martu iste godine u Ohridu, pravno obavezujući za sve strane.

„Bilo kakve formalnosti, uključujući i u vezi sa njegovim usvajanjem, ne bi trebalo da stoje na putu napretka u njegovoj primeni“, navodi se u nacrtu dokumenta o kojem je obavešten RSE.

Sporazumi, podsetimo, nisu potpisani jer je to odbio da uradi predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

U godišnjem izveštaju se navodi da Srbija i Kosovo moraju u potpunosti da primene sve prethodne sporazume o dijalogu.

Konstruktivnost strana će se procenjivati isključivo na osnovu onoga što primene, navodi se u nacrtu izveštaja, uz podsećanje da normalizacija ostaje suštinski uslov na evropskom putu obe strane.

Od Srbije se očekuje da privodi počinioce napada u Banjskoj

U nacrtu izveštaja se ocenjuje da su tokom perioda na koji se odnosi izveštaj bile visoke tenzije na severu Kosova.

Prema izvorima upućenim u sadržaj izveštaja, u dokumentu se navodi da na normalizaciju i dalje loše utiču nedovoljni koraci Srbije da obezbedi odgovornost za nasilni napad naoružanih kosovskih Srba na kosovsku policiju 24. septembra 2023. u Banjskoj.

Taj napad, kako se ocenjuje u izveštaju, predstavlja „najveću eskalaciju poslednjih godina“.