SAD na lošem glasu zbog bombardovanja i Kosova

To kažu za Danas stručnjaci za spoljnu politiku, komentarišući rezultate najnovijeg istraživanja Instituta za evropske poslove, sprovedenog u saradnji sa Nina mediom.

Naši sagovornici ukazuju i da se stiče utisak da postoji značajna podrška javnosti „balansiranju“ u spoljnoj politici, s obzirom da je gotovo 47 odsto ispitanika ocenilo da je važno imati dobre odnose i sa SAD i sa Rusijom.

U navedenom istraživanju na skali od jedan od pet srpsko-američki odnosi „dobili su“ prosečnu ocenu 2,34 – četvrtina ispitanika dala je najnižu ocenu, najveći broj njih „dvojku“, a najvišu samo 4,9 odsto njih. Istovremeno, 49 odsto građana smatra da bi poseta američkog predsednika Donalda Trampa umnogome unapredila situaciju.

Takođe, 40,9 odsto ispitanika navelo je da Srbija treba da ima dobre odnose sa Rusijom, dok prednost odnosima sa Amerikom daje 4,3 odsto njih. O odnosima Srbije i Amerike najveći broj građana informiše se putem televizije – 39,4 odsto, dok je 22, 2 odsto njih navelo internet portale kao sredstvo informisanja, a 16,4 odsto štampane medije.

Danijel Server, profesor Univerziteta DŽon Hopkins u Vašingtonu, ocenjuje za naš list da je Srbija danas „više antiamerički nastrojena nego što je to bio slučaj neposredno nakon NATO bombardovanja, kada sam posetio Beograd i uvideo da su mnogi Srbi nezadovoljni zbog bombardovanja, ali spremni za demokratsku tranziciju“.

– Negativan „smer“ u odnosima sa Sjedinjenim Državama umnogome je posledica izbora zvaničnog Beograda da daje prednost bliskim odnosima sa Rusijom, da se opire priznanju nezavisnosti i suvereniteta Kosova, da Srbija ostane „neliberalna demokratija“, bez nezavisnih medija i pravosuđa, kao i posledica narativa iz ratova vođenih devedesetih, kojim se „skida odgovornost“ Srbije za genocid i zločine protiv čovečnosti, tvrdi Server.

Igor Novaković, istraživač ISAC fonda, ocenjuje za Danas da postoji nekoliko razloga za negativan stav u Srbiji prema SAD.

– Istorijsko nasleđe, svakako, jeste jedan od razloga, pre svega zbog uspomena na bombardovanje 1999, kao i zbog nerešenog statusa Kosova, koji stalno vraća negativan diskurs na negativan odnos sa SAD, ali i sa NATO. Međutim, čini mi se da situacija ne bi, i pored svega, bila toliko ekstremna, da nije stalne kampanje u pojedinim tabloidima i TV stanicama, koji upravo ovaj diskurs u velikoj meri podržavaju.

Iz istog razloga imamo pomenute rezultate u vezi sa Rusijom – bez obzira na pravi obim, domete i realistične mogućnosti pravi se slika da je produbljivanje odnosa moguće i u našem interesu. S druge strane, dobar deo građana shvata i aktuelni trenutak, pa smatra da Srbija može da balansira i da bude dobra i sa jednom i sa drugom stranom, konstatuje Novaković.

Prema mišljenju istoričara i analitičara Dragomira Anđelkovića, iako na prvi pogled izgleda „šizofreno“ da polovina građana doživljava Ameriku kao neprijatelja, a, istovremeno postoji velika podrška saradnji i sa Rusijom i sa SAD, takvi rezultati su „realistični“.

– Građani Srbije ne doživljavaju američki narod kao neprijateljski, već smatraju da su SAD u bliskoj prošlosti vodile antisrpsku politiku – uključujući zagovaranje NATO bombardovanja SRJ i „sponzorisanje“ nezavisnosti KiM. Nasuprot tome, Rusija je tradicionalan saveznik naše države, pa ne čudi pozitivan stav o toj zemlji. Na kraju, blagonaklonost ispitanika prema eventualnoj poseti Trampa Beogradu pokazuje da se građani Srbije nadaju da će američki predsednik promeniti dosadašnji kurs američke politike i podržati rešenje za KiM koje bi bilo u interesu i Srbije. Smatram da bi sam dolazak Trampa zaista predstavljao važnu poruku, jer bi pokazao da SAD menjaju odnos prema Srbiji, poručuje Anđelković.