SAD će se prema izborima u Srbiji postaviti u skladu sa svojim interesima

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i bivši ambasador Ivo Visković smatra da je ocena Gabrijela Eskobara po pitanju izbora u Srbiji bila „poruka prvenstveno namenjena američkim senatorima“ jer je on njima prenosio svoje utiske i redovni izveštaj, te da tu nema elemenata nekakvog dodatnog pritiska koji se može pojaviti u tumačenjima u Srbiji.

– Eskobarov osnovni cilj jeste da zadovolji svoj auditorijum, da domaćoj, američkoj javnosti i svojim senatorima objasni šta se ovde dešava – naglašava Visković.

Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fonda), smatra da Eskobar nije rekao ništa novo niti izašao iz okvira onoga što je proklamovana spoljna politika SAD i dao indikaciju da će Amerika pratiti dešavanja u Srbiji.

– To kako će se SAD postaviti prema izborima u Srbiji uvek zavisi od konkretnih američkih interesa na terenu. Mislim da bi bilo previše ambiciozno očekivati da proklamovane vrednosti koje vode američku spoljnu politiku neće uzimati u obzir američke interese – naglasio je Novaković.

On dodaje da veruje da će „SAD, u najmanju ruku apelovati da ovi izbori prođu fer i demokratski“.

Zabrinutost koju je naglasio Eskobar u obraćanju senatorima, sa posebnim osvrtom na odnos prema opoziciji, medijima i organizacijama civilnog društva, kako ocenjuje Miloš Nikolić, glavni urednik portala Talas, nije samo jasna dijagnoza, već i „hiruški precizna poruka o čemu će SAD posebno da vode računa kada procenjuju buduće stanje demokratije u Srbiji“.

– Postoji uži i širi kontekst zabrinutosti SAD kada se razmatra naš region. Iako je ova poruka poslata na početku predizborne kampanje u Srbiji, ona je deo šireg konteksta izazova koje SAD percipira u našem regionu. Ako pitanje korupcije i niskog stepena vladavine prava oslonite na nepostojanje jasne EU perspektive za preostale zemlje Zapadnog Balkana, a na to dodate i uticaj Kine i Rusije, onda dobijate i tu širu sliku – ukazuje Nikolić.

Nikolić: Konačno rešenje za Kosovo nije visoko na listi prioriteta SAD

U osvrtu Gabrijela Eskobara na dijalog Beograda i Prištine, posebno u delu gde se podseća da se SAD zalažu za formiranje Zajednice srpskih opština, profesor Ivo Visković ukazuje da je nov momenat pozivanje na „Ustav Kosova“ i formiranje SZO u skladu sa odlukama Ustavnog suda Kosova.

– Naglašavanje da se to radi u skladu sa Ustavom Kosova je nešto što je stav kosovske strane odnosno sadašnje vladajuće garniture Kosova. Stav Eskobara da se to mora uraditi u skladu sa propisima koji važne na Kosovu je najproblematičniji jer to dovodi u pitanje sve što je urađeno do sada. To srpskoj strani ne odgovara – naveo je Visković-

Prema oceni Igora Novakovića u ovome nema većih odustupanja od ranijih stavova SAD već se principijelno insistira na ispunjenju dogovorenih odredbi Briselskog sporazuma.

– Oni vrlo očigledno upućuju da postoji odluka Ustavnog suda kojom je definisano kako da bude formirana ZSO. Naravno srpska strana se tome protivi, a Priština odnosno premijer Aljbin Kurti i predsednica Kosova Vjosa Osmani se tome opiru jer smatraju da to ne bi bilo dobro za sistem vlasti na Kosovu i ključno pitanje za njih nije „šta ZSO jeste“ več šta bi mogla da postane u budućnosti – naglasio je Novaković.

Miloš Nikolić podseća da smo od Eskobara mogli da čujemo da potencijalno formiranje ZSO nikako ne bi ugrozilo suverenitet Kosova već bi ga, kako je Eskobar uveravao senatore, zapravo samo ojačalo. Nikolić smatra da bi, uz takav stepen autonomije unutar te buduće zajednice, uticaj Beograda bio smanjen, jer je pretpostavka da bi time politički, ekonomski i ostali procesi kosovskih Srba postali mnogo transparentniji.

– U većem delu naših medija, međutim, postoji selektivno slepilo ili makar prilično iskrivljena percepcija ovakvog koncepta ZSO. Dakle Eskobar je samo ponovio ono što svi pažljivi analitičari već znaju – cilj dijaloga Beograda i Prištine vođen pod pokroviteljstvom EU jeste međusobno priznanje Srbije i Kosova i da se, po njegovoj proceni, uspešno ide ka tome. Koliko je ova procena blizu političkoj realnosti u Srbiji, to je drugo pitanje – navodi Nikolić.

On dodaje i da „produktivni pritisak SAD“ po ovom pitanju nije moguć sve dok ne postoji SAD predlog rešenja, ali da tzv. konačno rešenje nije visoko na listi prioriteta SAD.

– EU mehanizam je spor, impotentan i podložan prevelikom broju varijabli. Kao da je svima u interesu da on traje nesagledivo dugo. Sa druge strane tzv. konačno rešenje nije visoko na listi prioriteta SAD. Najvažnije je kontrolisanje stabilnosti, pre nego nestabilni eksperiment sa rizičnim političkim ishodima kao što je pritisak ka dizajniranom predlogu rešenja – ističe Nikolić.

Ruski uticaj u svetlu „ohrabrenja“ Srbiji za energetsku diverzifikaciju

Pokretanje pitanja ruskog uticaja na Srbiju za profesora Viskovića potpuno je očekivano u svetlu aktuelnih zatezanja odnosa na relaciji SAD i Rusije, a „čak bi bilo neobično da to pitanje nije pomenuto“, dodaje on.

– Mi smo uvek u nekakvom trouglu između Moskve i Vašingtona, nije neobično što se i sada taj uticaj, koji je evidentan kod nas, poteže – naveo je Visković.

U tom kontekstu, osnovna poenta „ohrabrenja“ Amerike Srbiji da pronađe alternative za ruski gas, kako ističe Igor Novaković, jeste u tome da li će postojati diverzifikacija snabdevanja Srbije gasom.

– To je samo pitanje da li ruska strana potencijalno može da iskoristi pitanje snabdevanja gasom kao polugu za ostvarivanje svojih političkih interesa – naglasio je on.

I Miloš Nikolić ističe da ovo ukazuje da za Srbiju ostaje imperativ da sprovede energetsku diverzifikaciju, ali i da je Eskobar „pretrčao“ preko toga da postoje neki pomaci po ovom pitanju ove stare teme, odnosno do uključivanja i alternativa pre svega u smislu obnovljivih izvora energije i tečnog naftnog gasa.

– Ipak nije ulazio u detalje o kakvim pomacima se tu radi. Ako je ruski uticaj negde opipljiv, on sigurno nije na polju polovne vojne opreme pogodne za jeftini politički marketing, već na polju energetike, tako da će SAD svakako razmatrati kako da te pomenute pomake ubrzaju – naveo je on.