Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE) poziva međunarodnu zajednicu, vlasti Srbije i albanske vlasti na Kosovu da uspostave pravne i druge mehanizme saradnje kako bi se do kraja rasvetlili zločini tokom i posle sukoba na Kosovu i kaznili počinioci.
To se navodi u nacrtu rezolucije koju je na osnovu izveštaja o nehumanom postupanju i trgovini ljudskim organima na Kosovu sačinio specijalni izvestilac SE Dik Marti i koji bi danas trebalo da bude usvojen na Komitetu za pravna pitanja i ljudska prava PS SE u Parizu.
Prema velikom broju pokazatelja, kako se dodaje u nacrtu rezolucije, u periodu odmah posle završetka oružanog sukoba, pre nego što su međunarodne snage zaista mogle da preuzmu kontrolu u regionu, nekim zatvorenicima su uzimani organi na klinici na albanskoj teritoriji, u blizini Fuše-Kruje. Navodi se i da je dosadašnja međunarodna istraga o optužbama za nehumano ponašanje, uključujući i moguću trgovinu organima, napredovala posebno po pitanju dokaza o postojanju tajnih pritvornih mesta OVK na severu Albanije, gde je navodno bilo nehumanog ponašanja i čak ubistava. Ukazuje se, međutim, da albanske vlasti nisu sarađivale sa izvestiocem Dikom Martijem.
Inače, povodom niza optužbi u Martijevom izveštaju o organizovanom kriminalu na KiM, očekuje se da se u istragu uključi i srpsko Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, u okviru svoje nadležnosti.
U izveštaju Dika Martija, u koji je Danas imao uvid, navodi se da je ustanovljeno da je ämala ali neprocenjivo moćna grupa istaknutih ličnosti iz OVK izgleda držala kontrolu nad većinom nezakonitih krivičnih poduhvata u koje su bili umešani kosovski Albanci u Albaniji, s početkom najkasnije 1998″.
Dodaje se da je reč o Dreničkoj grupi, čiji je „šef – poznati politički operativac i možda međunarodno najpoznatija ličnost OVK Hašim Tačiö. U izveštaju se navodi da je Tači nesumnjivo dugovao svoji lični uzlet tome äšto je obezbedio političku i diplomatsku podršku od SAD i zapadnih sila, kao željeni domaći partner u njihovom spoljnopolitičkom projektu na Kosovuö.
„Ukazano nam da je jošá nekoliko poznatih članova Tačijeve Dreničke grupeátokom našeg istraživanja, igralo značajne uloge kozaverenika u raznim kategorijama kriminalne aktivnosti. Oni uključuju Džavita Haljitija, Kadrija Vesljija, Azema Silju i Fatmira Ljimajaö, dodaje se u izveštaju. Ističe se da je njihova nekažnjivost obezbeđena, jer su ôizgleda uspeli da eliminišu, ili zaplaše većinu potencijalnih svedoka“, kao i da je tome doprinela i nesigurna politička volja međunarodne zajednice da se oni sudski gone.
Tači i drugi članovi Dreničke grupeáse dosledno imenuju kao ôključni igračiöáu obaveštajnim izveštajima o kosovskim strukturama organizovanog kriminala sličnim mafiji, naglašava se u izveštaju. Kao iznenađujućim Marti procenjuje to da dokumentaciju o zločinima Dreničke grupe poseduju svi -áod vlada SAD i drugih zapadnih savezničkih sila, do pravnih vlasti koje podržava EU, ali izgleda da niko nije spreman da reaguje.
Inače, većina ovih optužbi o Hašimu Tačiju nalazi se i u takozvanoj äbeloj knjiziö albanskog terorizma i organizovanog kriminala na KiM, koju je Vlada Srbije objavila još 2003. U njoj je Tači označen kao član organizacionog jezgra OVK, koji je učestvovao u obezbeđivanju novca za potrebe OVK. U ôbeloj knjiziö se navodi da je on učestvovao u terorističkom napadu na pružnom prelazu u Glogovcu, kada su ubijena četiri policajaca, a trojica teže ranjena. Takođe, više puta je posećivao selo Klečka, u opštini Lipljan, u vreme kada je tamo bila pritvorena, zlostavljana a potom i likvidirana grupa srpskih civila.
On je imenovan i kao organizator kriminalne organizacije, poznate kao Drenička grupa, koja pod kontrolom drži od deset do 15 odsto ukupnog broja kriminalnih poslova na KiM, kao što su šverc oružja, narkotika, ukradenih automobila, goriva, a delimično i cigareta, kao i prostitucija.
Hašim Tači je jula 1997. osuđen u odsustvu presudom Okružnog suda u Prištini na deset godina zatvora zbog krivičnog dela terorizma. U februaru 1998. za njim je raspisana i centralna poternica.
Jagland zabrinut
Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland izjavio je juče da je veoma zabrinut zbog sadržaja Martijevog dokumenta i da smatra da „te optužbe ne bi trebalo da ostanu bez odgovora“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.