Sa Đilasom među kokoškama i jabukama

E pa može i to – ubeđen je Dragan Đilas, jedan od najnapadanijih opozicionara, koji proteklih meseci pokušava da ujedini opozicione stranke i pokrete u Savez za Srbiju.

Taj mu se posao, čini se, ipak malo odužio, ali on ne gubi nadu u dogovor svih. Smeši mu se brk na mogućnost eventualnog dogovora sa Dverima, ali kaže da nije tačno da je razgovor s njihovim liderom došao do razlike u mišljenjima o Ratku Mladiću, već da su samo razmenili mišljenja o opozicionoj sceni i potrebi da se vlast smeni.

S obzirom na to da je u delu javnosti prepoznat kao navodno bolji menadžer nego političar, zaintrigirala nas je njegova poslovna poljoprivredna delatnost u koju je nedavno ušao.

– Kada ne rušim Vučića, provodim vreme sa decom, treniram, pijem kafu ili putujem, ali može i moja poljoprivredna delatnost – kaže on ne baš oduševljen kada smo mu predložili put do Negotina, gde ima plantažu jabuka i farmu kokoški sa koje se sakupljaju organska jaja.

Sa nama na put kreće i Dušan Nikezić, savetnik nekadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića i bivši državni sekretar Ministarstva finansija. On je direktor Đilasove firme PIK Omladinka.

– Mi smo levičari, zato se zovemo Omladinka – kroz smeh objašnjava Đilas. On u Negotin ide jednom u par meseci. U potpunosti veruje direktoru, ali i Vojislavu Kojiću Vojčetu, lokalnom menadžeru, koji unazad tri godine radi i nadgleda posao.

– Ne znam šta bismo bez njega. Ako nemaš čoveka na lokalu, džaba ti posao. On rešava milijardu stvari – kaže Đilas dok vozi auto-putem pazeći da ne prekorači brzinu. Nikezić ga s vremena na vreme, kada smo zašli na lokalne puteve, upozorava da smanji gas jer se približavamo naseljenim mestima. Priča nam kako ne veruje u otkaz i kako nikada nikog nije otpustio. Tvrdi da su ljudi iz njegove firme uvek sami odlazili i to na bolje položaje, što je njemu, kako kaže – bilo drago. Nikada se nije mešao u posao svojih direktora, nastavlja priču, i dodaje da je to za njega „dobar pristup“.

– Uspeo sam u poslu jer imam dara, sposoban sam i pametan – ocenjuje samog sebe Dragan Đilas, kada se ubrzo potom povela priča o njegovom bogatstvu merenom od 25 miliona evra.

Đilas iznova demantuje da ne poseduje toliki novac. Ponavlja da je u politiku ušao kao bogat čovek, da bogatstvo nije uvećao baveći se javnim poslom. „Ušao sam u politiku kada sam napravio prve pare i kada niko nije mogao da me kupi“, odgovara on u kontekstu svog tajkunskog imidža.

Nije izostalo ni opisivanje njegovog mozga kao „matematičkog“.

– U marketingu su uglavnom bili kreativni ljudi, a ja imam matematički mozak i shvatio sam šta je bolji i isplativiji posao – kaže on. Negira iznova da je koristio rupe u zakonima i da je preprodajom sekundi za oglašavanje na televizijama i oglasnog prostora u štampanim medijima izvlačio novac iz beogradskih javnih preduzeća, jer sa njima, kako kaže, njegova firma nikada nije sarađivala.

Dok se približavamo plantaži jabuka u selu Metriš Đilas pokazuje plantažu jabuka Miroslava Miškovića. Ideju za ovaj biznis dobio je izgleda baš od Miškovića. Kako kaže, na tri uzastopna zajednička ručka mu je Mišković pričao samo o jabukama.

Na plantaži u Metrišu, predstavlja Đilas, zasađene su dve sorte jabuka, zlatni delišes i greni smit, na 8,5 hektara. Plan mu je, priča nam, da uvećava rod od 65 na oko 200 tona ove godine. Plantaža ima zaštitu od grada i sistem kap po kap navodnjavanja. Ove godine je ta protivgradna mreža, kaže naš saputnik Nikezić, dva puta spasila zasad od grada.

Na plantaži nas čeka Vojče i još dvojica radnika, koja su se, izgledalo je tako, baš obradovala što vide gazdu. Kažu da je gazda dobar, da posao nije lak, pogotovo leti, ali i da im je plata dobra. Za njih, čini se, dovoljno – u proseku oko 45.000 dinara. Po potrebi, priča nam Vojče, organizuje i sezonske radnike iz sela. Đilas se ubacuje i pohvaljuje da se i u ovoj njegovoj firmi poštuje pravilo da svaki radnik dobija po 1.000 evra kada dobije dete. U tom momentu ga najmlađi od njih obaveštava da je dete na putu i da spremi pare.

Posle obilaska plantaže na kojoj je plod tek počeo da niče, koristimo blizinu Sikolske reke i idemo do nje da se rashladimo, što bi se reklo – po vrelom majskom danu. Usput se Đilas kod Vojčeta raspituje o stanju opozicije na lokalu. Vojče je, inače, lider lokalne grupe građana koja se priključila LDP i koji sarađuje sa DS. Iz priče zaključujemo da će Vojče ubuduće biti ipak deo Đilasovog političkog saveza.

Iz Metriša krećemo put sela Sikole, u kojem je, baš podno planine Deli Jovan, farma organskih jaja na kojoj je 2.600 kokošaka, a koje mesečno, navodi nam Nikezić, daju oko 50.000 jaja. Kao i kod jabuka, i ovde je plan, dodaje Đilas, povećanje broja kokošaka i dobijenih jaja – za izvoz.

Dok se vozi lokalnim putem, Đilas sa izrazom ogorčenja pokazuje njive koje nisu obrađene i koje su pod travom. A sve bi, kako kaže, bilo drugačije kada bi se ulagalo u poljoprivredu, koja je, misli on, naša budućnost, kad bi neko, dodaje, imao ideju kako da svima olakša bavljenje tim poslom.

– Suština je u tome da onaj ko proizvodi ne zavisi od hladnjačara i otkupljivača. Napravi se sistem hladnjača kojima država propiše maksimalnu cenu za skladištenje proizvoda. Proizvođač preda proizvode i dobije sertifikat. Svakog ponedeljka u 12 sati se objavljuje cena koja je aktuelna na svetskoj berzi i proizvođač odlučuje da li će da proda ili da čeka. Pošto ima troškove života, poljoprivrednik ode sa sertifikatom u banku i dobije pozajmicu za koju je garancija proizvod koji je predao. Tako proizvođači sami odlučuju šta će i kad da prodaju i sprečava se potencijalno monopolsko ponašanje otkupljivača i hladnjačara – izlaže ideju Đilas dok užina pilav. Posle užine uzima lek za pritisak koji mu stoji u kolima da bi ga, kaže, uvek imao pri ruci i da ne bi zaboravio na terapiju.

U obilasku farme Nikezić objašnjava da su jaja organska, jer kokoške jedu prirodnu hranu, kreću se i zimi po dvorištu, jer su, saznajemo, poludivlja francuska sorta. Ne smeta im ni debeo minus. Uzimaju se kao jednodnevni pilići koji se odgajaju, a politika firme je da se kokoške ne ubijaju ma koliko da su stare. One borave u posebnom delu farme. Prostor u kojem su kokoške je opremljen po svim standardima, tvrde oni, o čemu se posebno vodi računa, jer provere inspekcija su česte.

Prave konkurencije u proizvodnji organskih jaja Đilas gotovo da i nema, odnosno konkurencija ih zaobilazi, jer se oni koji se odluče za organsku proizvodnju orijentišu na meso koje je isplativije, priča Nikezić. Jaja se mogu naći u većim trgovinskim lancima i prodavnicama zdrave hrane, a jaje u proseku košta oko 40 dinara.

Vojče gazdi objašnjava da imaju problem sa lisicama, koje bi mogle da se podvuku pod ogradu ili je preskoče i pokolju živinu. Đilas pita šta je rešenje i pada dogovor da se nabave psi, kao i da gazda ponovo dođe u septembru.