Ruske agente hitno proterati iz Srbije: Zaključci civilnog društva u okviru priprema Berlinskog procesa

Brisel više ne bi trebalo da bude pasivan prema neliberalnim uticajima na Balkanu, već da im se aktivno suprotstavi, bilo da potiču iz EU ili van nje, navodi se i dodaje da pretnje od ruskog, kineskog ili drugih štetnih uticaja, posebno tamo gde ih vrše evropski posrednici, treba shvatiti ozbiljno i suprotstaviti im se svim raspoloživim političkim, pravnim i finansijskim merama.

– Bavljenje pitanjima ratnih zločina, suočavanja s prošlošću i memorijalizacije je ključno. Politički lideri u regionu i EU treba da otvoreno govore i deluju protiv veličanja ratnih zločinaca, tužioci i sudije za ratne zločine u regionu treba bolje da sarađuju, a direktiva EU o pravima žrtava treba da se primenjuje na Zapadni Balkan, posebno u vezi sa ranijim ratnim zločinima – piše u delu zaključaka pod podnaslavom – Hitne mere.

Kako se dodaje, popuštanje Srbiji od strane EU je na vrhuncu i treba ga prekinuti.

– Mreže korupcije moraju biti presečene. Ruski agenti proterani iz Srbije. Moraju postojati posledice za priliv ruskog novca u Srbiju, a EU bi trebalo da bude kritičnija prema neliberalnoj ulozi pravoslavne crkve – piše u zaključcima.

Među hitnim merama navodi se i da sve države članice EU treba da priznaju Kosovo i dozvole viznu liberalizaciju.
Osim što se ukazuje na tolerisanje i promociju ratnih zločina i zločinaca od strane političkih lidera, kao jedan od najvažnijih zaključaka ističe se nužnost međusobnog pomirenja u regionu jer su procesi izgradnje država u regionu – demokratizacija, vladavina prava, odgovorno građansko obrazovanje, slobodni i pošteni izbori, borba protiv korupcije i nezavisnost medija – međusobno su povezani sa tim pitanjem.