U Šabac još od vremena kad ga je Jevrem Obrenović modernizovao ljudi rado svraćaju. Uvek se pomene prvi klavir, prvi fijaker, prvi urbanistički plan, prvi stakleni prozor, prvi rendgen…
Poslednjih godina Šabac je povratio svoje mesto na mapi Srbije, ali i regiona, pa ljudi rado dolaze. Mnogi ostaju ovde da rade i donose novi dug.
Prošle sedmice, na naknadnoj svečanosti povodom obeležavanja Dana grada, u Šabac su došli brojni gost. Iako svim koji su ovih meseci u šapcu nije potreban poseban podstrek za dolazak, Danas je razgovarao sa nekima od gostiju, a pitanje je bilo vrlo jednostavno: Zašto ste danas u Šapcu?
Profesor Čedomir Čupić
Došao sam u Šabac prvo da pozdravim njihov praznik, a poseban motiv jeste dodela nagrade Grada Šapca Aleksandru Obradoviću. On je od simbol koji pokazuju da će u Srbiji nešto da krene nabolje, on je postao princip, uzor čoveka koji kao profesionalac radi sve u interesu društva, a kao pojedinac poseduje svest, savest i hrabrost da učini ovo što se mora građanski i ljudski uraditi da bi svima bilo bolje.
Mislim da je u ovom trenutku koji je pretežak za Srbiju Šabac napravio jedan od najboljih izbora odlukom da jednog takvog čoveka nagradi i da mu ključeve grada. To pokazuje da takvi ljudi neće i ne smeju biti zaboravljeni, ali i simbol da se ne smeju zaboraviti pravda, opšte dobro i opšta dobit.
Naravno, uvek su pojedinci lučonoše boljitka, ali oni na taj način slave univerzalne vrednosti na kojima počiva život i kad se ljudi na njih oslanjaju žive kvalitetno, pristojno, dostojanstveno i sa izvesnošću u neposrednu budućnost. Ja mislim da ovakav Šabac otvara takvu perspektivu i svojim građanima i građankama i celoj Srbiji.
Profesor Žarko Trebješanin
Ovo mi je na neki način povratak u prošlost, kao da sam došao u ’96/7. Prosto, ovde se oseća put slobode i dešava se ono na šta smo potpuno zaboravili, okupljanje ljudi kojima su na srcu demokratija, ljudske slobode, prava. Mnogi su to zaboravili ili su se već pomirili s tim da toga nema, a najgore je kad se ljudi pomire sa takvim načinom mišljenja i života. Ovde se oseća i neka nada, potrebno je da ljudi budu odgovorni i izađu ovde na lokalne izbore i sačuvaju taj plamen slobode i nepristajanja.
Kad imate moćne medije koji ljudima ispiraju mozak, ljude ubijene posle toliko pokušaja da se nešto promeni i razočaranja kakav je, recimo sada pokret #1od5 miliona, koji se posle tolikog bunta preokrenuo, potrebno j nešto konkretno. Nemaju ljudi beskrajno mnogo energije da je troše na uzaludne proteste i zbog toga je ovde u Šapcu neophodno zadržati plamen. Ne samo zbog Šapca, mada je za Šapčane u ovom trenutku to najvažnije. Ali, važno je da ljudi shvate i znaju da može nešto da se preokrene – posle odbrane Šapca sve će ići kao kad padaju domine.
Dragoljub Bakić, arhitekta
Kakvo vam je to pitanje što sam danas došao u Šabac? Šabac je moj grad, kakav Kragujevac, kakav Beograd gde živim! Šabac mora da pobedi i mislim da je Šabac prekretnica; ako Šabac pobedi 21. juna onda ima šansi da se spase i Srbija i Demokratska stranka i mi svi. Pa, hajde Šapčani, da krenemo od Šabačke republike! Ako Šapčani izgube svoj grad i mi smo svi za dugo izgubili šansu. To sam rekao i Šapčanima sa kojima sam razgovarao danas, treba ozbiljno da shvate ovaj trenutak i apsolutno moraju da izvojuju ovu pobedu. Rušenje počinje sa lokala, a sledeće je da dobijemo Beograd, a kad dobijemo Beograd dobili smo i Srbiju.
Mislim da je najvažnije koncentrisati se na lokal i zameram opoziciji što nije shvatila da je jedino što je trebalo uraditi podrška na lokalu i ulazak u borbu za gradove i opštine. Nije se trebalo boriti za medije; trebalo je da se izbore za razdvajanje lokalnih i parlamentarnih izbora, a tu bi im pomogla i Evropa i da svi koji mogu i osećaju da imaju snage da izađu na izbore izađu i izbore se za svoje gradove. Uz bojkot republičkih izbora. Bez osvajanja lokala nema ni osvajanja Srbije.
Stevan Ristić, direktor Vremena
Šabac je jedino slobodno mesto na kojem je važno biti danas. Šabac je pokazao da se radom i razumevanjem građana i građanki tog grada može napraviti sve što je potrebno ljudima.
Svako ko dođe u Šabac vidi i oseća da se razlikuje od većine drugih gradova u Srbiji, a to se postiže samo radom kakav je ovaj četvorogodišnji rad. To pokazuje i ova svečanost, pa i činjenica da jedan pank bend dobio ključeve grada, što se ni u Britaniji ne dešava. Sve to izdvaja Šabac i ovde sam da te posebnosti osetim i podržim.
Profesor Đorđe Pavićević
Pozivu da dođem u Šabac na proslavu grada odazvao sam se jer, po svemu što znam, ova lokalna samouprava funkcioniše na uzoran i demokratičan način, nezavisno od neke partijske centrale ili pomoći države.
Ono što se meni posebno sviđa, a što se retko viđa ne samo u Srbiji, jeste eksperimentisanje sa nekim demokratskim formama koje nadilaze uobičajene demokratske standarde. To se odnosi na razne oblike konsultovanja građana pri formulisanju politika i trošenju novca iz budžeta grada.
Karikaturista Predrag Koraksić Koraks
Kako što sam u Šapcu, pa ja imam ključeve grada, počasni sam gradonačelnik i došao sam da podržim Zelenovića i listu Šabac naš grad. Šabac je moj i vaš i svakog čoveka ko slobodno misli i ako svojom pojavom ovde i danas može nešto da se pomogne i promeni u Srbiji jasno da sam morao doći. Da branim svoj grad.
Izuzetno sam zadovoljan time što od danas i Aleksandar Obradović ima ključ Šapca, svaka čast Šapčanima na toj odluci, a meni će s njim biti lakše branim Šabac.
I samo da umetnem još jednu rečenicu – nećemo da spominjemo ime, ali građani nemojte da glasate za onoga čije ime nećemo da spominjemo. A znate koji je grad naš i ko taj grad vodi.
Savo Manojlović, građanski aktivista
Ja sam ovde prevashodno da podržim Aleksandra Obradovića koji je prošle godine svima nama probudio nadu da jedan čovek može da promeni stvari. Ali, probudio je i još jednu nadu – da kada je jedan čovek ugrožen možemo i svi mi ostali da se podignemo, udružimo i oslobodimo tog čoveka.
Mislim da je važna simbolika toga što jedan slobodan čovek prima ključeve jednog slobodnog grada i očigledno da Aleksandar Obradović ujedinjuje i slobodne ljude, ali i privlači slobodne gradove. Da Šabac nije slobodan grad to ne bi bilo moguće i baš zbog toga Šabac treba da ostane slobodan
Aleksandar Obradović: Žao mi je što ne mogu da glasam u Šapcua
Uzbunjivač iz Valjeva i novi počasni građanin Šapca za Danas kaže da je imao prilike da prošeta Šapcem i da mu veliko zadovoljstvo što je ovde.
– Uloge su se promenile; nekada smo mi iz Valjeva na Šabac gledali kao na kasabu, a sada oni nas mogu da gledaju kao na zaostalo selo. Poslušajte gradonačelnika Šapca i setite se našeg gradonačelnika koji se proslavio prekrštavanjem korona virusa, a grad je zapustio. Ja izbegavam svaki kontakt sa političkim strankama i ne želim da me iko prisvaja, ali poziv Šapca i Nebojše Zelenovića nisam mogao da odbijem – kaže Obradović.
Deo javnosti zna šta jer Obradović učinio i čini, kao i da je unapred osuđen zbog otkrivanja malverzacija u Krušiku. Sude mu bez suda, umesto da sude krivcima.
– Sve ovo je očekivano, ništa me ne čudi, ja jedva čekam da me suoče i sa optužbama i sa odgovornima. Došli smo do tačke kada više niko ne zna šta dalje; izneli smo dokaze, novinari su istraživali, ni ja ni oni ne možemo da radimo posao institucija. Ostaje samo nešto što ne želim da uradim, a to je da javno postavim sve dokaze na internet, ali neću. Oni idu na protok vremena i zaborava, ali ja neću zaboraviti neću odustati. I još jednom hvala Šapčanima na podršci i tome što su jednom Valjevcu poverili ključeve svog grada i počasno građanstvo. Žao mi samo što to priznanje počasnog građanina nije dovoljno da i ja izađem na izbore u Šapcu 21. juna i glasam za naš grad.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.