Ruski veto – opasan

U Evropskoj uniji se s pažnjom očekuje rasprava šefova diplomatija Grupe 8, u sredu u Potsdamu, o gorućim svetskim pitanjima, uz očekivanje da se možda razjasni i u kojem pravcu bi moglo da se usmeri sada zakočeno rešavanje statusa Kosova.
Prema evropskim diplomatskim izvorima šefovi diplomatija SAD, Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, Kanade i Japana trebalo bi da liderima tih zemalja, koji se sastaju kroz nekoliko dana u Nemačkoj, predoče ima li izgleda da se rezolucija o Kosovu u neko dogledno vreme usvoji u Savetu bezbednosti UN. I EU i NATO smatraju, međutim, da bi pomeranje odluke za jesen moglo izazvati veću napetost „na terenu“, naročito zbog mogućeg delovanja „ekstremnih grupa“. Mada su, kažu obavešteni izvori, od albanskih kosovskih vođa dobijena uveravanja da će albansko stanovništvo biti strpljivo, jer veruje da će Kosovo konačno biti nezavisno.

Unosek preko medija obavešten o inicijativi Vlade

Beograd/Beč – Kancelarija specijalnog izaslanika UN za Kosovo (Unosek) nije obaveštena o inicijativi Vlade Srbije za pokretanje novih pregovora o budućem statusu Kosova, izjavio je juče portparol Unoseka Remi Durlo. „Unosek nije obavešten o inicijativi Vlade Srbije“, rekao je Durlo u telefonskoj izjavi agenciji Beta i dodao da je kancelarija Martija Ahtisarija „to saznala putem medija“. Durlo je podsetio da je inicijativa srpske vlade upućena generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu i dodao da je i ne očekuje u Unoseku. On je, takođe, naveo da se u sedištu UN ne spominje ni eventualni datum sastanka Saveta bezbednosti posvećen Kosovu. Vlada Srbije zatražila je u petak od generalnog sekretara UN nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije.

Evropskoj uniji je od izuzetno velike važnosti da se sagleda može li uveliko pripremljena misija EU krenuti na Kosovo, uz mandat utemeljen na odluci Saveta bezbednosti UN. U protivnom, saglasne su sve članice EU, na Kosovo ne može krenuti ova misija koja se priprema pod uslovom da Kosovo dobije „međunarodno pravno i politički jasan status“.
U institucijama i vladama evropske dvadeset sedmorice veruje se da će podrška svih članica Saveta bezbednosti UN iz EU nacrtu „američko-evropske rezolucije“, zasnovane na planu Martija Ahtisarija, dovesti do situacije da se, uz moguće uvažavanje nekih ruskih i srpskih zahteva, „ka rešenju otvori i Rusija“ koja, isto kao i Kina, odbacuje nametnutu „nadgledanu nezavisnost“, što bi kao krajnji ishod dala primena Ahtisarijevog plana.
Diplomate u Briselu potvrđuju da u EU vlada uverenje da bi krajnje nepovoljno i za dalji razvoj opasno bilo da dođe do ruskog veta na predlog rezolucije u Savetu bezbednosti UN, odnosno jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova, kako prete Amerikanci. Zbog toga se u nekim krugovima EU razmišlja i da li bi kao prihvatljivo, prelazno rešenje bilo i to da se pitanje statusa pomeri za jesen, a da Savet bezbednosti UN svojom odlukom omogući da misija EU preuzme od UN upravu nad Kosovom, što bi podrazumevalo i delimično veće prenošenje ovlašćenja i odgovornosti na lokalne vlasti za razvoj u Pokrajini.
Evropska komisija je ubeđena da je međunarodno prisustvo nužno za još duže vreme na Kosovu da bi se istinski pripremila „evropska perspektiva“ Pokrajine. U izveštaju koji je Misija Saveta bezbednosti UN podnela o svojoj poseti Prištini, Beogradu i Briselu navodi se stav evropskog komesara Olija Rena da „EU ima poseban zalog“ u toj evropskoj perspektivi Pokrajine kojom će biti podstaknute nužne demokratske reforme.
Ren je naglasio i da „jedino suverene države mogu da stupaju u ugovorne odnose s EU, što je nužan korak u procesu ulaska u članstvo EU“. Solanin bliski saradnik je petnaestorici ambasadora SB UN predočio pet ciljeva EU na Kosovu- izgradnja multietničkog društva, stvaranje funkcionalnih ustanova koje će preuzeti odgovornost i davati na uvid kako rade, jasna namera da se ne uspostavlja međunarodni protektorat, puno angažovanje EU u saradnji sa Srbijom, kao i saradnja sa zemljama u susedstvu.
Visoki predstavnik EU Havijer Solana je Političko-bezbednosnom komitetu EU već predložio da francuski general Iv de Kermabon, bivši komandant Kfora, bude naimenovan za šefa buduće misije EU „za operaciju rešavanja kriza“ na Kosovu.