S kojim političkim bagažom Zorana Mihajlović odlazi iz SNS?

S obzirom na to da se može pretpostaviti da će ona nastaviti da bude politički aktivna, postavlja se pitanje s kakvim bagažom odlazi od naprendjaka i hoće li joj on biti teret ili olakšica.

Cvijetin Milivojević, politikolog, za Danas kaže da Mihajlović realno nema politički kapacitet i harizmu da pravi svoju političku stranku jer nije ni gradila kapacitet političarke u pravom smislu reči.

– Ona je bila u najvećem delu javnosti prepoznata kao neki stručnjak, ali i pre svega kao neko ko je ekonomski lobista. Deo njenih protivnika u dojučerašnjoj stranci je nazivao američkim lobistom. Ne mislim da je to baš tako, već da je bila ekonomski lobosta. Jedno vreme, pogotovo u fazi G17 političke karijere, nije to ni krila – navodi on.

Prema njegovim rečima, logično pitanje je na koji deo političkih aktivista koji su bili u nekim strankama može da računa i na koji deo birača.

– Na one koji su bili u G17, u SNS, u opozicji, građanskoj ili naciolanoj? Ne, to je potrošena priča. Ona je bila jedino u strankama vlasti. Započela je javni život kao šef kabineta Miroljuba Labusa dok je bio potpredsednik vlade iz redova G17. I zatim u SNS, u kojoj je bila do sada, osim dve godine pre dolaska naprednjaka na vlast ali kada je bilo jasno da će biti. Nije bila neko ko se borio na ulici kao neki ljudi dvedesetih ili dvehiljaditih godina za svoju političku poziciju. To je jedna vrsta kabinetskog političara. Želim joj svaku sreću naravno – kaže Milivojević.

Ne možete biti stručnjak baš za sve oblasti

On dodaje da mu je čudan način na koji javno pokazuje nezadovoljstvao činjenicom da nije ostala u vladi, a vodila je sedam ili osam resora za vreme vlasti naprednjaka, budući da je od 2012. u kontinuitetu ministarka sa više spojenih resora.

– Ne možete biti stručnjak baš za sedam osam oblasti. Ipak, deluje da je ministar sa nekim znanjem i koji nema kupljenu školu – smatra on.

Prema njegovim rečima, mora biti svesna da je bila deo vlada koje nisu bile isključivo srpske nego uvek vlade kopromisa u kojima se prepoznavao rukopis velikih, Vašingtona, Moskve i dela EU, pre svega Nemačke ili Britanije, i da je u toj raspodeli karata delovala kao stručnjak za neke ekonomske oblasti i bila prepoznata kao američki čovek.

Kako nastavlja, u situaciji kada je Vučić hteo da pokaže kako je raskrstio sa stranim interesima, uklonio je s njom i ljude koji su bili prepoznati kao zaštitinici ruskog interesa.

– Za moj ukus, s obzirom na veliko životno i političko iskustvo, reagovala je pomalo ishitreno i naivno. Pokazala je da joj je jedino bitno da bude ministar a ne da radi nešto na dobro građana. Čim prvi put nisam ministar ne valja ni Vučič ni stranka, a bila si deo te stranke i boga mi jako kooperativna i operativna kada je vređana opozicja i iživljavalo se nad građanima i učestvovalo na nedemokratrskim izborima. Nije bila glas demokratije niti evrospkih vrednosti na koje se retroaktvno poziva. Kako se za to zalažete kad ste u vladi i ne smeta vam da crpite kapacitet iz nedemokratskih izbora – pita se Milivojević.

Na konstatciju da ona kaže da je bila skrajnuta i napadana u vladi, odgovara opet pitanjem kako neko može biti skrajnut a ušao je u pet vlada.

Gde je tu princip?

A na njene reči da je govorila da neće u poslenju vladu, Milivojević navodi primer bivše ministarke Jadranke Joksimović koja je prema njegovom sudu iz principijelnih razloga odbila da uđe u vladu uz obrazloženje da joj, ako nije dobro obavljala dužnost ministarke za EU, nije potrebna utešna varijanta.

– Takav stav cenim. Zorana Mihajlović je rekla Vučiću ne i doviđenja tek kad nije bila u izboru za vladu. Da biste gradili političku karijeru, a bili ste u vlasti, građani moraju da prepoznaju da ste stalno bili u opozicji toj vlasti. Pa da ste sad iz principijelnih razloga izašli a ne zato što više niste ministar – ukazuje on.

Upitan da li misli da je u javnosti prevagnulo mišljenje da je iz stranke otiša zbog ministarskog mesta u odnosu na njeno oponiranje unutar vlade koje, ipak, nije bilo tako retko, Milivojević odgovara da sa principima nema nikave veze ako kažete da ste za opciju „Evropa po svaku cenu“, a sedite u stranci u kojoj ogroman broj glasača Vučića ne vidi kao evropejca nego radikala.

– Nema veze ni sa ideologijom. Šta je ideologija SNS. Očigledno je ona znala pa je bila toliko dugo – navodi on.

I Ivana Petronijević, novinarka i analitičarka Demostata, za Danas navodi da je MIhajlović od 2012. bila na ministarskoj funkciji i da je onog trenutka kada je izgubila funkciju u Vladi počela u javnosti da pokazuje nezadovoljstvo, a potom i napustila stranku.

– Mihailović je neko koga u SNS nisu doživljavali kao „domaću” i nije imala snažnu podršku u bazi i u članstvu. Za njenih poslednjih deset godina, što u Ministarstvu energetike, što u Ministarstvu infrastrukture, lično za nju se ne mogu vezati veći uspesi – sve uspehe koji se tiču infrastrukture i pozitivnih projekata Aleksandar Vučić je prigrabio za sebe. Što nije slučaj i kada je reč o neuspesima, poput EPS-a – ukazuje ona.

Od čega zavisi njena opoziciona budućnost

Kako dodaje, vreme će pokazati da li će i kome Mihailović naneti štetu ili doneti korist, opoziciji ili vlasti.

– Naime, biračko telo SNS u ogromnoj većini nije proevropski orijentisano i nije na liniji koju ona zastupa. Njena opoziciona budućnost zavisi od toga koliko će biti oštra i konkretna u kritici svoje bivše stranke i politike koju zastupa vlada, da li će se osvrtati na teme koje su za građane najbitnije, među kojima su korupcija, socijalna i ekonomska pitanja, životni standard – skreće pažnju Petronijević.

Kako ističe, pre svega, njen opozicioni volumen zavisiće od toga koliko će oštrica njene kritike biti usmerena lično ka Aleksandru Vučiću, koji je personifikacija SNS.

– Mihailović ima potencijal da se opoziciono angažuje, a ostaje da vidimo da li će se učlaniti u neku opozicionu stranku ili će formirati svoju. Ostaje da vidimo i da li će neko od njenih sada već bivših kolega iz SNS krenuti za njom – zaključuje Petronijević.