Ružić: EU je strateški prioritet

 Prema njegovoj oceni, „usklađivanje naše spoljne i bezbednosne politike sa EU u ovom momentu ne iziskuje bilo kakvo okretanje leđa Ruskoj Federaciji“.

Ružić misli da će tema odnosa Rusije sa EU, koja je takođe u procesu prestrukturiranja nakon Bregzita i svih izbornih ciklusa, iščeznuti pre nego što Srbija stigne do ulaska u Uniju.

„Važno je da ispunimo standarde, ne zbog Unije nego da izvršimo reformu našeg mentaliteta i kao spremno društvo sa razvijenim institucijama sačekamo ulazak u EU, koja će 2021. odudarati od sadašnjeg ustrojstva“, smatra Ružić.

Na pitanje da li može doći do normalizacije odnosa sa Kosovom do 2021.godine, tako da se zatvori poglavlje 35, Ružić je odgovorio da je to moguće, ukoliko postoji dobra volja.

„I dok sam se bavio evropskim integracijama podsećao sam na izreku da je za tango potrebno dvoje, ovde je potrebno troje, Beograd, Priština i Brisel, i mislim da je susret predsednika Vučića i gospodina Tačija okidač, inicijalna kapisla za nastavak dijaloga“, rekao je Ružić.

Važno je da se sve tačke Briselskog sporazuma implementiraju, objasnio je Ružić, „da osnivanje Zajednice srpskih opština bude prva tačka po formiraju kosovske vlade, da se dnevni život naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji ne
vezuje isključivo za normu“.

Normalizacija odnosa iziskuje mnogo mudrosti, živaca i hrabrosti, ali Ružić misli da je „razvezivanje kosovskog Gordijevog čvora otvorilo mogućnost da standarde koji nas vode ka EU ispunimo što pre, a krajnji epilog neće značiti
priznavanje samoproklamovane nezavisnosti“.

„Kosovo nije subjekt međunarodnog prava, nije član UN, to nije država, to je provizorijum, ali u interesu našeg naroda i Albanaca je da izgrade društvo koje ima evropsku perspektivu“, naglasio je Ružić.

Na pitanje o ustavnim promenama i da li se one svode na kosovsko pitanje, Ružić se nije složio sa ocenom da je to samo zbog Kosova i podsetio da je „najviši pravni akt donet 2006. i da je mnogo toga postalo neuvremenjeno“.

„Ustavne promene su političko pitanje par ekselans, to je i pitanje odgovornosti prema građanima, političkog liderstva I hrabrosti da se promene sprovedu“, ocenio je Ružić.

„Siguran sam da ta hrabrost ne manjka ni predsedniku ni liderima vladajuće koalicije“, istakao je Ružić, koji se nada da svest postoji u opozicionom političkom spektru i da će razgovarati kad dođe vreme.

Na konstataciju da je u SPS često bio „nestašni dečko“, Ružić je uzvratio da „razmirica u SPS nije bilo i da je to sušta neistina“.

„Ja nisam nestašan, nego neko ko o društvenim procesima zdravorazumski govori, samo je spinovanjima i medijskim spekulacijama pravljen problem gde ga nema“, ocenio je Ružić, koji smatra da nije vreme za „afirmisanje malih
razlika i narcizma koji svi imamo“.

Ružiću je drago što je učestvovao u „saniranju neuralgičnih tačaka“ u sredinama gde saradnja SNS i SPS nije bila na zavidnom nivou.

Napominjući da taj proces i dalje traje, Ružić je istakao da strateška saradnja daje rezultate i da nema razloga da tome oponira, ni lično, ni partija koja sada ima pet veoma odgovornih mesta u Vladi.

„Birači SPS i SNS se razlikuju, ali ne razlikuju se u suštinskoj stvari – vole Srbiju, vole svoju državu“, ocenio je Ružić i dodao da to ne znači da je drugi ne vole, ali da je „vole na drugi način, vide je kroz drugačiju vizuru“.

„Mogu samo kao uvereni demokrata da izrazim žaljenje što Srbija nema opoziciju koja je korektiv vlasti i argumentovanom kritikom popravlja poteze vlasti, ako za to ima potrebe“, rekao je Ružić.