Rusija sprečila SE da ispituje kršenja ljudskih prava u ratu

Savet Evrope ove sedmice doneo je odluku o isključenju Ruske Federacije iz članstva u toj organizaciji, posle suspenzije i pretnji isključenjem zbog ruskog napada na Ukrajinu, ali na zahtev Rusije da istupi. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije tim povodom izdalo je saopštenje u kome se navodi „rastajemo se od Saveta Evrope bez žaljenja“. Dan nakon toga, Savet Evrope doneo je odluku i da prekine sve odnose sa Belorusijom, koja nije bila punopravna članica SE jer nije potpisala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima ali jeste sarađivala sa SE.

Ovakvim potezom Rusije, na gubitku su, najpre, njeni građani, u smislu mogućnosti za zaštitu njihovih ljudskih prava pred organima SE, ali je i Savet Evrope izgubio mogućnost da jednu „odmetnutu državu“ privoli evropskim standardima zaštite ljudskih prava, kako ukazuje za Danas Dejan Pavlović, docent na Fakultetu političkih nauka i stručnjak za međunarodno pravo ljudskih prava.

– Ključno pitanje je: da li je bilo celishodnije – kako za građane Rusije, tako i za međunarodnu zajednicu – da Rusija bude samo suspendovana, a da Savet Evrope pokuša da vodi pregovore i politiku „malih uspeha“ i „malih koraka“ odnosno da li jednu odmetnutu državu držati unutar sistema ili je prepustiti „samoj sebi“ – navodi Pavlović.

Njegova ocena je da su članice SE nisu mudro postupile  dozvolivši da Rusija izađe iz SE, odnosno što nisu pokušali „da je drže bliže sebi“. Glavna dilema je, kako ističe on, ko ima štetu, a ko ima korist od izlaska Rusije iz SE. Rusija ima slab bilans sprovođenja odluka Evropskog suda za ljudska prava (oko 40%) i samo je Azerbejžan lošiji u tom pogledu, ali je to istovremeno i pokazatelj da je Savet Evrope doprineo da se od 1996. unaprede prava osoba koji su pod ruskom jurisdikcijom u 40% slučajeva, a usput da se otklone neki sistemski problemi.

– Korist nema niko, a štetu imaju građani Rusije koji gube jedinu racionalnu priliku da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava kako bi zatražili zaštitu pred Evropskim sudom za ljudska prava, koji ima visok nivo autoriteta, navodi Pavlović.

Osim toga, ono što je možda još i važnije, u trenutnom periodu krize i ratnih sukoba u Ukrajini, jeste što se izlaskom Rusije iz SE, smanjuje prostor za pozivanje na odgovornost ruskih vlasti i poštovanje osnovnih ljudskih prava, pre svega u pogledu zabrane mučenja, pravičnog suđenja, slobode izražavanja I udruživanja.

– Gubi se i mogućnost da se mehanizmima SE ispitaju kršenja ljudskih prava u samom ratnom sukobu, jer čak i ako se nisu desila na teritoriji države članice, (nego npr. na teritoriji Ukrajine, prim. aut.) ako jedna država (članica SE, prim. aut.) ima efektivu kontrolu nad tuđom teritorijom onda se mogu pokrenuti postupci protiv nje – objašnjava Pavlović.

– Za Rusiju više ne važi obaveza iz Protokola 13 uz Konvenciju o zabrani izricanja smrtne kazne koja postoji za sve članice Saveta Evrope, Ruska Federacija neće više sarađivati sa SE, a Vlada Rusije koristiće argumente da se radi o politizaciji – navodi Pavlović.

Podsetimo, Savet Evrope je suspendovao članstvo Rusije 25. februara, dan nakon što je izvršila invaziju na Ukrajinu ali članstvo Rusije u ovom telu već duže vreme je pod znakom pitanja.

Naime, još od ruske aneksije Krima 2014. godine, Savet Evrope je pokušavao da izvrši pritisak te je zbog toga oduzeo Moskvi pravo glasa u organima ovog tela. Rusija je usled toga 2017. godine prestala da plaća članarinu čime je SE izgubio oko 30 miliona evra godišnjih prihoda što je izazvalo finansijske probleme za ovu organizaciju. Dve godine nakon toga, Rusiji je vraćeno pravo glasa. Rusija je bila članica SE od 1996. godine.

Sada je otvoreno i pitanje šta će biti sa ruskim uposlenicima u organima Saveta Evrope, odnosno predstavnicima evropske birokratije koji su delegati ispred Ruske Federacije.