Sačekati sa zahtevom za kandidaturu

Nisam još video program narednog sastanka Saveta ministara, ali mislim da ćemo na dnevnom redu imati Zapadni Balkan, budući da o tome nismo raspravljali prošlog meseca – kaže za Danas Miroslav Lajčak, ministar spoljnih poslova Slovačke.

Za 6. oktobar najavljen je sastanak ministara spoljnih poslova Višegradske grupe da li Srbija može da očekuje podršku zemalja članica V4 za nastavak evropskih integracija?

– Mislim da je opšte poznato da Višegradska grupa podržava evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana uključujući i Srbiju, a jednom delu sastanka prisustvovaće i ministri iz regiona Zapadnog Balkana, tako da mislim da ćemo poslati signal podrške.

Među srpskim zvaničnicima postoje različita mišljenja o tome da li Srbija treba da podnese zahtev za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU. Da li je vreme da Srbija aplicira?

– Razgovarao sam o tome sa svojim partnerima u Srbiji i izneo stav da zahtev treba da se podnese onda kada postoji sigurnost da je ostvaren konsenzus unutar EU da se zahtev odmah preda Evropskoj komisiji koja zatim treba da da svoje mišljenje. Ako ne bi bilo te sigurnosti, onda ne bi bilo smisla da se podnese aplikacija. Zahtev bi mogao da završi u nekoj fioci i tamo da čeka, a Srbija je ozbiljna država i to ne zaslužuje, zato je važno da se zahtev uputi u pravo vreme.

Da li Srbija u punoj meri sarađuje s Tribunalom u Hagu ili „puna saradnja“ isključivo znači hapšenje Ratka Mladića na čemu insistira Holandija?

– Što se tiče toga da li postoji ili ne postoji puna saradnja, autoritet da to kaže ima glavni tužilac Serž Bramerc. Za mene puna saradnja znači da Srbija radi sve da uhapsi Ratka Mladića. Za Slovačku puna saradnja ne mora da znači da je Mladić u Hagu. To je isti model koji smo primenjivali u slučaju Hrvatske i pokazalo se da je to model koji donosi rezultate.

Da li onda EU treba da odmrzne prelazni trgovinski sporazum i države članice počnu s ratifikacijom SSP i pre nego što Srbija isporuči sve preostale haške optuženike?

– Mislim da je važno da Srbija ima mogućnost da nastavi proces evropskih integracija u punom kapacitetu. Jasno je da do toga neće da dođe sve dok ne budemo imali konstataciju glavnog tužioca Bramerca o punoj saradnji. Znam i uverio sam se u to i tokom ove posete da Srbija radi sve što je u njenoj moći. Bilo bi dobro i pozdravio bih to da glavni tužilac može da kaže da je ostvarena puna saradnja.

U prošlom izveštaju glavnog tužioca Bramerca formulacija „puna saradnja“ nije iskorišćena. Od čega zavisi to da on u svom narednom izveštaj upotrebi upravo ovu formulaciju? To možda moglo da dovede do toga da Holandija promeni svoj negativan stav prema evropskim integracijama Srbije?

– Dobro poznajem gospodina Bramerca i znam da je nepristrastan i apolitičan. Razgovarao sam više puta s njim i znam da je kada je podnosio prethodni izveštaj imao nekih rezervi kada je reč o komunikaciji i saradnji, tako da nije mogao da konstatuje punu saradnju. Videćemo kakva će biti njegova sledeća procena.

U kojoj meri nerešeni odnosi u regionu utiču na evropske integracije Zapadnog Balkana?

– Moramo da budemo svesni da su dobra atmosfera u regionu i regionalna saradnja veoma važne pretpostavke evropskih integracija. Mi smo u Srednjoj Evropi pokazali kroz proces regionalne saradnje, kroz sporazum CEFTA i Višegradsku grupu da smo spremni da se uključimo u širi evropski prostor. Niko ne može da verodostojno ubedi Evropu da je spreman da se uključi u evropsku porodicu ako nije spreman da ima normalnu komunikaciju u svom regionu. Kroz regionalnu saradnju se pokazuje koliko ima sklada između političkih izjava i realnog života. Međusobne optužbe i blokade pokazuju da države nisu spremne za integraciju u EU.

Slovačka nije priznala nezavisnost Kosova. Da li je zvanična srpska politika „Kosovo je Srbija“ prepreka na putu ka EU ili se može ići na dva koloseka? Da li regionalna saradnja ili sporazum između MUP i Euleksa mogu da znače implicitno priznanje nezavisnosti Kosova, kao što neke stranke u Srbiji nagoveštavaju?

– Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i to nije nikakvo iznenađenje. Neće biti spremna da formalno prizna Kosovo i to je činjenica koju svi moraju da uzmu u obzir, ali svi moraju da uzmu u obzir da vreme teče u jednom pravcu i Kosovo postoji priznali ga mi ili ne. Protv toga smo da formalizovanje odnosa bude uslov za uspešnu integraciju u EU, ali Unija sigurno nije spremna da integriše države koje nemaju nikakvu komunikaciju, jer je to protiv filozofije funkcionisanja EU. Optužbe da Srbija implicitno priznaje nezavisnost Kosova smatram opasnim i štetnim za Srbiju. Ne mislim da zbog Kosova Srbija treba da žrtvuje evropsku perspektivu i kazni time svoje građane. Put vidim u tome da EU poštuje objektivne limite Srbije, a Srbija i Kosovo pokušaju da uspostave nivo komunikacije neophodan za rešavanje problema građana i trgovinskih pitanja.