SAD ne „zaboravljaju“ Vašingtonski sporazum

Dokumenti inače sadrže po 16 tačaka, gde su prvih 15 gotovo istovetne, dok se 16. razlikuje i odnosi se na odnose sa Izraelom.

„SPC je sapštila da nedostatak konstruktivne komunikacije sa nekim opštinskim vlastima sprečava srpske pravoslavne hodočasnike da imaju slobodan pristup nekim hramovima i grobljima SPC. SPC je rekla da vlada nije u potpunosti sproveden Zakon o specijalnim zaštitćenim zonama“, kaže se između ostalog u izveštaju i posebno navodi da vlada nije sprečila izgradnju puta preko imovine manastira Visoki Dečani, što je nakon prigovora međunarodne zajednice ipak učinila u avgustu.

U tački 11 sporazuma je pisalo: „Obe strane se obavezuju da će štititi i promovisati slobodu veroispovesti, uključujući obnavljanje međuverske komunikacije, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu, i nastavak restitucije jevrejske imovine žrtava Holokausta bez naslednika.“

U sporazumu Srbije i SAD, tačka 16 glasi: Srbija (Beograd) pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine. U sporazumu Kosova i SAD, tačka 16 glasi: Kosovo (Priština) i Izrael pristaju na međusobno priznanje.

Polemika o preseljenju ambasade Srbije u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim ponovo je postala aktuelna izjavama izraelskog ambasadora u Beogradu Jahela Vilana a zatim i reakcijom ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića u vezi sa pritiscima SAD na Srbiju i Kosovo zbog diplomatskog sedišta, ali i pritiscima usled kojih je Izrael priznao nezavisnost Kosova.

S druge strane, interesovanje SAD da se ispune sve odredbe sporazuma iz Vašingtona, uključujući i ove o izmeštanju ambasada, već se može videti kroz zahteve Bajdenove administracije upućene Ričardu Grenelu da dostavi izveštaje o napretku na primenu sporazuma, o čemu mediji nezvanično pišu.

Ako Srbija pokuša da izbegne preseljenje ambasade u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim, na šta se obavezala Vašingtonskim sporazumom, rizikuje da se izloži jačim pritiscima američke administracije, koja već pokazuje interesovanje da se ovaj dogovor ispoštuje.

Ovakav pritisak je nešto što je Srbija spremna da podnese, smatraju upućeni, kako se ne bi zamerila Evropskoj uniji, koja ne gleda sa odobravanjem na ideju o promeni stava Srbije u odnosima Izraela i Palestine, što bi značilo izmeštanje ambasade.

– Pitanje ambasade u Izraelu verovatno je za Ameriku jedna od najbitnijih tačaka iz Vašingtonskog sporazuma, pored onih o 5G mreži i diverzifikaciji energetskih izvora. Verujem da može da bude pritisaka SAD na Srbiju zbog toga, ali isto tako mislim da bi eventualni pritisak iz EU da Srbija ne ispoštuje tu tačku, za Srbiju bio mnogo značajniji. Ako već mora da bira koga da naljuti, za Srbiju je lakše da to bude Amerika, a ne EU, koja je direktnije uključene u pregovore Beograda i Prištine, ukazuje i Milica Andrić Rakić iz NVO Nova društvena inicijativa u Kosovskoj Mitrovici.

Ona ističe i da zbog toga veruje da će Srbija svakako pokušati da izbegne ispunjenje ove obaveze iz Sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom koji je potpisan u Beloj kući te da se zato sada o tome vodi polemika u Beogradu.

– Odmah po potpisivanju sporazuma predsednik Vučić rekao da je ona uslovna i da će zavisiti od toga kako se Izrael bude ponašao prema nama. On nije eksplicitno to rekao, ali je implicirao da se očekuje da Izrael na prizna Kosovo. Kako je do priznanja ipak došlo, Beograd bi to mogao da koristi kao objašnjenje zašto bi Srbija trebalo da izbegne izmeštanje ambasade, navela je ona.

Ona dodaje i da u kosovskoj javnosti ovo uopšte više nije tema, jer je Kosovo ispunilo ovu stavku i otvorilo ambasadu u Jerusalimu mnogo brže nego što se očekivalo.