Rusu iz "Noćnih vukova" uskraćeno gostoprimstvo u Crnoj Gori

Odnosno nije mu produžen boravak, iako on već godinama živi u Crnoj Gori, a ne sumnjiči se da je planirao ili učinio bilo šta što bi dovelo do takve odluke, kažu izvori Danasa bliski Noćnim vukovima Srbije, koji su zamolili da ime pripadnika te organizacije i grad u kojem živi ostanu poznati redakciji, a ne budu objavljeni.

– Verujemo da je takva odluka politička i da ima veze sa crnogorskim izborima, jer nema drugog razloga da bude doneta. Ovaj naš član ruske nacionalnosti se, inače, u Crnoj Gori već godinama bavi nekretninama i ne meša u politiku, a sve što čini je da na svoj način, kroz članstvo u Noćnim vukovima, širi srpsko-rusko prijateljstvo. Očigledno je da smo kao Noćni vukovi nekada poželjni, a nekada nepoželjni, u zavisnosti od politike koja se vodi – kažu naši sagovornici.

Oni dodaju da “nemaju informacije” da je neki ruski državljanin ovih dana proteran iz Srbije zbog sumnje u špijunažu, odnosno zbog učešća u pripremama izazivanja nereda ili terorističkih akcija pred izbore u Crnoj Gori. Noćni vukovi su, podsetimo, motociklistički klub, ali čiji je zaštitni znak ljubav prema Rusiji, i koji ima bliske veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Podsetimo, premijer Aleksandar Vučić je informaciju Danasa iz vrha vlasti da je nekoliko ruskih državljana proterano zbog špijunaže delimično potvrdio. On je, odgovarajući na pitanje da prokomentariše ova saznanja, rekao da „nije sve u tome netačno“. Danasu je rečeno da samo BIA ima konkretne informacije o čemu je tačno reč. Novinari našeg lista raspitali su se i kod proruskih organizacija i udruženja, i dobili uglavnom isti odgovor – da oni ne veruju zvaničnom Beogradu.

Politički kontekst

Politički kontekst događaja protekle sedmice – vezano za špijunske aktivnosti protiv prozapadne vlasti u Crnoj Gori, ili o sumnji da je CIA navodno špijunirala Upravu kiminalističke policije Srbije, može biti priprema za predsedničke izbore. Pozadina ide u pravcu odluke premijera Aleksandra Vučića da se lično kandiduje na predsedničkim izborima 2017. Prema saznanjima Danasa, u vrhu vlasti se traži da sve stranke koje su u Vučićevoj vladi podrže jednog kandidata – koga će premijer predložiti.

On je najavio da će se predsedničkim izborima baviti za šest meseci, što se poklapa sa parlamentarnim izborima u Nemačkoj. Smatra se da bi Vučić izjašnjavanje odložio zbog ishoda tih izbora, isto tako što je letos formirao vladu posle Bregzita i zadržao u koaliciji Ivicu Dačića. U situaciji kada je sadašnji predsednik Tomislav Nikolić, koji ne krije ambicije da se bori i za drugi mandat, previše proruski, balansiranje u sadašnjim špijunskim igrama neophodno je kako bi se na predsedničkim izborima u Srbiji izbegla podela na pro-NATO i proruskog kandidata. Ta podela može se izbeći jedino ako se sam Vučić kandiduje, i ako se to obrazloži spoljnopolitičkim interesom zemlje. Takođe, smatra se i da predsednički kandidat ne može pobediti samo glasovima onih koji su za EU, niti onih koji su za Rusiju, te da predsednički kandidat mora da objedini oba opredeljenja kako bi pobedio. Zato se balansiranje u scenariju te kampanje održava u ovonedeljnim špijunskim scenarijima i svodi se na Istok i Zapad – Vučić se istog dana kada se video sa ruskim obaveštajcem Nikolajem Patruševim, čuo i sa komesarkom EU Federikom Mogerini.

Ovo poslednje je i nekakav politički epilog sedmice u kojoj se odigravao „hladni rat“ u kome su „padali“ špijuni sa Zapada i Istoka, ali pre svega na nivou smišljene kampanje u medijima, koja se naslonila na pojedine realne događaje.

Kao u „hladnom ratu“

Vremenski sled tih događaja račva se u tri pravca. Prvi pravac je jedini pod istražnom obradom. Reč je o uhapšenim državljanima Srbije na dan crnogorskih izbora 16. oktobra pod sumnjom da su paravojna kriminalna grupa, koja je navodno ušla u Crnu Goru i unela velike količine oružja i municije sa ciljem da izazove oružane sukobe, pa čak i likvidacije. Međutim, od dvadesetoro uhapšenih, od kojih je šestoro odmah pušteno, obučenost da izvede takvu akciju ima jedino bivši komandant Žandarmerije Bratislav Dikić. Uverljivost ove akcije odmah je osporila crnogorska opozicija, ali i većina medija u Srbiji, tvrdeći da je je hapšenje u funkciji medijskog spina. Gotovo odmah pojavilo se tumačenje da je spin presudno doprineo da DPS Mila Đukanovića osvoji nedostajući mandat, potreban da sa manjinskim strankama ima većinu u parlamentu.

Uverljivost scenarija nije pojačana ni kada je u podgoričkim dnevnim novinama objavljen transkript, a potom i snimak Dikićevog razgovora u šiframa sa Beograđaninom Aleksandrom Sinđelićem Sinđom. Crna Gora je saopštila da je Sinđelić bio glavni organizator grupe, a ipak on se odmah oglasio na svom Fejsbuk profilu, tvrdeći da je u Novom Beogradu, da je MUP Srbije poznata njegova adresa i da niko ne dolazi po njega. Na tom profilu piše da je Sinđelić rođen u Moskvi, i da mu je nadimak Srpski vuk. Sinđelić na Fejsbuku tvrdi da je 2002. bio u obezbeđenju „nekih ljudi u Crnoj Gori, a neki od tih osoba su bili i Milovi ljudi“, te da ih je navodno napustio kad je video da se bave kriminalnim radnjama.

Međutim, nakon toga premijer Aleksandar Vučić prvo najavljuje sednicu Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, pa se posle nje obraća na pres-konferenciji obaveštavajući građane da je u Srbiji uočena pojačana aktivnost stranih službi, i da detalje ne može da saopšti zbog Zakona o BIA. Saopštava i da se vodi postupak protiv funkcionera UKP zbog odavanja podataka stranoj službi. Ali, takođe tvrdi i da su otkriveni materijalni dokazi da su u Srbiji pripremane različite nelegalne aktivnosti za teritoriju Crne Gore, da je privedeno nekoliko osoba u Beogradu, da te osobe nemaju veze sa državom Srbijom.

Dve do tri karike

“Došli smo do dokaza da su određena lica – svakako ne oni koji su dole (u Crnoj Gori) uhapšeni – pratila putanju kretanja premijera Crne Gore na dnevnom nivou, u svakom sekundu, i obaveštavala druge o tome”, rekao je premijer dodajući da je informacija prosleđena crnogorskom tužilaštvu.

Politički, ovo je bila dovoljna podrška Milu Đukanoviću, koji je smesta izjavio da su otkrivene dve karike izborne zavere i da samo nedostaje treća. Kao garant uverljivosti, iza premijera Vučića su na pres-konferenciji stajali specijalni tužilac Mladen Nenadić, šef BIA Aleksandar Đorđević i ministar policije Nebojša Stefanović, što je praksa koja datira još iz vremena kad je Vučić bio prvi potpredsednik vlade, a pored njega bio Miljko Radisavljević i drugi funkcioneri.

Međutim, mediji u Srbiji kao glavnu priču prate prvi slučaj službenika UKP – ispostavlja se da je dnevni list Alo nedelju dana pre hapšenja u Crnoj Gori objavio da je uhapšen V. P., koji je odavao navodno tajne američkoj CIA. Posle premijerove objave tabloidi bliski vlasti grade scenario kao iz hladnog rata – nezvanična medijska saznanja o kretanju V. P. po zemunskom parku i gradskom prevozu na sastanak sa kontaktom. Pojedini portali pak tvrde da je reč o službeniku UKP koji je bio zadužen za međunarodnu saradnju u MUP te se po toj liniji najzvaničnije susretao sa strancima. U svakom slučaju, ovom pričom je uspostavljen balans – i ruske i američke službe, kao što će dolazak ruskog obaveštajca Nikolaja Patruševa u Beograd biti balansiran Vučićevom posetom sedištu NATO krajem novembra.