Zašto je Rusiji posebno stalo do ovogodišnjeg obeležavanja NATO bombardovanja?

Zasad nema naznaka da će do sednice i doći jer zahtev Rusije nije dovoljan za to, ali vesti o tome koliko je Rusiji stalo da se bombardovanje ne zaboravi stižu iz dana u dan.

Pojavile su se i glasine da će se čak i Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, na neki način obratiti građanima Srbije u nedelju, 24. marta kada će se širom Srbije obeležiti NATO intervencija.

Centralna manifestacija biće održana u Prokuplju na trgu u 20 sati.

Od ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića koji je u poseti Moskvi nismo dobili odgovor na pitanje da li su glasine o Putinovom obraćanju tačne ili ne.

Dačić se u četvrtak sastao sa ruskom kolegom Sergejom Lavrovim i zahvalio mu na podršci koju Rusija Srbiji pruža kada je reč o teritorijalnom integritetu i suverenitetu i pitanju Kosova ali i na predlogu da se održi sednica povodom bombardovanja.

On je uoči puta u Moskvu izrazio sumnje u održavanje sednice jer se, kako je objasnio, uoči nje glasa kako bi se proceduralno videlo da li treba se održi ili ne.

Dačić je objasno da je Rusija tražila da sednica bude održana 24. marta, ali da je njeno održavanje preneto za ponedeljak, jer SB ne radi subotom i nedeljom.

„To je još jedan pokazatelj kakav je odnos Zapada prema toj temi, prema stradanju srpskog naroda i zla koje su nam naneli tada“, rekao je on.

Ipak, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko kaže da Moskva sednicu očekuje i da na tome puno radi, ali da se sa Zapada puno protive.

„Realni smo i nemamo iluziju da Zapad može odmah da promeni svoj stav i prizna odgovornost za agresiju 1999.“, rekao je Harčenko, na konferenciji „NATO agresija – 25 godina kasnije“, u organizaciji Fondacije „Besmrtni puk Srbije“, kao i da su u toku pripreme za održavanje sednice.

Prema njegovim rečima, uz takvu sednicu i redovne sednice o Kosovu u UN, tema Kosova će biti prisutnija u tom telu. To, kako je istakao, neće odmah ali će polako omogućiti pravičniji pristup pregovorima o Kosovu i veću bezbednost za Srbe na Kosovu.

On je istakao da je bombardovanje Srbije značilo početak rušenja normalnog međunarodnog poretka „da bi Amerika izmišljala pravila kako njoj odgovaraju, od slučaja do slučaja“.

„Agresija na SR Jugoslaviju, odnosno Srbiju, neće se zaboraviti ni u Srbiji ni u Rusiji“, poručio je Harčenko.

I ruska Državna duma je usvojila nacrt teksta dokumenta kojim će se obratiti UN. Kako su preneli mediji, u tekstu se navodi da se oba doma Savezne skupštine Rusije obraćaju UN, međunarodnim parlamentarnim organizacijama i parlamentima stranih država sa pozivom da osude vojnu operaciju zemalja NATO-a protiv Jugoslavije, da se suprotstave pokušajima menjanja istorijske istine o tragičnim događajima 1999. godine, i da je u interesu kolektivnog Zapada da preduzmu mere kako bi se zemlje članice Alijanse pozvale na međunarodno-pravnu odgovornost za agresiju na SRJ.

Ukazuje se da je nekažnjivost NATO agresije na Jugoslaviju stvorila pretpostavke za nove vojne akcije širom sveta pod, kako se navodi, „maskom izjava o borbi za vrednosti slobode i demokratije“, prenela je agencija RIA Novosti.

“Uverenje kolektivnog Zapada u svoju nepogrešivost i pravo da odlučuje o sudbini drugih naroda i država dovelo je do stvaranja neonacističkog režima u Ukrajini koji je posle državnog udara 2014. postavio kurs za sprovođenje politike genocida nad ruskim stanovništvom i pokretanje oružanog sukoba na teritoriji ove zemlje”, navodi se u nacrtu rezolucije.

I to nije sve, u ambasadi Srbije u Moskvi je održana komemoracija povodom početka bombardovanja kaad je otkrivena spomen – ploča u znak sećanja na žrtve agresije, preneo je RTV.

Događaju je prisustovao veliki broj gostiju iz Srbije, Rusije i Republike Srpske, između ostalih i direktor Četvrtog evropskog departmana Ministarstva spoljnih poslova Rusije Jurij Pilipson, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, doskorašnji šef BIA-e Aleksandar Vulin, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, ali i zamenik predsednika Saveta Federacije Konstantin Kosačov, zamenik predsednika Državne Dume Aleksandar Babakov i još 40 senatora i deputata Federalne skupštine Ruske Federacije.

Kako shvatiti veliko rusko angažovanje povodom NATO bombardovanja pitali smo Dragoslava Rašetu, istraživača Novog trećeg puta i političkog analitičaar Dragomira Anđelkovića.

Rašeta za Danas navodi da Rusija svakako gleda da kapitalizuje svaku šansu da širi svoju ratnu propagandu i antizapadni narativ, stoga ne treba da nas iznenadi i ovaj postupak.

– Neka vrsta izolacije Srbije na međunarodnoj sceni i pojačano skretanje u desni populizam kako bi se energisala baza vladajuće koalicije čini ovaj potez više nego mogućim – ukazuje on.

A Anđelković navodi da je vojna intervencija NATO protiv Srbije, bez odobrenja UN, bila klasična agresija, pri čemu SAD sa saveznicima nisu samo napale suverenu državu da bi npr. promenile vlast, već su i preuzele kontrolu nad delom njene teritorije i zatim omogućile da tamošnji separatisti proglase tzv. nezavisnost i, protivno Rezoluciji 1244, preuzmu kontrolu nad terenom.

– Time su NATO sile koje su pokrenule agresiju protiv Srbije, totalno urušile međunarodno pravo. Stoga, logično je da ih Rusija, koju optužuju da je navodno to ona uradila u vezi sa Ukrajinom, podseća gde i kako je sve krenulo. Što se Srbije tiče, koja se suočava sa pritiscima SAD i vodećih članica EU da faktički prizna secesiju svoje pokrajine, do čega je dovela NATO agresija, svakako je za nju dobro što Rusija ceo svet podseća na to šta su nam SAD i partneri uradili. Uz to, za nas je uistinu korisno da se pravi paralela sa Ukrajinom, i da zapadno javno mnjenje tako ima osnov da razume da su mnoge tamošnje zemlje nama uradile baš ono što se sada dešava sa pomenutom istočnoevropskom državom – kaže on za Danas.

Kako dodaje, štiteći svoje interese, Moskva na taj način radi i nama u korist.

– Pokrenula je ono što je Vučić ko zna koliko puta obećao građanima Srbije, a nije imao hrabrosti da uradi kako se ne bi zamerio evroatlantskim faktorima kojima izdajom Kosova plaća nadoknadu za tolerisanje svoje autoritarne i kriminalne vladavine. Da je Srbija normalna zemlja, ona ne bi čekala da na pomenuti način postupi Rusija, već bi odavno pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje nepoštovanja Rezolucije 1244 od strane zemalja koje su dužne da je primenjuju. Međutim, mi nemamo nacionalno odgovornu vlast, već politički kartel na čelu države, koji iz lične koristi trguje nacionalnim interesima – zaključuje Anđelković.